РАЗБИЛИ ИХ ПОТОМЦИ ЦЕРСКИХ ЈУНАКА: Лозница је 31. августа 1941. године постала први град у поробљеној Европи ослобођен од нациста

ЛОЗНИЦА је 31. августа 1941. године постала први град ослобођен од фашиста у тада поробљеној Европи! Ову историјскучињеницу Јадрани већ годинама обележавају парастосом на гробу потпуковника Југословенске војске у отаџбини Веселина Мисите, који је погинуо у тим борбама.

Парастос пуковнику Мисити на лозничком гробљу, Фото В. Митрић

Осим тога, пригодним програмима у центру града, код бисте и спомен-плоче том јунаку у част, обележавају овај значајан датум из наше историје.

Цео крај светкује тога дана, који се од пре неколико година налази у календару свечаности града Лознице. Пре само четврт века, власт у Србији није гледала благонаклоно на ово празновање, иако не би требало да се оспорава чињеница да је у питању први већи удар на фашисте у Краљевини Југославији у то време. Тада су Лозница и Бања Ковиљача постала прва места у Европи која су нацисти напустили.

Први Лозничани који су указали отворено, слободно и поносно на овај дан били су својевремено Бранивоје Брано Ђукановић, угледни професор, рођен на Церу, у Доњој Бадањи, у крају у којем су се рађали многи јунаци, и Божо Панић, пензионисани железничар, који је о том догађају оставио и богату грађу. Ђукановић је, и кад то није било једноставно, предводио обележавање тог датума који је, како је говорио, значајан и за Лозницу, и за Јадар, и Србију, Европу и свет. Један је од најзаслужнијих што је подигнут споменик славном Мисити, а што је ометала тадашња власт. С друге стране, књигом су јунаке овековечили Зоран Тошић и Ивко Веселиновић.

Фото В. Митрић

Устаници из Јадра, попут Мисите и Георгија Бојића Џиџе, игумана манастира Троноша, заслужили су да их славе, на само код нас.

- У сјајној бици за ослобођење Лознице, која је дан раније утаначена у манастиру Троноша, заробљена су 93 фашистичка војника, што су први ухваћени окупаторски јуришници у Европи - прича Чедомир Чедо Суботић, чији је деда Милан Суботић био један од устаника.

- Потпуковник Веселин Мисита погинуо је у борби за ослобођење нашег града и краја. Ово је и дан и догађај који је заправо означио почетак устанка нашег народа против окупатора.

Неправедно је био запостављен годинама, а Богу хвала, пре неколико година Мисити и устаницима је постављено знамење на Робној кући у Лозници, и градска власт обележава овај један од најзначајнијих датума наше историје.

Јадрани, иначе, и мимо овог датума, често одају почаст и радо причају о јунацима из августа 1941. године. Деценијама то је била нека врста табу теме, а сада су коначно признате заслуге тадашњих бораца.

Зорица Вишњић, недавно преминула угледна новинарка из Лознице, која је годинама указивала на значај тог догађаја, расветљавајући га из свих углова, говорила је често да је "незамисливо колико је времена требало да прође да му се укаже ваљана пажња, јер би се и много бројнији народи, из све снаге, поносили таквим бисером из своје прошлости".

- Стриц моје баке, Олге Банковић-Радојевић, Миливоје Микан Лазић, угледни шумар, био је близак саборац Веселина Мисите и Георгија Бојића, на шта смо увек били поносни - каже Петар Банковић, дипломирани економиста из Лознице.

- Жалосно је што су после Другог светског рата неки од слободара попут мог стрица и Георгија Бојића Џиџе отерани на робију. Џиџа је стрељан. Тадашње власти су се потрудиле да му се ни данас за гроб не зна.

Бранивоје Ђукановић, Фото В. Митрић

Не зна се ништа ни о хероју Јадра Милану Суботићу.

Покренута је иницијатива за рехабилитацију игумана Бојића, Сремца из села Јасика, али није реализована, јер је судија који је водио предмет оценио да има одговорност по командној одговорности, као да је судио у Хашком трибуналу.

Игуману је, као и његовим саборцима попут Лазића и других, суђено у Вуковом дому културе у Лозници. Нико га тада од сведока није ни за шта оптуживао. Зато је и чуднија одлука о одбијању рехабилитације игумана, али постоји иницијатива да се то питање поново покрене.

Миливоје Лазић је аутору ових редова рекао да га је, по изласку са робије, срео поп Влада Зечевић, већник АВНОЈ и први министар полиције СФРЈ, који му је рекао: "Микане, што ми нисте јавили за Џиџу. Џиџа је био диван човек и монах. Чак је Влада завршио мени да се вратим и радим у 'Борању' као шумар, у управи, јер је знао да сам, као и Џиџа, џабе ухапшен. И радио сам у управи све док Владина моћ није ослабила, а онда су ме 'удбаши' најурили у шуму, што ми није било тешко. Влада је и сам знао колико је важан 31. август и ми његови учесници".

Петар Банковић, Фото В. Митрић

Напад на немачке фашисте у Лозници означио је почетак устанка српског народа против окупатора у Србији. Устанаком српског народа против окупатора отпочеле су прве устаничке акције на Немце, које су биле у знаку онеспособљавања и затварања кључних путева који воде из Шапца и Ваљева ка средишту Подриња.

ОБЕЛЕЖЈЕ Биста храброг официра у Лозници, Фото В. Митрић

Не зна се где му је гроб

ИГУМАН Бојић је после стрељања сахрањен на Доњешоранском гробљу у Шапцу. Сутрадан је гроб био покривен цвећем са свих страна. Уплашени да ће и мртав да им смета, Брозови "удбаши" су га ископали и не зна се где је потом покопан.

Подсећања ради, Турци су у Зворнику отровали 1799. године троношког игумана Стефана Јовановића, који је канонизован пре неколико година и дозволили су да буде сахрањен на гробљу у зворничкој српској вароши. Убрзо, Турци су дозволили да посмртни остаци игумана буду однети у Троношу, где је достојно сахрањен...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације