НЕЋЕТЕ ВЕРОВАТИ ШТА БАШТИНИ ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ У ПАРАЋИНУ: Чувају шкољке старе 400 милиона година (ФОТО)
22. 02. 2024. у 07:16
У ЗАВИЧАЈНОМ музеју у Параћину недавно је урађена ревизија палеонтолошке збирке коју је, у другој половини деведесетих година прошлог века, формирао Предраг Вучковић, тадашњи директор те установе.
Фото: З. Рашић
Утврђено је да збирка броји 2.252 предмета. Углавном су то кости плеистоценских сисара који су живели на простору Балкана и Европе у периоду од око 2,5 милиона до 11.000 година пре нове ере. Атрактивни изложени део те збирке плени пажњу посетилаца у приземљу познате Ружићеве зграде, прве спратне у Параћину, где се одавно налази Музеј.
СТЕНЕ - НОВИ ЕКСПОНАТИ
ЗАХВАЉУЈУЋИ Весни Вучковић, Завичајни музеј у Параћину недавно је започео формирање геолошке збирке коју чине углавном стене са подручја општине Параћин. Ови предмети су сведоци геолошких, климатолошких промена које су утицале на формирање живог света и били су предмет бројних научних радова.
Археолог Весна Вучковић, музејски саветник задужен за праисторијску и палеонтолошку збирку, истиче да су најстарији фосили амонити из периода од 409 - 66 милиона година. Они су живели у океану Тетис који је тада покривао већи део Европе. За овај период би се могли везати фосили шкољки и пужева.
Фото: З. Рашић
- Међутим, временом са издизањем Карпата, Алпа и Динарида у периоду између 24 и 20 милиона година формира Панонско море. Из тог периода потиче фосилизовани морски јеж. Већ у то време подручје параћинске општине је било његов залив, познат као Параћинско-крушевачки залив. Воде овог мора су биле окружене планинским венцима који су почели да се издижу још пре 280 милиона година. Ипак, оно по чему је параћински музеј јединствен у Србији јесте налаз фосилизоване лобање алигатора, Diplocynodon moraviensis, пронађеног у кречњачким стенама изнад села Поповац. Овај ендемски род се из Африке током млађег и средњег миоцена (16,5 - 15,5 милиона година) проширио у Европу и Азију и тај налаз је припадао мањој животињи, дужине око три метра, која је живела у речним или мочварним срединама.
Фото_ З. Рашић
По речима Вучковићеве, међу многобројним налазима плеистоценских животиња истиче се део лобање пећинског медведа (ursus spelaeus). Ова врста медведа је живела у Европи и Азији. Најчешће су налажени у пећинама у којима су боравили током хибернације - зимског сна, па су због свог станишта добили такав назив.
ЗАСЛУГЕ ПРОФЕСОРА ЈЕЗДИЋА
ОСИМ палеонтолошке, Музеј има и праисторијску, античку, средњовековну, нумизматичку, етнографску и историјску збирку. Све оне настале су интензивним сакупљачким и истраживачким радом после преузимања скромне, али вредне археолошке збирке 1977. из тамошње ОШ "Радоје Домановић". Школу је тада водио професор биологије Момир Јездић, човек неисцрпне енергије и археолог аматер.
Карактеристична је њихова величина по којој се могу поредити са највећим медведима данашњице. Из ове збирке пажњу привлачи и добро очувана велика лобања бизона димензија 96,6 пута 165 центиметара, те остаци мамута.
- Недавна анализа палеонтошког материјала нађеног током ископавања Аловске пећине код Сења, а који се чува у нашем музеју, указала је да се сем медвеђих костију из периода плеистоцена ту налази и остатак алпског козорога, животиње која данас живи у Алпима. Козорог је у овим пределима боравио током последњег глацијала, који је временски окончан пре отприлике 14.000 година, када је око једне трећине Земљине површине било под ледом. Овде треба поменути и налазе зуба носорога који је живео у умереној клими Евроазије током млађег и средњег плеистоцена - открива, за "Новости", Весна Вучковић, најзначајније садржаје ове збирке.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
РУСИ АМЕРИКАНЦИМА ПРЕДАЛИ ДОКАЗЕ: "Циљ напада била Путинова резиденција" - војни заповедник дао део украјинског дрона
ВИСОКИ руски војни заповедник предао је у четвртак америчком војном аташеу предмет за који се тврди да је део украјинске беспилотне летелице и који наводно садржи податке који доказују да је украјинска војска напала резиденцију руског председника Владимира Путина. Подсетимо, Москва је у понедељак оптужила Кијев за покушај напада на Путинову резиденцију у руској Новгородској области са 91 дроном дугог домета. Украјина ово негира.
02. 01. 2026. у 13:11
ОН МЕЊА ЈЕРМАКА? Зеленски предложио новог шефа кабинета - "Зелени кардинал" напустио функцију након корупцијског скандала
ПРЕДСЕДНИК Украјине Володимир Зеленски предложио је да досадашњи шеф Главне обавештајне управе, Кирило Буданов, буде на челу његовог Кабинета.
