КАКО ЈЕ ПОРОДИЦА РУДОЛФА ХЕСА ЖИВЕЛА У ЦВЕћУ, УЗ БАЗЕН, ПОРЕД АУШВИЦА: У сусрет Оскару и ТВ премијери филма "Зона интереса"

И један злочинац Рудолф Хес за историју је много, а нацистичка Немачка имала их је чак двојицу!

Фест

Првог, Рудолфа (Валтера Рихарда) Хеса, рођеног у Александрији, Хитлеровог заменика у странци, који је крајем тридесетих и почетком четрдесетих био трећи човек Рајха, тик иза фирера и Геринга. Савезници су га ухапсили код Глазгова и заточили 1941, да би га се Хитлер одрекао и прогласио га лудим. Осуђен је на доживотну робију током Нирнбершког процеса и убио се у затвору, у Западном Берлину, 1987.

Други Рудолф (Франц Фердинанд) Хес, рођен је у Баден-Бадену, а обешен у Аушвицу (16. априла 1947.), у ком је годинама био господар живота и смрти. Овај други Хес и чланови његове породице главни су јунаци филма Џонатана Глејзера "Зона интереса", који је почео да се приказује у београдским биоскопима, има пет номинација за Оскара и биће приказан у понедељак увече, на Другом програму РТС.

Дакле, Хес је био националсоцијалиста, официр СС и, од маја 1940. до новембра 1943. године, командант концентрационог логора Аушвиц. Њему се приписује брза изградња логора и примена циклона Б у гасним коморама.

Фото Wikipedia

Потиче из изразито побожне католичке породице. Отац је желео да постане католички свештеник, али се он после очеве смрти тајно пријављује у војску и током Првог светског рата постаје најмлађи официр у немачкој армији и најмлађи војник коме је додељен Гвоздени крст за храброст.

После рата прикључио се Источнопруском добровољачком корпусу и учествовао у биткама у области Балтика и Рура. Такође је учествовао у бруталном убиству школског учитеља Валтера Кадоуа, 1923. године, јер је овај, наводно, издао нацистичког паравојног хероја Алберта Шлагетера француским властима. Један од његових најближих сарадника приликом извршавања тог убиства био је Мартин Борман, који ће, игром судбине, постати заменик оног првог Рудолфа Хеса, кад га је Хитлер сменио.

Овај други Хес осуђен је на деценију затвора, а Борман је искористио свој утицај да му смање казну и да буде помилован 1928.

Током наредних неколико година оснива породицу и бави се пољопривредом, да би га Хајнрих Химлер позвао 1934. да се прикључи СС-у. Тако постаје надзорник блока у логору Дахау, унапређен је у чин капетана и пребачен у концентрациони логор Захсенхаузен 1938. Оба ова логора била су намењена махом за политичке затворенике. У новоуспостављени Аушвиц стиже 1. маја 1940. године у функцији команданта логора и то ће бити све до децембра 1943.

Хес је заслужан за одабир бојног гаса циклона Б за убијање у коморама, јер је тровање, како је сам говорио, био пожељнији начин убиства од стрељања. Овај други начин превише би "оптеретио војнике који морају да га изврше, посебно због жена и деце међу жртвама". Безосећајни масовни убица, на сараднике је остављао утисак "доброг и несебичног породичног човека", који са перфекционизмом обавља посао. За време његове команде, у Аушвицу је убијено више од милион људи, а над заробљеницима су вршена разна тестирања.

Хес је са супругом Хедвиг и децом живео тик до логора, од ког је његово лепо уређено двориште са негованом травом делио само високи зид. Вила је била у "зони интереса" Аушвица и из околине је због тога протерано на хиљаде становника. Логораши су радили код Хесових као послуга, а неки од њих су касније сведочили на суђењу, у Пољској.

Foto: Фест

POGLEDAJ GALERIJU

Хес је крајем 1943. премештен у Берлин и добија надзор над свим концентрационим логорима. За то време његова породица остаје крај пољског казамата смрти. Већ на пролеће 1944. Хес се враћа и надгледа депортацију око 440.000 мађарских Јевреја, који у Аушвиц бивају депортовани за мање од два месеца. Акција добија име "Операција Хес".

Породица се раздваја крајем рата и крије, а Рудолфа Хеса, према сведочењу његове кћерке, издаје управо супруга, да би спасла сина. Ухапшен је 2. марта 1946. и предат пољским властима. Хес је сведочио пред Нирнбершким судом, детаљно је описивао и своје учешће у масовним убиствима у Аушвицу, али и како је функционисала логорска машинерија у целом Трећем рајху.

Осуђен је 29. марта 1947. године на смрт и обешен 16. априла. У публици су били и неки од преживелих логораша. Док је чекао егзекуцију, написао је аутобиографију, у којој је тврдио да његова породица није знала шта се дешава у логору поред ког је живела. Управо ово доводи у питање Глејзер у филму, описујући свакодневицу породице Хес, Рудолфа као брижног оца, који деци чита бајке, мајку која испробава бунду одузету од (вероватно већ убијене) логорашице, док се у позадини, с друге стране зида, чују крици.

Како је рекао Глејзер за "Гардијан", ово није филм о прошлости, већ и о садашњости, "о нама и нашој сличности са починиоцима, а не са жртвама". О капацитету за насиље који сви имамо.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације