ПУТИН МИ ЈЕ ПРОМЕНИО И ЖИВОТ И КАРИЈЕРУ: Бојан Јовановић, о чувеној карикатури у "Вашингтон посту"

КАДА је као већ афирмисани карикатуриста од уредника добио на увид текст "Добар полицајац, или само добар пријатељ?", који је "Вашингтон пост", августа 1999. припремио за објаву о Јељциновом наследнику, да нацрта карикатуру као илустрацију уз тај текст, талентовани уметник из Београда, Бојан Јовановић, није знао да ће та карикатура променити његов живот и каријеру.

ПОНОС Награда "Ботичели" уручена Бојану и Ирени у Фиренци, Фото Приватна архива

У реномираном америчком дневнику тог 19. августа '99. објављена је прва карикатура Владимира Путина у америчким, односно западним медијима. Јељцин отвара и одбацује "бабушке" исписане именима могућих кандидата, уз надзор "Ујка Сема", али само једна бабушка није празна. У њој је Владимир Путин.

- Било је то непосредно после НАТО бомбардовања Србије. Можете да замислите како сам се осећао. Био сам уредник за интернационалну карикатуру (CartoonArts/ New York Times Syndicate) и у исто време и дежурни карикатуриста у случају да на неки захтев редакције мора хитно да се одговори - евоцира сећање у разговору за "Новости" Бојан Јовановић, уметник, карикатуриста, аутор анимираних филмова, који је од тада прешао богат уметнички пут.

- Прочитао сам текст који се односио на Јељцина и на учестале промене тадашњих лидера Русије. При крају текста наведено је да је могући кандидат за следећег премијера Владимир Путин. Знао сам да на ту тему нема много карикатура или илустрација. Уз Јељцина и Владимира Путина, који ми је био "пик", нацртао сам бабушке, и у најмањој остао је Путин. Нисам могао ни да претпоставим да ће то бити прва његова карикатура у западним медијима, нити каква ће бити његова каснија позиција. Мени је та објава тада веома значила, с обзиром на осећања која сам имао, будући да је бомбардовање наше земље престало тек два месеца раније и да односи са Америком нису били добри.Карикатура је објавњена у недељном издању тог 19. августа 1999. под потписом "Јовановић из Србије".

У распону од две и по деценије Јовановић је, док је живео и образовао се од Рио де Жанеира, кратко у Београду, а потом у Чикагу, направио стотине уметничких радова, цртежа, карикатура, анимираних филмова, и излагао на репрезентативним светским изложбама. Од 2015. ствара и излаже са партнерком, сликарком и научницом, Београђанком Иреном Вујановић, у заједничком уметничком пројекту "Бокики", који је базиран на новим концептима класичне графике.

Управо ово двоје уметника из Србије, који су донедавно живели и стварали у Чикагу, за свој уметнички рад и израз у дигиталној уметности награђени су престижном наградом "Ботичели", која им је уручена крајем јануара у Фиренци, у раскошној вили Боргезе.

Јовановићева карикатура објављена у "Вашингтон посту", Фото Приватна архива

Награда у Фиренци и њихов рад у пројекту Бокикиарт отворила је нове путеве за стваралаштво ово двоје уметника.

- Добили смо позив да излажемо на Венецијанском бијеналу у априлу. У истом месецу ћемо у Милану примити награду "Леонардо да Винчи". Од господина Раула Киела, директора Museum of the Americas (MoA) такође је стигао позив за представљање и изложбу у Дубаију, на јесен, на којој ће учествовати истакнути представници савремене светске уметности, од скулптуре до моде - каже темпераментна Ирена Вујановић и објашњава нам како је радити у двоје.

Живот је, каже, пун дуализма, лепих и ружних животних ситуација, одакле долази инпирација нашег стваралаштва. Како истиче, често су то људи и њихово понашање у друштву, ситуације у којима се налазе, перцепција живота и времена у коме живимо.

- Искуство заједничког рада двоје уметника, као у нашем случају, даје специфичност тако што се инидвидуални израз сваког од нас понаособ прожима и на крају постаје заједнички.

Изрази се понекад сукобљавају, али, истовремено, кроз синергију, дају завршни израз визуелног дуета, што и јесте необичност нашег рада - појашњава Бојан.

Наш саговорник открива и колико је велика снага уметности:

- Она говори универзалним језиком и остварује интензивну комуникацију, а онда су њени домети неограничени. Та снага и моћ уметности, која све запажа, која може све да примети и осети сензибилним чулима, а потом и употреби је и инспирација и остварење.

Уметички серијали различите тематике - "Степенице", "Љубавници", "Форензика" - записи су и израз двоје уметника који стављају акценат на живот у дуализму доброг и лошег, које нас окружује, а како додаје Ирена, њихово виђење "Степеница" као симбола бекства из заробљене егзистенције и од различитих страхова су део садашњег живота.

- У серији "Форензика" разголићујемо ужасне сцене несреће, болести и рата. Врло снажно је деловао наш портрет Индијанца који је био визуелна подршка док су нам уручивали награду "Ботичели". То је симбол човека који је историјски, кроз векове, кроз борбе покушавао да задржи свој индентитет човека и сачува своју територију коју су му одузимали. Пуно је таквих "индијанаца" у садашњем времену, тако да је он симбол свих који се боре да сачувају свој идентитет и свој дом.

Од 2016. уметнички двојац као "Бокикиарт" излагао је на више од петнаест репрезентативних изложби...

- Лане смо се вратили и "Бокики" се више окреће Србији и региону. Не само због повратка коренима, већ и због великих потенцијала који ће се отворити са "Експу 2027", и уопште перспективама тржишта уметности у Србији - најављује Бојан Јовановић нове уметничке инспирације и изазове.

Ништа без "Пјера"

БОЈАН Јовановић школовао се и у средњем и високом образовању у Рио де Жанеиру, Бразилу, где је и дипломирао визуелне комуникације 1995. године. Од тада ствара као графички дизајнер и аниматор у Њујорку, као карикатуриста, у CartoonArtsInternational, и ради као уредник за светску карикатуру и као аутор објављује радове у светским медијима.

Као карикатуриста учествовао је на највећем традиционалном конкурсу престижне награде наше куће - "Пјер", али и као члан жирија.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације