НЕМИЦА ПЕШКЕ "ОСВАЈА" ПУТ СУЛЕЈМАНА ВЕЛИЧАНСТВЕНОГ: Мери Хертер (30) из Штутгарта на путу до Истанбула свратила и у Србију

КАКО је изгледало освајање Београда, Пеште, Беча и других делова Европе од стране Сулејмана Величанственог могли смо да гледамо у планетарно популарној турској серији.

фото приватна архива

 Да види како данас, пет векова доцније, изгледа Сулејманов пут освајања одлучила се Немица Мери Хертер (30) из Штутгарта.

Царски друм, дуг око 2.500 километара, од Беча до Истанбула Мери је одлучила да препешачи. Са ранцем и опремом за планинарење на леђима, средином априла, кренула је из аустријске престонице, па кроз Словачку, Мађарску, Хрватску, да би у Бездану ушла у нашу земљу и преко Сомбора, Новог Сада, Београда наставља до Бугарске и Грчке све до Стамбола.

- Желела сам да се "одморим" од нормалног свакодневног живота. Време тако брзо пролази, а ми га не користимо и не уживамо довољно у њему. Одабрала сам пешачење и планинарење, јер се путује споро, а тиме је доживљај околине, људи и земаља много интензивнији. Султанову стазу сам одабрала јер још није толико туристички популарна али постоје многа сјајна подручја за откривање на овој историјској рути - прича нам Мери. - Тај део Европе ми је још скоро непознат, никада нисам била у већини земаља у које сада путујем.

Пре неколико дана је стигла у Београд, што значи да је већ пешке прешла 1.000 километара и да је скоро на пола пута. После паузе и мало одмора, наставиће даље. План јој је да до августа дође до Султанове џамије, где је сахрањен Сулејман.

- Са изузетком Хрватске, посетила сам главне градове земаља кроз које сам прошла. Могу рећи да мало и личе. Али поред главних градова, пролазим и кроз врло мирна места и мала села, кроз прелепе пределе - додаје наша саговорница. - Не могу рећи шта ми се највише допало, све је на свој начин лепо. Уживам у времену које проводим сама и у размишљањима. Није за свакога, понекад не видите људе по цео дан. Али онда је још лепше стићи у живахан град. Мислим да је то добра мешавина. Посебно ми се свиђају широки погледи које скоро увек имате док путујете. То ме некако радује.

Дневно прелази око 20 километара, што није нимало лако. За сналажење има "Гугл" мапу и мобилни телефон, за ноћење шатор, и како каже - то је све што јој треба.

- То је и исцрпљујуће на одређени начин. Месец и по дана сам путовала пешке по свим временским условима. Али, иако сам обично уморна увече, следећег јутра сам поново у форми и спремна за још један дан планинарења - даље ће Мери. - Не плашим се људи, понекад се само плашим животиња када пролазим кроз шуму. Родитељи и пријатељи су ме подржали у овоме. Мало су забринути, али сваки дан смо у контакту, знају где сам, где спавам.

До сада је Србију упознала само кроз Војводину и Београд и не крије своју импресионираност нашом земљом.

- Пре свега, морам да кажем да Србија није мала земља и да је потребно време да прошетате кроз њу. Али има много тога да се открије. У поређењу са претходним земљама, пејзаж је много брдовитији, што ми се много допада. Поред тога, увек постоји толико различитих и лепих грађевина које можете открити у селима и градовима, какве не можете да видите у Немачкој - прича ова девојка пуна живота.

Мери је направила себи лични "пасош" у који печате ударају сви код којих дође да предахне било да је у питању камп, продавница или неко преноћиште.

- То ће бити мој сувенир са овог путовања. Оваква шетња тера да размислите и мало успорите. То је леп осећај. Такође више цените мале ствари у животу и често схватате колико у нормалном животу имате ствари које нису заиста неопходне. Све што ми треба за пешачење стаје у ранац. То ми је доста и ништа ми не недостаје - поручује Мери. - Осим тога, увек постоји начин да се нешто реши, чак и ако понекад не изгледа тако или је изузетно тешко. То најбоље схватите када сте сами и у непознатом. Као да вам се отворе видици.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације