Репортаже

НЕЋЕТЕ ВЕРОВАТИ ШТА БАШТИНИ ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ У ПАРАЋИНУ: Чувају шкољке старе 400 милиона година (ФОТО)

Зорана Рашић

22. 02. 2024. у 07:16

У ЗАВИЧАЈНОМ музеју у Параћину недавно је урађена ревизија палеонтолошке збирке коју је, у другој половини деведесетих година прошлог века, формирао Предраг Вучковић, тадашњи директор те установе.

НЕЋЕТЕ ВЕРОВАТИ ШТА БАШТИНИ ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ У ПАРАЋИНУ: Чувају шкољке старе 400 милиона година (ФОТО)

Утврђено је да збирка броји 2.252 предмета. Углавном су то кости плеистоценских сисара који су живели на простору Балкана и Европе у периоду од око 2,5 милиона до 11.000 година пре нове ере. Атрактивни изложени део те збирке плени пажњу посетилаца у приземљу познате Ружићеве зграде, прве спратне у Параћину, где се одавно налази Музеј.

СТЕНЕ - НОВИ ЕКСПОНАТИ

ЗАХВАЉУЈУЋИ Весни Вучковић, Завичајни музеј у Параћину недавно је започео формирање геолошке збирке коју чине углавном стене са подручја општине Параћин. Ови предмети су сведоци геолошких, климатолошких промена које су утицале на формирање живог света и били су предмет бројних научних радова.

Археолог Весна Вучковић, музејски саветник задужен за праисторијску и палеонтолошку збирку, истиче да су најстарији фосили амонити из периода од 409 - 66 милиона година. Они су живели у океану Тетис који је тада покривао већи део Европе. За овај период би се могли везати фосили шкољки и пужева.

- Међутим, временом са издизањем Карпата, Алпа и Динарида у периоду између 24 и 20 милиона година формира Панонско море. Из тог периода потиче фосилизовани морски јеж. Већ у то време подручје параћинске општине је било његов залив, познат као Параћинско-крушевачки залив. Воде овог мора су биле окружене планинским венцима који су почели да се издижу још пре 280 милиона година. Ипак, оно по чему је параћински музеј јединствен у Србији јесте налаз фосилизоване лобање алигатора, Diplocynodon moraviensis, пронађеног у кречњачким стенама изнад села Поповац. Овај ендемски род се из Африке током млађег и средњег миоцена (16,5 - 15,5 милиона година) проширио у Европу и Азију и тај налаз је припадао мањој животињи, дужине око три метра, која је живела у речним или мочварним срединама.

По речима Вучковићеве, међу многобројним налазима плеистоценских животиња истиче се део лобање пећинског медведа (ursus spelaeus). Ова врста медведа је живела у Европи и Азији. Најчешће су налажени у пећинама у којима су боравили током хибернације - зимског сна, па су због свог станишта добили такав назив.

ЗАСЛУГЕ ПРОФЕСОРА ЈЕЗДИЋА

ОСИМ палеонтолошке, Музеј има и праисторијску, античку, средњовековну, нумизматичку, етнографску и историјску збирку. Све оне настале су интензивним сакупљачким и истраживачким радом после преузимања скромне, али вредне археолошке збирке 1977. из тамошње ОШ "Радоје Домановић". Школу је тада водио професор биологије Момир Јездић, човек неисцрпне енергије и археолог аматер.

Карактеристична је њихова величина по којој се могу поредити са највећим медведима данашњице. Из ове збирке пажњу привлачи и добро очувана велика лобања бизона димензија 96,6 пута 165 центиметара, те остаци мамута.

POGLEDAJ GALERIJU

- Недавна анализа палеонтошког материјала нађеног током ископавања Аловске пећине код Сења, а који се чува у нашем музеју, указала је да се сем медвеђих костију из периода плеистоцена ту налази и остатак алпског козорога, животиње која данас живи у Алпима. Козорог је у овим пределима боравио током последњег глацијала, који је временски окончан пре отприлике 14.000 година, када је око једне трећине Земљине површине било под ледом. Овде треба поменути и налазе зуба носорога који је живео у умереној клими Евроазије током млађег и средњег плеистоцена - открива, за "Новости", Весна Вучковић, најзначајније садржаје ове збирке.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ВЕЛИКА ПРОМЕНА У ШКОЛАМА У СРБИЈИ: Од данас ништа неће бити исто, односи се на родитеље

Друштво

0 14

ВЕЛИКА ПРОМЕНА У ШКОЛАМА У СРБИЈИ: Од данас ништа неће бити исто, односи се на родитеље

РОДИТЕЉИ школараца у Србији од данас добијају аутоматска звучна обавештења када наставник у електронски дневник упише изостанак детета са часа или нову оцену. Мада су деца годинама налазила начине да не кажу родитељима баш сва дешавања у школи, то сада више неће бити могуће.

17. 04. 2025. у 11:29

МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир

Свет

0 10

МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир

РУСКИ ракетни напад на град Суми на северу Украјине наглашава хитну потребу за наметањем примирја Русији, изјавио је данас председник Француске Емануел Макрон.

13. 04. 2025. у 15:34