ЧЕТВРТ ВЕКА НИЈЕ ДОВОЉНО ДА МАЈКА ОПЛАЧЕ ТРИ СИНА: Пуних је 25 година откако је, погибијом на КиМ сина Срђана, почела трагедија Милића
Прошло је 25 година. Тачно четврт века, а чини ми се да како време пролази бол постаје јача. И туга је сваким откуцајем срца све већа за мојим синовима Срђаном и Бобаном који су погинули на Косову 1999. године, за сином Гораном коме је срце препукло од туге за трагично настрадалом браћом, за супругом Драгољубом који им се прикључио у небеском строју. Обилазим њихове хумке и чекам тренутак да им се и ја коначно придружим.

Г.Шљивић
Речи Краљевчанке Наде Милић парају и најтврђе срце. Припремајући заједнички годишњи помен синовима и супругу, ова жена туга некако покушава да опише осећања после незамисливе породичне трагедије која ју је задесила за време и после НАТО агресије на нашу земљу 1999.
У пролеће те ратне године, Нада и њен супруг Драгољуб су за само десетак априлских дана остали без својих близанаца Срђана и Бобана, двадесетшестогодишњих официра тадашње Војске Југославије (ВЈ), који су часно дали своје животе бранећи отаџбину од НАТО агресора и терориста такозване ОВК. И, као да то није било довољно, годину дана касније остали су и без најстаријег сина Горана (27). Тугујући за својим "соколовима поломљених крила", како је назвао спомен-књигу у којој је исповедио своју патњу, потом је преминуо и њихов отац Драгољуб, остављајући Наду саму, међу успоменама.

Г.Шљивић
- На јави животарим од куће до гробља, а у сновима разговарам са синовима који дадоше животе за отаџбину. Њихове колеге и пријатељи често ме обилазе, нису их заборавили, редовно долазе и на годишњице, па их у великом броју очекујем и сада за 25 година од смрти Срђана и Бобана, на помену свој четворици - каже Нада.
Син Срђан, потпоручник ВЈ, настрадао је од нагазне мине недалеко од Србице на Космету. Са тешким, испоставиће се смртоносним повредама најпре је пребачен у болницу у Косовској Митровици, а потом и у Војномедицинску академију у Београду, где је 4. априла и преминуо. Његов близанац Бобан, поручник ВЈ вратио се у ратну јединицу на Космету. Десетак дана касније погинуо је у месту Волујак код Ђаковице, када су две НАТО ракете погодиле оклопно возило.

Г.Шљивић
- Бобан ми је после Срђанове сахране, полазећи назад у јединицу, рекао да на братовом гробу запалим свећу и за њега. Као да је слутио шта ће се догодити - наставаља Нада Милић своју исповест.
Сретењски орден и споменице
Сретењским орденом првог степена Нада Милић одликована је 2015. године, док су јој постхумне државне борачке споменице за Срђана и Бобана, уручене прошле године у Краљеву, дан уочи Видовдана. На свечаности, она је у руке прва примила новоусатановљена одличја, којима се држава одужује својим браниоцима.
- Важно је да се говори, да се прича, да се пише, да се не забораве та деца, не само моји синови, него сви наши хероји који су храбро и часно бранили своју земљу, своју дедовину, своја огњишта, свој род и народ - говори Нада. - Нека живе у вечности, сећањима и у срцима оних који остају иза нас.
За сећање на Срђана и Бобана у Косовској Митровици постављена је спомен-плоча, а од прошле године по њима се зове улица у краљевачком насељу Рибница.
По завршетку НАТО агресије са сином Гораном, Милићи су се из Приштине преселили у Краљево. Ту је, у пролеће 2000. од неизмерне туге за трагично настрадалом браћом преминуо и Горан.
- Све до смрти, Горан је сваког дана обилазио њихов гроб. Седео је, пушио и ћутао. Сахрањен је у истој гробници крај Срђана и Бобана на новом краљевачком гробљу - прича Нада.

Г.Шљивић
Официри и економиста
СРЂАН и Бобан Милић завршили су Војну гимназију у Београду. Бобан је потом дипломирао на Војној академији и стекао чин поручника, док је Срђан са академије отишао на дообуку за артиљерца, догуравши до чина потпоручника. Обојица су затим добила војну службу на Космету - Срђан у тадашњој 125. бригади Копнене војске у Косовској Митровици, а Бобан у 52. батаљону војне полиције у Приштини. Били су и узорни спортисти, па су за време школовања освајали трофеје у атлетским дисциплинама. Најстарији брат Горан завршио је Економски факултет у Нишу и био је запослен у Царинарници у Краљеву.

МОНСТРУОЗНО! Овај хоће да влада Србијом! Жене му криве кад их неко силује или пребије!
ВУК Нектаријевић, студент блокадер са Машинског факултета у Београду, који је тобож бициклом ишао у Стразбур, има у најмању руку проблематичне ставове.
20. 04. 2025. у 14:35

МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир
РУСКИ ракетни напад на град Суми на северу Украјине наглашава хитну потребу за наметањем примирја Русији, изјавио је данас председник Француске Емануел Макрон.
13. 04. 2025. у 15:34

Халид Бешлић "тежак" 13 милиона €, а живи од кирије - "увалио" се у кредит
"САДА изнајмљујем све и живим од кирије, тако је најбоље."
21. 04. 2025. у 18:56 >> 18:56
Коментари (0)