Репортаже

КРВАВИ 1. МАЈ - НАТО МУ ЈЕ УБИО СИНА, ЋЕРКУ И МАЈКУ: Потресно сведочење Драгише о бомбардовању

Д. Зечевић

01. 05. 2024. у 07:15 >> 08:30

ЗА неколико дана наш Никола требало је да прослави 17. рођендан. И тог јутра мајка је почела да му спрема колаче како би позвао другове и другарице. Међутим, није стигао кући. Тог 1. маја настрадао је са сестром, а нашом кћерком Маријом (15) и баком Смиљаном (65). Усмртио их је пројектил НАТО-а, који је гађао мост у Лужану код Подујева.

КРВАВИ 1. МАЈ - НАТО МУ ЈЕ УБИО СИНА, ЋЕРКУ И МАЈКУ: Потресно сведочење Драгише о бомбардовању

Овако се 1. маја 1999. године сећају Зорица (60) и Драгиша (65) Петровић из Грачанице, који су тог кобног дана остали без деце, а Драгиша и мајке Смиљане (65). На сваку годишњицу, осим гробља, обилазе и спомен-плочу коју су пре две године у дворишту ОШ "Краљ Милутин", поставили другови њихове деце.

- Хвала друговима и другарицама наше деце који их нису заборавили, а тако ни будуће генерације неће заборавити шта су нам урадиле НАТО бомбе - сломљени од бола причају Зорица и Драгиша, који већ четврт века живе од сећања на децу.

Живе, кажу, да би им изашли на гробље, запалили свеће, љубили њихову слику и сећали се њихових радосних тренутака и несташлука. Али, радост је за њих тог 1. маја 1999. престала. Дани се ређају, а они живе као "ходајуће сенке". Јер, из куће, у једној од улица у центру Грачанице, радост се иселила.

- Живимо само од сећања. Наша деца и моја мајка били су код рођака у Прокупљу. Склонили смо их због дешавања овде на Космету. Али су пожелели да се врате, да би Никола овде прославио рођендан. Међутим, нису стигли кући иако су се толико радовали доласку. НАТО пројектил који је гађао мост у Лужану преполовио је аутобус и унеповрат однео нашу децу и њихову баку - причају Петровићи, које од годишњице до годишњице обилазе новинари.

Иако им је тешко јер је уочи 1. маја бол најјача, пристају да причају о својој трагедији о којој су чули преко радија. Та вест прекинула је Зорицу у спремању колача, а иако су се у први мах надали да је грешка и да није погођен аутобус у којем су се налазили Никола, Марија и Смиљана, у поподневним сатима схватили су да је вест истинита. Тела њихове деце и баке Смиљане била су угљенисана. Драгиша с тешком муком говори да је мајку препознао по гардероби, Марију по ланчићу, као и Николу по крстићу који је носио.

- Иако су тих дана бомбе падале баш око пута који је водио ка Приштини, Никола је жарко желео да дође кући - Драгишину причу прекидају сузе док истиче да су снови и надања његове деце прекинути за трен.

Никола је био ученик треће године Средње саобраћајне, а Марија је планирала да упише Медицинску школу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ВЕШТАК ОТКРИО ЈЕЗИВЕ ДЕТАЉЕ О ДЕЧАКУ УБИЦИ: Ево зашто је Коста пуцао на чувара школе, није га потресло сазнање кога је све убио

Суђења

0 22

ВЕШТАК ОТКРИО ЈЕЗИВЕ ДЕТАЉЕ О ДЕЧАКУ УБИЦИ: Ево зашто је Коста пуцао на чувара школе, није га потресло сазнање кога је све убио

ЗАКЉУЧИЛИ смо да је Коста био способан да управља својим поступцима у време извршења злочина и да та способност није била битно смањена. Постоји једна краткотрајна ометеност, за период у учионици за који он каже да нема сећања, али он је све радио по плану. То указује да је он управљао својим поступцима.

05. 06. 2025. у 17:05