"НОВОСТИ" САЗНАЈУ - ХРАМ ПО УГЛЕДУ НА ОХРИДСКУ СВЕТУ СОФИЈУ: Како ће изгледати Црква мученика бачких на Лиману у Новом Саду

ХРАМ посвећен Светим мученицима бачким, који ће бити изграђен у новосадском насељу Лиман, представљаће, после више од осам деценија, достојно обележје пострадалима у Погрому у Бачкој од 1941. до 1944. и у Новосадској рацији. Подухват је од националног и прворазредног значаја за православне и све друге вернике у овом делу Војводине.

Фото Епархија бачка

Овако, уз поруку да је то најмање што можемо да учинимо после злочина који су над нашим народом починили мађарски фашисти, протојереј Бране Миловац, свештеник и парох на Лиману, ексклузивно за "Новости" открива да ће здање у архитектонском изразу представљати ранохришћанску базилику. Симболизоваће живот и страдање људи на овом простору.

- Нимало случајно храм ће бити изграђен по угледу на Свету Софију у Охриду, архиепископску цркву подигнуту у 11. веку која је имала важну улогу у историји православља. Будући храм садржаће све елементе потребне за парохијско-литургијски живот укључујући и сталну меморијалну поставку, а у близини ће бити и будући меморијални центар - наводи протојереј Миловац.

Група пројектаната предвидела је велику зелену површину све до уласка у храм, јер је у традицији СПЦ да свака порта буде својеврсна зелена оаза. Храм ће бити 20 метара удаљен од прве стамбене зграде с десне стране, а од шеталишта и улаза на Градско купалиште Штранд делиће га око 500 метара. Притом, храмовни комплекс простираће се на свега пет одсто од укупне површине Плана генералне регулације рекреативног подручја "Штранд-Кабел", који је Скупштина Новог Сада усвојила 5. марта.

Фото Епархија бачка

До јуче комплетан план, који укључује и градњу цркве, био је на јавном увиду. Уследиће још један као прилика за сугестије, а потом ће се о њему изјаснити одборници Градске скупштине. Прота Миловац напомиње могућност да изглед храма унеколико буде и измењен:

- Стога овај план називамо концептуалним решењем о којем ће се у сарадњи наше Цркве, заједнице и струке доћи до најквалитетнијег решења сваког детаља комплекса достојног Српске Атине.

Позива се парох лимански и на искуство које говори да "тамо где се црква гради обично бива изобилна радост и усхићење, као и прилика савременицима да буду сведоци настајања храма".

- Један парохијанин рекао је да је Божја воља била да се сачека да страдалници буду канонизовани 2. октобра 2022. у Саборној цркви новосадској, па да се гради храм у спомен њима, а тиме и верујућем народу на Лиману. Тиме ћемо одужити дуг према страдалницима и услишити молбе лиманских парохијана да најзад добију цркву, а страдалнике да заувек отргнемо од заборава. А, с обзиром на близину Универзитета, несумњиво ће бити духовна оаза и за студенте - говори отац Миловац о плановима, жељама, молитвама и молбама градским институцијама о будућем светилишту.

Фото Епархија бачка

Подршка Епархији бачкој да се стратиште из Другог светског рата обележи достојно стигла је од јеврејске и свих хришћанских заједница у Војводини. Подржао ју је и градоначелник Милан Ђурић.

Када се очекивало да ће новосадска јавност једнодушно подржати наум да се најзад скине мрља са савести Новог Сада, јер су после рата погром и рација били прекривени муклом тишином, а бронзана композиција Јована Солдатовића "Породица" постављена је тек 1971. на Кеју жртава рације, далеко од стварног стратишта, нека удружења грађана и странка ЛСВ, нескривени притивник СПЦ, протестују и брину се за зеленило. Сматрају непримереним градити храм поред градског купалишта, па макар оно у прошлости било - масовно губилиште. Врхунац хистерије био је физички напад на свештеника СПЦ.

Историчар Ђорђе Србуловић каже да је логично и примерено да храм и меморијални центар буду баш ту, у непосредној близини стратишта:

Фото Епархија бачка

- У много чему не разумем ту хистерију и појачану потребу да се све политизује, а нарочито да се храм посвећен страдалницима провлачи кроз политичку призму. Културолошки и цивилизацијски, храм ће бити примерено место где ће људи моћи да пале свеће својим мучки убијеним прецима.

Наглашава и да је послератна власт у Новом Саду, ако јој је имало било стало до српских, јеврејских и ромских жртава, требало да изузме тај део Штранда из градског купалишта, а не да се по сваку цену баш на том месту успостави градска плажа.

- Замислите само, како би изгледало да се у Аушвицу направи спа- центар - категоричан је Србуловић. - Фашисти су људе од 21. до 23. јануара водили до главног улаза данашњег Штранда. Преко леда постављали су даске уздуж и попреко, а у средини лупали лед и правили отвор. Људе су терали да клекну, пуцали су им у потиљак и гурали их у ледени Дунав. То се дешавало баш на делу Штранда где су током летњих месеци највеће гужве за купање.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације