МЕЂУ 5.000.000 ЕКСПОНАТА У АРХЕОЛОШКОМ МУЗЕЈУ У ИСТАНБУЛУ ЈЕДАН СВЕДОЧИ О СРБИМА: Ко је подигао део цариградских бедема?

Ј. М.

22. 05. 2024. у 18:25

ОБНОВИ се ова кула и ово градско платно (зидине) од Ђурђа Деспота Србије 6956. године (1448). Ово су на грчком у мермер уклесане речи на једном од више од 5.000.000 експоната изузетно богате ризнице Археолошког музеја у Истанбулу који сведоче, како историчари кажу, о жељи српског деспота иако већ увелико турског вазала да се пред најездом Османлија одбрани Цариград.

МЕЂУ 5.000.000 ЕКСПОНАТА У АРХЕОЛОШКОМ МУЗЕЈУ У ИСТАНБУЛУ ЈЕДАН СВЕДОЧИ О СРБИМА: Ко је подигао део цариградских бедема?

Фото: Википедија

Пре преношења у Музеј, плоча је стајала, на километар дугим зидинама које је Ђурађ подигао, на потезу између садашњих Јени и Кум капије, поред Мраморног мора. Данас је од тог "српског бедема" остало једва педесетак метара.

Овај својеврсни комад наше прошлости истовремено сведочи и о трагичном времену у којем су Србија и њен деспот живели после Боја на Косову.

Фото: Википедија

СВЕДОЧАНСТВО Мермерна плоча у истанбулском Археолошком музеју

За Ђурђа, као и за све српске краљеве и цареве пре њега, врховни владар православног хришћанства био је византијски цар, од кога је и сам добио титулу деспота 1429. године. Зато је, иако турски вазал, 1448. одлучио и одвојио значајна средства да би се обновили цариградски бедеми, све у нади да се барем успори потпуни продор Турака на Балкан.

Фото: Википедија

Tekst potpisa

Ова оригинална плоча деспота Ђурађа Бранковића, изложена је на првом спрату Археолошког музеја, у сепареу са мермерним плочама из касновизантијског периода. Направљена је од белог мермера и димензија је 75х55 центиметара.

ДЕРОКО ОТКРИО ДА ЈЕ ИЗЛОЖЕНА

ДА је ова вредна мермерна плоча изложена у истанбулском Археолошком музеју, открио је 1953. године, академик Александар Дероко. Уважени српски архитекта, уметник, пилот и писац, током боравка у граду на Босфору, истражујући цариградске архиве, како је записао, у музеју је угледао "на зиду изложену камену плочу" са сведочанством о Ђурђу Бранковићу. 

Текст је написан у девет редова, а како објашњава водич кроз музеј, слова су правилно исписана, највероватније по шаблону који се користио средином 15. века. Свако слово има у основи неколико правилно избушених рупица, а између њих су клесане повезане линије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ВЕШТАК ОТКРИО ЈЕЗИВЕ ДЕТАЉЕ О ДЕЧАКУ УБИЦИ: Ево зашто је Коста пуцао на чувара школе, није га потресло сазнање кога је све убио

ВЕШТАК ОТКРИО ЈЕЗИВЕ ДЕТАЉЕ О ДЕЧАКУ УБИЦИ: Ево зашто је Коста пуцао на чувара школе, није га потресло сазнање кога је све убио

ЗАКЉУЧИЛИ смо да је Коста био способан да управља својим поступцима у време извршења злочина и да та способност није била битно смањена. Постоји једна краткотрајна ометеност, за период у учионици за који он каже да нема сећања, али он је све радио по плану. То указује да је он управљао својим поступцима.

05. 06. 2025. у 17:05

ВРТОГЛАВА СУМА: Колику националну пензију прима Љиљана Благојевић

ВРТОГЛАВА СУМА: Колику националну пензију прима Љиљана Благојевић

ЈЕДНА од наших најистакнутијих драмских уметница Љиљана Благојевић отишла је у пензију, а налази се међу двадесетчетворо уметника, који ће примају националну пензију за допринос култури.

07. 06. 2025. у 11:30

Коментари (0)

АЈДЕ ДА СЕ НЕ ЛАЖЕМО! Драган Стојковић Пикси после Албанија - Србија: Ма, то ме апсолутно не занима!