РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти
НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.
На петнаестак километара од Минхена, крај града Дахау, у марту 1933. је отворен први редовни концентрациони логор који је основала коалициона влада Национал-социјалиста и Немачке националне народне странке, који је коначно ослобођен тек 28-29. априла 1945. године.
На дан уласка у логор - 29. априла у зору амерички војници исфрустрирани ужасима које су гледали данима стрељали су без суда стотине СС-овских злочинаца, а истовремено су побуњени логораши голим рукама побили десетине својих мучитеља.
Чувени амерички генерал Џорџ Патон, згрожен сведочанствима немачког „расног програма“ разумео је своје војнике и зауставио је истрагу поводом овог инцидента.
У времену када се понавља ситуација из девдесетих коју је немачки политиколог Јирген Елзесер сликовито описао „ Немачка је запалила Балкан, а Америкци су пожар гасили бензином“, Американци би требало да се сете завештања Дахауа из априла 1945. године.
Тада је и Хајнриху Химлеру, шефу СС-а и једном од кључних људи у германском програму истребљења „нижих раса“, постало јасно да је пораз Немачке неминован, због чега је наредио је хитно уништавање концентрационих логора и доказа о незамисливим злочинима истребљења Јевреја и Словена, изнад свих Руса, почињеним у њима. У Дахауу је убијено и око 6.000 Срба.
Непокретне логораше је по тој наредби требало одмах побити, а оне који су још могли да послуже као робље транспортовати на локације у Алпима где је планирана одсудна одбрана Трећег рајха.
Савезнички војници су напредовали брже него што је Химлер очекивао, а немачка војску коју је почела да захвата паника и недисциплина, често је бежала је не извршивши наређење о уништавању доказа.
Амерички војници су од 26. до 28. априла 1945. напредујући ка Дахауу наилазили на напуштене железничке композиције у којима су затворени логораши умирали од исцрпљености, глади и жеђи и ослобађали су хиљаде мученика које су нацисти натерали на „маршеве смрти“ јер није било довољно вагона за све логораше.
Савезнички војници су марширали кроз шпалир мртвих заточеника крај путева, који су или умрли од исцрпљености током марша смрти, или су их немачки војници побили јер су били преспори.
Генерал-мајор Макс Улих, командант вермахтове 212. фолксгренадирске дивизије, наредио је 28. априла 1945. повлачење своје јединице из подручја логора Дахау, не желећи да дочека америчке трупе на месту најстрашнијих злочина геноцида, укључујући експерименте на људима.
Неколико стотина СС-оваца, логорских стражара и мучитеља, остали су у логору, очекујући да ће после предаје добити третман ратних заробљеника по Женевској конвенцији.
Рано ујутро дана, 29. априла 1945. амерички војници из 45. пешадијске дивизије су испред логора Дахау, крај касарне СС-оваца затекли воз смрти из логора Бухенвалд у чијим је вагонима било 2.300 лешева.
Овај шокантан призор био је врхунац ужаса немачког програма истребљења „нижих раса“ са којима су се данима амерички војници суочавали. Огорчени амерички војници су стрељали без суђења око 510 зликоваца из СС-а, а 40 су убили сами побуњени логораши, многе од њих голим рукама.
Докази о ужасима Дахауа нису у потпуности уништени, па и данас посетиоци могу да уђу у „просторије за туширање“ како су извођачи немачког расног програма називали гасне коморе. Када је видео масовне гробнице људи који су ту подављени „циклоном Б“ и преживеле жртве медицинских експеримената, по којима је Дахау био чувен, генерал Патон је показао потпуно разумевање за одмазду коју су извели његови војници.
Дахау је од 1933. служио као прототип и модел за остале нацистичке конц-логоре, а његова основна организација, распоред и планови зграда које је пројектовао командант Теодор Ајке примењен је доцније на све остале логоре.
Руководилац садистичких експеримената над људима у овом логору био је лекар Др Сигмунд Рашер, чији је првенствени задатак био био проналажење медикамената и метода неопходних немачкој ратној медицини.
