ШИРИ СЕ МИРИС СА УЖАРЕНИХ СКАРА: У Лесковцу ове седмице, традиционално, све је у знаку специјалитета са роштиља и забаве

За Емину Ђорђевић, једног од ранијих победника на надметању мајстора роштиља, ове седмице неће бити одмора, јер је популарни „Лесковачки воз“ изашао из станице у овом граду и кренуо у сусрет посетиоцима 34. „Роштиљијаде“ који су више него ради да добро поједу и попију, уз незабораван провод какав само овај традиционални фестивал може да понуди.

фото: И. Митић

Емину затичемо у послу у једном од „вагон ресторана“ формираних дуж главне градске саобраћајнице са којих долази опојан мирис расноврсних специјалитета са роштиља мамећи прве посетиоце. Ако се по јутру дан познаје, лесковачки и угоститељи из других градова Србије имаће ове године разлога за задовољство, јер је Емина једва успела да издвоји мало слободног времена како би поделила своје прве утиске.

- Има посла преко главе. Ове године смо супер почели, а видећемо како ћемо да завршимо. Надамо се да ће овако бити и наредних дана – смеје се Емина док од конобара прима нову наруџбину са богатог менија.

Мале, велике и гурманске пљескавице, ћевапи, уштипци, кобасица, бела и димњена вешалица, батак...Заносни мирис који долази са ужарених скара привлачи велики број купаца, док су места у импровизованим ресторанима одавно попуњена.

фото: И. Митић

Емину морате стално и изнова да тражите погледом. Она „зуји“ у, чини нам се, прилично хаотичном окружењу. Међутим, после извесног времена схватамо да све држи под контролом, уз неизоставне шале на свој, али и на рачун својих колега. Омиљена је међу њима, али и међу муштеријама, јер ова жена не скида осмех са лица. Каже да су лесковачке роштиљџије откриле многе тајне припреме својих специјалитета, али да још увек има важних детаља које чувају само за себе.

- Не смемо баш све овако јавно да вам кажемо. То чувамо за себе и млађе колеге који уче овај занат. Према њима смо несебични, јер ће они да наставе традицију коју ми данас негујемо. Све је у искуству – поново уз осмех прича Емина и одлази по „две велике гурманске и четири мале“, јер гост не сме да чека.

У светску престоницу роштиља већ су пристигли туристи са свих страна. Ту су гости из многих градова Србије, а угоститељи нам кажу да има људи и из Северне Македоније, Румуније, Бугарске, Словеније и других земаља. Они, са својим домаћинима, током седам дана трајања ове манифестације поједу око 50 тона меса које прође кроз руке вештих мајстора роштиља навикнутих на дим ћумура.

- Вруће је. Није лако, али смо навикли на то. Када се неки посао воли ништа не може баш толико да буде тешко. Ту је и традиција коју чувамо и негујемо преносећи је са старијих на млађе генерације. И то нам је важно, као и сећање на оне пре нас – истичу роштиљџије са којима смо разговарали.

фото: И. Митић

Гастрономску понуду на "Роштиљијади" чине и други локални кулинарски специјалитети, попут "Лесковачке мућкалице" који су, захваљујући свом јединственом укусу, достигли светску славу, а угоститељи из западне Србије, су се побринули и за то да љубитељи прасећег и јагњећег печења не остану "кратких рукава".

- Роштиљијада није само фестивал хране већ прави израз наше културе и традиције. То је прилика да покажемо све оно што Лесковац чини јединственим, нашу богату кулинарску баштину, срдачност и неуморну енергију - истакао је Горан Цветановић, градоначелник Лесковца на отварању 34. „Роштиљијаде“.

Неизоставни део једне од највећих и најпосећенијих туристичких манифестација у земљи су прављење највеће пљескавице на свету, као и традиционална надметања за титулу најбољег мајстора роштиља, а своја знања одмериће и ученици угоститељских школа.

Foto: фото: И. Митић

POGLEDAJ GALERIJU

И лесковачки хотелијери су дали све од себе да боравак у Лесковцу гостима остане у дугом и лепом сећању. Смештајни капацитети су готово попуњени, а у ресторанима је резервација обавезна, посебно за предстојеће дане викенда за када слободних соба у лесковачким хотелима више нема.

На тргу, сваке вечери, богат забавни програм, док се у баштама кафића тражи место више као и у „вагон ресторанима“ у необичном „Лесковачком возу“ чија локомотива пурња, а он стоји на месту где је био и пре 34 године. Опружио се дуж главне лесковачке штрафте спреман да прими, према процени организатора, више стотина хиљада гурмана од којих многи већ годинама уживају у лесковачком мераку и надалеко чувеном јужњачком гостопримству.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације