МОСКВУ ЗАДИВИЛИ "ЖАРОМ" У ДИРКАМА: Хармоникаши Андрија Петричевић и Михајло Ћосић наступали у чувеној сали музеја Скрјабин
МЛАДИ виртуози на хармоници, Андрија Петричевић и Михајло Ћосић представили су Србију на недавно одржаном Трећем међународном културном дечјем форуму у Москви. Ови вишеструки победници и учесници на разним међународним такмичењима, иначе ученици земунске Музичке школе "Коста Манојловић" наступили су одвојено, Петричевић на Концерту учесника форума, а Ћосић на Концерту пријатељства.
Њих двојица одржали су и концерт "Из Србије с љубављу" и у свечаној сали Музеја Скрјабин добили бурне овације публике. Наступали су одвојено, извели су дела Привилова, Скарлатија, Симјонова, Анђелиса. А, дали су и интервју за руску државну телевизију.
- Андрија и Михајло су се издвојили великим радом и талентом. Врло су савесни и послушни - каже нам професорка Данијела Ракић која је са њима боравила у Русији. Она у школи води класу коју похађа Михајло, док је Андрија у класи професора Стефана Ушљебрке.
Тродневни форум у Москви угостио је око 3.000 деце узраста од 12 до 17 година из Русије и 14 других земаља. Организовани су мастер-класови, предавања, школе плеса, цртања, концерти. Млади уметници имали су част и да упознају најпознатије руске редитеље и глумце.
- Михајлу и мени је указана велика част да представимо своју земљу. Упознали смо вршњаке из разних земаља света, а први пут смо се срели с разним културама - испричао нам је Андрија. - Добро смо прошли. Нисам имао трему током концерта. Збуним се само кад знам да нешто не знам, а овога пута дошао сам потпуно спреман. Професорка Ракић је изабрала репертоар.
Концерт у Скрјабину био је највећи на коме су и Андрија и Михајло наступили. Осим упорности и знања које су ученици уложили, публику су освојили њихов "жар" у диркама и темперамент који су током свирања, то се јасно видело и осећало - подстицани из душе.
- То је био најбољи наступ у мојој досадашњој каријери - каже нам Михајло. - Изненадио сам се кад сам видео препуну салу, али нисам се уплашио. Свирао сам за публику и надам се да су уживали. Хармоника је посебан инструмент и у соло наступу.
ГУЈОН: КУЛТУРА ЗБЛИЖАВА ЉУДЕ
НА почетку концерта у Скрјабиновом музеју нашим младим хармоникашима пожелео је срећу на наступу Арно Гујон, директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Владе Србије. Том приликом Гујон је нагласио да су они понос Србије и да култура зближава људе. Да поздраве и подрже уметнике дошли су представници наше дијаспоре и људи који воле Србију.Михајло воли да свира класику, али и традиционалну музику Србије и Балкана:
- Класику свирам у школи, домаћу музику за себе. То је најлепша музика, највише ми је у срцу, блиска ми је. Као дете свирао сам клавир, а онда сам сасвим случајно у Бечу упознао хармонику и свидела ми се. Волео бих кад завршим средњу музичку школу, да упишем музичку академију. У Београду, нажалост, на Факултету музичких уметности нема одсека за хармонику. Тако да ћу школовање морати да наставим у иностранству.
И Андрија, иначе ученик треће године музичке школе, планира да крене тим путем.
- Волео бих да одем у Русију да у тој земљи наставим образовање. Тамо су најбољи професори хармонике - каже нам. - Хармоника има највеће могућности, остали инструменти ми делују помало досадно. На виолини може да се свира једна мелодијска линија, док на хармоници могу да свирам десет тонова у исто време. Волео бих да постанем светски познати хармоникаш, да путујем по свету. То ми је сан и жеља.
ДИГНУТИ НАТО АВИОНИ ПОСЛЕ НАПАДА НА УКРАЈИНУ: Хитно се огласио Зеленски, имао поруку за Путина (ФОТО/ВИДЕО)
РУСИЈА је покренула масовни ваздушни напад на Украјину на божићно јутро по грегоријанском календару.
25. 12. 2024. у 11:16
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Коментари (0)