02. 01. 2026. у 14:29
ОВО СУ КРИЛИ: Испливала дуго чувана тајна Ане и Бастијана
РАЗВОД Ане Ивановић и Бастијана Швајнштајгера била је једна од главних вести претходне године.
02. 01. 2026. у 08:40
2025. НЕЋУ ПАМТИТИ ПО ДОБРОМ: Ацо Пејовић проговорио о великим губицима - "Не могу заборавити такве ствари"
ПЕВАЧ Ацо Пејовић дочекао је Нову годину на бини, пред својим верним фановима у Будви.
01. 01. 2026. у 10:53
БРИСЕЛ И НАТО СЕ ОВОМЕ НИСУ НАДАЛИ Руска одлука дрма Европу: Бригада маринаца посатаје дивизија на вратима ЕУ (ВИДЕО)
ВОЈНО-политичка ситуација између Русије и европских држава улази у фазу опасне ескалације. Москва је изненада донела одлуку да постојећу 336. гардијску бригаду морнаричке пешадије, стационирану у Калињинградској области, реорганизује и подигне на ниво дивизије.
30. 12. 2025. у 20:45
РУСИ ЋЕ НАПАСТИ ЕУ МНОГО РАНИЈЕ: Велико упозорење из Украјине, позната година и главна мета
РУСИЈА је померила своје планове за директну агресију са 2030. на 2027. годину, а Европа је све гласнија о ризику од директног сукоба, у којем би се балтичке државе могле наћи под окупацијом.
20. 12. 2025. у 09:41
КАКО ЈЕ ЧКАЉА ДОБИО СТАН: Живео са породицом у гарсоњери, а онда је уследила изненадна посета у новогодишњој ноћи
ЛЕГЕНДАРНИ глумац и један од омиљених комичара бивше Југе, Миодраг Петровић Чкаља забављао је генерације гледалаца. "Паја и Јаре", "Камионџије", "Сервисна станица", "Љубав на сеоски начин", Врућ ветар", "Пут око света" су само нека од остварења у којима је играо и изазивао код људи једну од лепших емоција - смех.
01. 01. 2026. у 12:31
Најновије из рубрике
ЧУДЕСНИ ПЛЕС МАЛЕ ЕМИЛИЈЕ: Девојчица из Ниша освојила два злат и сребро на такмичењу у Загребу
МЕЂУ више од 3.000 плесача из целе Европе, на такмичењу EuropeanChampionship Winter Zagreb, одржаном недавно у главном граду Хрватске, посебно се издвојила Емилија Стевановић из Ниша, чланица Teatro dancestudija. Ова девојчица од 11 година освојила је две златне медаље, и тоу категоријама савремени плес и мјузикл, док је у дисциплини шоу денсзаузела друго место. То јој је донело и пласман на гала вече, резервисано за двадесет најуспешнијих и најзапаженијих извођача.
30. 12. 2025. у 12:00
СПОМЕНИК ВЕЛИШИНОЈ ЖРТВИ И ХРАБРОСТИ
УДРУЖЕЊЕ "Клуб младих Коловрат-Сељашница" у Пријепољу, покренуло је иницијативу и добило сагласност и закључак Општинског већа да се у овом граду на Лиму подигне споменик капетану Војске Југославије Велиши Кијановићу кога су албански терористи 17. маја 2001. убили из заседе недалеко од Бујановца.
27. 12. 2025. у 21:40
САБОРНИ ТРИЈУМФ У НИКЕЈИ: Пре 1.700 година Константин Велики је сазвао све хришћанске епископе и променио историју
ТОК светске цивилизације промењен је пре 1.700 година у Никеји, данашњем Изнику, у малоазијској Турској, на Првом васељенском сабору, на шта треба подсетити поткрај године у којој се обележава ова велика годишњица. Скуп у цркви Свете Софије, Божје премудрости, која и данас чврсто стоји у центру модерне оријенталне вароши опасане древним ромејским зидинама, означио је рађање православља и хришћанског Римског царства, али и наговестио будући раскол са духовним поданицима епископа Рима.
26. 12. 2025. у 19:45
ЗА МИЛЕВУ ТРАЖЕ НОБЕЛОВУ НАГРАДУ: Све је више гласова који упућују на важност научног рада преве жене Алберта Ајнштајна
ЉУДСКА срећа је, верујем, ипак лепша од сваког другог успеха. На оверечи Милеве Марић Ајнштајн (1875-1948) подсетила је Светлана Матић, аутор изложбе о првој српској математичарки и физичарки, која је послеБеограда приказана у Бечу. Изложба "150 година од рођења Милеве МарићАјнштајн" биће у Конзулату Србије у Бечу наредних месец дана.
26. 12. 2025. у 13:00
Коментари (0)