СВЕТИ САВА НА СИНАЈСКОЈ ГОРИ СРБЕ ПРИВЕО ХРИСТУ: На лицу места где је пре 790 година отац наше нације предодредио српску судбину
Прешао хиљаде километара опасног и тешког пута да би Србе учинио, у духовном смислу, изабраним Божјим народом. Доментијан: Дошао је на врх Синајске горе да налик Мојсију са Христом склопи "Српски завет"
ВАТРЕНО око сунца подигло се изнад хоризонта и учинило да запламте стене Мојсијевог врха Синајске горе. Од додира сунчевих зрака неке од њих су се зацрвенеле као лава а друге су заблистале као злато. Као жар се руменела црквица на планинском врху где је Мојсије од Бога добио таблице закона и где је Свети Сава 1234. видео Христа и привео му "нови народ", Србе.
Он је предузео невероватно тешко и дуго путовање од Србије до планинске области крајњег југоистока Синајског полустрва и Манастира Свете Катарине. Ова лавра аскета изграђена је око горућег грма, "неопалиме купине", из кога је глас Божји позвао Мојсија да се попне на врх Синајске горе и склопи први савез, или библијским речником Стари завет народа Израиља и Бога. Нови завет је Христовом жртвом проширен на сав људски род. Сава је, казује његов ученик, сапутник и биограф Доментијан дошао на врх Синајске горе да налик Мојсију са Христом склопи "Српски завет" за "чеда свога отачаства".
У манастиру око "неопалиме купине" на 1.500 метара надморске висине живо се сећају да је Сава пре 790 година постио 40 дана као Мојсије и како је овај велики путник и боготражитељ сваке суботе ноћу кретао на Синајску гору да у црквици на врху високом 2.285 метара богослужи и доживи јутарње синајско преображење.
Стојећи на Мојсијевом и Савином врху у нестварном леденом јануарском свитању осећао сам захвалност за привилегију да будем на месту где је пре тачно 790 година утемељен идентитет српског народа који и данас сматра да је одговоран само Богу и Царству небеском, а не пролазним земљским царствима. Косовски мит, настао неколико векова касније, само је наставак и потврда Савиног завета са Христом на синајској "гори Преображења". Он је следио боготражитеље који од 2. века долазе овде да осете "Божју енергију" од чистог светла у које се претворио Христ током Преображења на гори Тавор у Светој земљи.
Синајско преображење почиње појавом светле пруге на хоризонту која раздваја руб црне искрзане ивице планина од индигоплавог неба. Затим се тамнонаранџасти сунчев диск полако издиже из планинских сенки до пуне величине, када блесне као златна зеница ока оивиченог танким јутарњим облацима. А када додирне горњи облак они заблеште заједно у анђеоском призору крилатог сунца.
Његови зраци у трептају ока преображавају пејзаж мрачних шиљастих планинских врхова и амбиса црњих од ноћи у узвишен призор планина које трепере сјајем од ватреноцрвеног до златног. Врх Синајске горе тада изгледа као усијан, а маглица се диже из дубоких котлина око њега као дим. Посматрач тада постаје део старозаветне позорнице планине у огњу и диму и ни најмање се не би зачудио да види Мојсија како се вере по стрмим стенама да од Бога добије таблице са законима које ће племена његовог народа сабрати и одвести у Обећану земљу.
Снага синајске илузије је неизмерна и учинило ми се да за тренутак наспрам крилатог сунца видим силуету Саве који је на Мојсијев врх дошао са мојсијевском намером да свој народ приведе Христу "спасу и просвећењу" и да сва добра обећана Богом "предаде деци свога отачаства".
- Симбол Савиног духовног уздизања јесу путовања на свете планине на којима се стварује сусрет овостраног и оностраног. Савино прво "одлучење од света" десило се када отишао на врх Свете Горе Атонске, друго се одиграло на Тавору, Гори Преображења, током првог ходочашћа на Исток. Треће и најважније одиграло се на Синају, на другом путовању по Светој земљи. Смисао тог догађаја описује Доментијан: "Овај Преосвећени(Сава)..., други Израиљ Богом покренут, приведе Господу нов народ." То значи да је Сава доласком на врх Синајске горе учинио Србе, у духовном смислу, изабраним Божјим народом. Поента тог синкретитиса је закључак да је Сава као хришћанин превазишао свој старозаветни узор, Мојсија, јер Сава на врху доживљава откровење и непосредно види Бога на престолу херувимском, а Мојсију је било дозвољено само да му види леђа. Доментијан наглашава да Мојсије није могао да крочи у своју Обећану земљу, а да је Сава своју, Србију, наследио - сетио сам се речи изврсног историчара Александра З. Савића посматрајући јутарње преображење Синајске горе која збуњује чула и осећај за проток времена.
Дрхтећи од леденог ветра на ватреноцрвеном Мојсијевом врху дивио сам се снази Саве, шездесетогодишњег аскете који се због "чеда свога отачаства" упустио у неколико хиљада километара дуго, напорно и опасно путовање до Синајске горе. Кренуо је из Жиче и преко Студенице и Милешеве стигао до неке од лука српског Поморја, а затим бродом, умало избегавши гусаре, стигао у Анкону где се укрцао у млетачку лађу за Свету земљу. Прошао је кроз страховиту олују, искрцао се у Акри и преко Јафе стигао у Јерусалим, у српски манастир на Сиону, где су путни напори и нека тешка болест савладали Саву и његове сапутнике. Отргао се од смрти да би наставио ка великом циљу, Синајској гори, кроз крсташке и муслиманске територије и опасним стазама преко пустиња у којима су вребали разбојници.
Као и данашњи поклоници он је по доласку у Манастир Свете Катарине ноћу наставио ка врху планине, јер су дневне врућине тешко подношљиве за пењање, чак и зими. У подножју Синајске горе око један ноћу, када се креће на успон, јануарска температура је десетак степени али она са висином брзо опада. Када сам претећи Савин траг стигао до црквице на врху, око четири ујутро, у време када је он почињао богослужење температура је била осам испод нуле, а ледени ветар је носио ситан снег.
Једини спас од смрзавања тада је изнајмљивање дебеле прашњаве ћебади од бедуина који дрема у својој колибици. Умотан и скривен у заветрини рушевине црквеног комплекса који је у 6. веку подигао цар Јустинијан, размишљао сам о Сави, великом подвижнику. Он није летео авионом, нити је имао комби који јури сто на сат, већ је пловио на једрењаку, јахао камилу и пешачио без гојзерица и перјане јакне.
Доментијан је сведочанство о извору натприродне Савине снаге сачувао у житију свог учитеља, кроз његово реторичко питање: "Због чега је ово моје хођење од запада ка истинитом Истоку, и шта је добит моја?", коме следи одговор: "Христос свеблаги Господ, просвећење мени и моме отачаству и спаситељ народу мом!"
СТО НА САТ КРОЗ ЗЕМЉУ БЕДУИНА
КАДА је Сава из Јерусалима 1234. на путу за Синај стигао у Каиро просвећени султан Ел Камил је тражио да упозна великог поклоника о коме се глас надалеко ширио. Дао му је водича, камиле и оружану пратњу до Манастира Свете Катарине, без које не би могао да прође дивљином која је формално припадала египатском султатанату, али њени једини стварни владари били су бедуини.
Идући Савином синајском стазом стекао сам утисак да се ни после 790 година ствари суштински нису промениле. После слетања на аеродрому у Шарм ел Шеику укрцао сам се у комби до зида који раздваја област овог шареног туристичког града у приобалној равници од суровог пустињског и планинског дела Јужног Синаја чији су једини стални становници бедуини.
У том зиду постоји само једна капија налик граничном прелазу, коју чувају војска и полиција. Крај ње се формирају конвоји поклоничких возила који иду ка Синајској гори, под оружаном пратњом. Они јуре кроз пустињу брзином од сто на сат, држећи велико растојање, а заустављају се само ради контроле на неколико војних чек-поинта и у једном безбедном бедуинском караван-сарају.
Ако је данас тако, како ли је било у Савино време, питао сам се после око 220 километара вожње док сам, као и сви остали поклоници и туристи пролазио кроз метал детектор и био детаљно претресен на последњем контролном пункту на око километар од манастира Свете Катарине окруженог добро маскираним бункерима.
Сутра: Како ми је Сава отворио врата најстаријег манастира на свету
ВУЧИЋ УПУТИО НАЈХРАБРИЈЕ ПИТАЊЕ ЛИДЕРИМА 46 ЗЕМАЉА: Да ли вам је увек био важнији формални бирократски приступ или суштина?!
ПРЕДСЕДНИК Вучић у свом говору на самиту Европске политичке заједнице у Будимпешти поставио је храбро питање пред 46 европских лидера.
07. 11. 2024. у 16:03
НАЈЈАЧА СИЛА ЕВРОПЕ НА УДАРУ: Трамп већ запретио - "Платићете високу цену!"
ДОНАЛД Трамп изјавио је прошле недеље како ће Европска унија морати да плати "високу цену" јер није куповала довољно америчких извозних производа. Део европских економиста и банкара упозорава како би победа Доналда Трампа могла изазвати трговински рат који би затим "гурнуо економију еврозоне из спорог раста у потпуну рецесију".
06. 11. 2024. у 20:03 >> 20:04
НА ВЕНЧАЊУ САМ БИЛА НАЈТУЖНИЈА ЖЕНА: Ивана је открила невероватне тајне породице Трамп
У СВОЈОЈ књизи "Raising Trump", Ивана Трамп, прва супруга Доналда Трампа, поделила је фасцинантне приче о породици Трамп које ће вас засигурно изненадити – јер када Ивана одлучи да исприча све, она заиста исприча све.
07. 11. 2024. у 13:21
Коментари (0)