Тражећи начин за заустављање крварења из рана он је испитивао сопствени патент за згрушавање крви, таблете „полигал“ које су садржале цвеклу и пектин од јабуке. Логораш-испитаник би добио таблету, а онда би био упуцан у врат или груди, а онда бисе мерило време згрушавања крви, да би се тестирала ефикасност таблете. Сруго мерење се обављало пошто би затвореницима ампутирани удови без анестезије. Др Рашер је тако створио и свој бизнис, компанију за производњу пилула за згрушавање крви у којој су радили логораши.
Због смрзавања и хипотермије немачких војника лоше припремљених за хладноћу на Источном фронту, која је убила хиљаде војника, Рашер је спродио експерименте у Биркенауу, Аушвицу и Дахауу како би открио време потребно за снижавање телесне температуре до смртног исхода и методе за оживљавање смрзнутих људи. Голи затвореници су били или стављани у буре са леденом водом или су били држани на отвореном на температурама испод нуле.
Они који би изгубили свест били су подвргавани болним процедурама оживљавања: стављали су их под УВ лампе које су пекле њихову кожу, приморавали су их на сношај са женама из логора, убризгавали им кипућу воду или су их стављали у купке са топлом водом, што се показало као најефикасније.
На затвореницима у Дахауу су немачки научници су тестирали и дејство морске воде на људски организам, тражећи начин начина да се она претвори у питку воду. Затвореници који су примали морску воду, било слану или десалинизовану, су почели да пате од тешке дијареје, конвулзија, халуцинација, полудели би и на крају - умирали. Поред тога, ови људи које су немачки научници третирали само као „субјекте експеримента“ су били подвргавани биопсији јетре или лумбалним пункцијама иглама да би се добили жељени подаци, а ове болне процедуре су у већини случајева доводиле до смрти.
У оквиру истребљења свих „не-Аријеваца“ нацистички лекари су спроводили експерименте масовне стерилизације на затвореницима разних концентрационих логора у потрази за најмање радно интензивним и најјефтинијим методом стерилизације. У једној серији експеримената, хемијски иритант је убризган у женске репродуктивне органе да би блокирао јајоводе, а многе жене су умрле након ове процедуре. Друге жене су убијене због обдукција. У низу других експеримената, затвореници су били изложени јаким рендгенским зрацима, они који су преживели имали су тешке опекотине на стомаку, препонама и задњици и добили су неизлечиве чиреве.
Од марта до августа 1942, затвореници концентрационог логора Дахау коришћени су и као заморчићи у експериментима за испитивање људске издржљивости на великим висинама, за потребе немачког ваздухопловства. Испитаници су смештени у комору ниског притиска у којој су стварени атмосферски услови на висинама до 21.000 метара. Већина их је умрла, а преживели су задобили трајне тешке повреде. Дуже од три године на више од 1.000 затвореника Дахауа експерименатисало се ради добијања лека против маларије. Здрави затвореници су заражавани излагањем убодима маларичних комараца или убризгавањем екстракта из ових инсеката, а затим би оболели лечени разним лековима како би се проверила њихова ефикасност. Многи су умрли, а преживели затвореници су после тешких патњи остали доживотни инвалиди.
Током дванаест година постојања логора, кроз Дахау је прошло више од 250 хиљада затвореника из 24 земље , од којих је до 70 хиљада (укључујући око 12 хиљада совјетских грађана) умрло од последица тешког рада и исцрпљености, варварских медицинских експеримената и погубљења.
ДИГНУТИ НАТО АВИОНИ ПОСЛЕ НАПАДА НА УКРАЈИНУ: Хитно се огласио Зеленски, имао поруку за Путина (ФОТО/ВИДЕО)
РУСИЈА је покренула масовни ваздушни напад на Украјину на божићно јутро по грегоријанском календару.
25. 12. 2024. у 11:16
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Коментари (0)