МОСТ ПРЕКО ИБРА ВОДИЋЕ ДО МАГЛИЧА: У пројекте подно средњовековног утврђења у Ибарској клисури биће уложено 475 милиона динара (ФОТО)

ПОСЛЕ четири године откако је набујали Ибар потпуно срушио једини и увелико дотрајали мост који води ка средњовековном Магличу у Ибарској клисури недалеко од Краљева, ова тврђава из доба Немањића би до краја 2024. или прве половине 2025. требало поново да постане доступна и приступачна великом броју посетилаца.

Г.Шљивић

То је недавно потврдио и министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић који је нагласио да је за изградњу потпуно новог пешачко-бициклистичког моста подно тврђаве који ће спојити обале Ибра, као и за пратеће садржаје, Министарство издвојило 451 милион динара.

- У току је израда пројектно-техничке документације и очекујем да до краја јуна добијемо грађевинску дозволу. Од тренутка када извођач буде уведен у посао биће му потребно шест месеци да заврши мост - поручио је министар Весић.

Овај капитални пројекат, подсећамо, процењен је на укупно 475 милиона динара, од којих ће држава издвојити поменути 451 милион, а краљевачка локална самоуправа додатних 24 милиона динара. Према речима градоначелника Краљева др Предрага Терзића, осим изградње моста преко Ибра, пројекат обухвата и изградњу паркинга који ће се налазити са десне стране пута Краљево-Рашка, платоа и пасареле која ће омогућити туристима да безбедно пређу Ибарску магистралу.

- Након завршетка ове, изузетно значајне фазе, Град ће се потом потрудити да обезбеди још интересантних туристичких садржаја у оквиру компекса Маглича како би сви посетиоци могли да уживају не само у предивном погледу са импозантне тврђаве, већ и да виде како се живело у Србији у средњем веку - појашњава градоначелнк Терзић.

Иако не постоје прецизни подаци, средњовековни Маглич у такозваној Долини векова, на оштрој окуци Ибра и надморској висини од 150 метара, у народу познат и као Јеринин град, мада га Јерина (односно Ирина), жена деспота Ђурђа Бранковића није ни градила, саграђен је средином 13. века након пустошења Татара који су протутњали овим подручјем.

Претпоставља се да је краљ Урош Први Немањић започео изградњу тврђаве како би пре свега од нових пљачкашких најезди заштитио оближње манастире Жичу, Студеницу и Сопоћане, а потом га је у 14. веку доградио и обновио архиепископ Данило Други, десна рука краља Милутина, саградивши цркву Светог Ђорђа, а уз њу и велику камену палату којом је заменио првобитне дрвене и скромне војничке конаке.

Г.Шљивић

Како се тежиште немањићке државе померало ка југу, према Космету и Македонији, Маглич је, међутим, као утврђење у срцу државе и далеко од граница, полако губио стратешки положај. Претпоставља се да је био насељен српском војском све до Косовске битке. А, после пада српске Деспотовине под турску власт, у Маглич се смешта турска посада и он постаје средиште војно-административне организације ове области надомак царског друма Дубровник-Цариград. Готово све до Другог српског устанка Маглич је био важно турско утврђење, неприступачан због високих литица са три стране и никада војно освојен, али убрзо губи свој значај.

Г.Шљивић

Иако је увек био атрактиван туристима као културно-историјски споменик, током минуле четири године због непостојања моста број посетилаца Маглича се драстично смањио. До тврђаве и данас стижу само они најупорнији које овдашњи ентузијасти скелом пребацују са обале на обалу.

Г.Шљивић

- Зато је идеја да се, после изградње новог моста, посетиоцима на јединствен начин дочара епоха Немањића. То подразумева да се у подножју тврђаве направи и реплика средњовековног села, као и сувернирница, инфо-центар, евентуално и соба са садржајима који су занимљиви млађим, модерним генерацијама - каже Игор Тешић из Туристичке организације Краљева. - Маглич видимо као тврђаву која ће се туристички знатно развијати и бити центар Долине векова у којој су још средњовековне светиње Жича и Студеница. Ова тврђава заслужује један овако велики пројекат и да дефинитивно буде у топ пет туристичких препорука у нашој земљи. Практично ниједна ђачка екскурзија у овом делу Србије не би смела да прође без обавезног обиласка овдашњих манастира и Маглича.

Г.Шљивић

Легенда

ПОРЕКЛО имена тврђаве није познато, али се претпоставља да има везе са маглом која се често у кишним данима шири долином Ибра. Тако је настала и локална легенда о топоту коња и звецкању витешких оклопа који се, како су некада причали мештани овог краја, чују када се над реком спусти густа магла.

Г.Шљивић

Рестаурација

НА зидинама Маглича, културно-историјском добру од изузетног значаја, према пројекту и под надзором стручњака Завода за заштиту споменика културе Краљево, у току су конзерваторско-рестаураторски радови, први опсежнији за минуле четири деценије.

Г.Шљивић

"Краљевград"

ИМПРЕСИОНИРАН средњовековном тврђавом, Долином векова и клисуром Ибра након свог обиласка 2012. године и наш прослављени филмски уметник Емир Кустурица био је заинтересован да учествује у пројекту изградње "Краљевграда", посебног комплекса, односно реплике српског села из средњег века, у близини Маглича. Од саме идеје коју су у то време заговарали и тадашњи градски, као и поједини државни функционери, није се, међутим, много одмакло, па је све брзо пало у заборав. Да ли и дефинитивно, показаће време.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације