"ПАРАЋИНСКЕ" ЗАНАТЛИЈЕ ИЗ 5400. ГОДИНЕ ПРЕ НОВЕ ЕРЕ: Нова открића у реконструкцији живота људи неолитског насеља "Мотел Слатина"

АРХЕОЛОШКИ локалитет "Мотел Слатина" откривен је 1959. године, а прва истраживања која су уследила четири године касније бацају ових дана потпуно ново светло у реконструкцији живота људи овог неолитског насеља. Како су истраживачи утврдили, занатом су се овде у великим насељима бавили око 5.400 година пре нове ере.

Фотодокументација Завичајног музеја Параћин

Ископавања су на овом простору почела осамдесетих и деведесетих година прошлог века. Реч је о локалитету који се простире источно од Параћина - између фабрике стакла, села Главица, падине Карађорђевог брда, Петловца и реке Црнице, на површини од четрдесетак хектара.

Истраживањима је, како наводи, археолог др Весна Вучковић, саветник у параћинском Завичајном музеју, утврђено да је реч о вишеслојном локалитету са траговима прошлости из неколико праисторијских периода и времена римске окупације.

Фото: З. Рашић

- Међутим, винчанско насеље са убедљиво најмоћнијим културним слојем, дебљине до скоро шест метара, дало је најзначајније податке. Основано је око, 5400. године пре нове ере и трајало до краја ове млађенеолитске културе, а једна од карактеристика винчанских заједница, укључујући и житеље "Мотела Слатина", јесте живот организован у великом насељима која су бројала и више од 2.000 становника.

Основа њихове привреде били су земљорадња, сточарство и лов. Камени предмети у једном периоду су имали значајну улогу у животу неолитских заједница, али су они често занемаривани у анализама предмета пронађених током археолошких ископавања. Међутим, како истиче наша саговорница, примена нових приступа у истраживању довела је до нових открића:

Foto: Фотодокументација Завичајног музеја Параћин

POGLEDAJ GALERIJU

- Циљ ових истраживања је што реалнија реконструкција живота људи у прошлости, па смо анализом камених артефаката утврдили да су становници насеља "Мотел Слатина" биле веште занатлије које су достигле специјализовану производњу.

Вучковићева објашњава да се то односило пре свега на обраду камена, посебно на израду камених секира. Насупрот очекивањима, производња хране од житарица и обрада предмета од кости и дрвета имали су тада мању важност. Вероватно су, како указује, житарице обрађиване мање због недостатка радне снаге, па је због тога лов и даље имао врло важну улогу.

Према речима наше саговорнице, у оваквим друштвима још увек није било централизоване управе, контроле преко институција и социјалног раслојавања.

- Млађе неолитске заједнице показују неке елементе социјалне неједнакости, што је један од резултата производње вишкова. Наше истраживање је такође указало да је више од 50 одсто камена за израду алата у насеље "Мотел Слатина" дошло разменом, што потврђује отвореност ове винчанске заједнице у размени добара - открива Вучковићева.
А таква отвореност, закључује она, сем протока робе, носи са собом и проток знања, информација и нове технологије, што је било од изузетног значаја за развој и опстанак насеобине и њених житеља.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације