ТИЈАНА СЕ ИЗБОРИЛА ЗА ПРАВО ДА РОДИ ДЕТЕ ПОКОЈНОГ МУЖА: После вишегодишње правне битке Лесковчанка може у Србији да настави процедуру ВТО

ПОСЛЕ вишегодишње правне борбе, Лесковчанка Тијана Призренац Недељковић (38) добила је пред Апелационим судом у Нишу пресуду да, емброни које су она и њен сада покојни супруг одлучили да замрзну - припадају њој. Борила се за право да настави процес вантелесне оплодње, јер су након што јој је муж преминуо, Управа за биомедицину и Министарство здравља сматрали да је то против Закона о биомедицински потпомогнутој оплодњи.

Фото: Приватна архива

До судског спора, како Тијана каже за "Новости", дошло је због тумачења члана 41 Закона о биомедицински потпомогнутој оплодњи који има само једну реченицу и која гласи да је у поступку вантелесне оплодње дозвољено употребљавати репродуктивне ћелије, односно ембрионе од давалаца који су живи. А, Тијана и њен супруг су ембрионе замрзли пре његове смрти и нису даваоци који су одустали од ембриона. Управо ова чињеница тј. тумачење речи "давалац" била је пресудна да Тијана коначно добије спор.

Фото: Приватна архива

- Коначну пресуду другостепеног суда да могу сама да планирам своје потомство, добила сам 11. септембра и пресрећна сам - каже нам Тијана Призренац Недељковић. - Сада настављам сама, али коначно без икаквих брига и без борбе са члановима закона, институцијама и бирократијом. Сада могу сама да наставим започету процедуру вантелесне оплодње овде у Србији, а да ми нису потребне никакве додатне сагласности.

Тијанин супруг боловао је од рака тестиса. Агресивне хемиотерапије почео је да прима од 2010, када су му лекари саопштили да неће моћи да има потомство.

- Изненеђење за нас стигло је 2016. године када је мој супруг на једном контролном прегледу урадио спермограм. По савету лекара ушли смо у процедуру замрзавања ембриона у једној лесковачкој приватној клиници. Убрзо се, међутим, стање супруга погоршало и он је преминуо. У тренуцима када ми се муж борио за живот, сазнала сам да нећу моћи да користим те ембрионе, па смо супруг и ја уз помоћ адвоката сачинили завештање по коме ми он дозвољава да их користим после његове смрти. То, међутим, није било довољно да остварим своја права и покренут је судски поступак.

Фото: Приватна архива

За ову победу пред судом, како каже Тијана, драгоцени су јој били помоћ и подршка Ане Марковић (47) из Београда. Ана је, раније, из истог разлога добила пресуду која такође потврђује да је она власник замрзнутих ембриона, ње и њеног покојног супруга.

И она, као и Тијана, каже да је проблем наступио због лошег тумачења Закона о биомедицински потпомогнутој оплодњи.

- Ми нисмо даваоци већ власници ембриона - каже нам Ана. - Они су настали спајањем мојих и супругових репродуктивних ћелија, дакле нису добијени од трећег лица.

Ана за наш лист каже да су њен супруг и она, који имају ћеркицу, 2021, након што је Ана изгубила природну трудноћу, на једној приватној клиници у Београду после поступка вантелесне оплодње (ВТО) ембрине дали на чување на период од две године.

- Убрзо након тога, мој супруг, који је био лекар, инфицирао се короном и у јануару 2022. преминуо. Нешто касније сам послала захтев Управи за биомедицину да продужим чување добијених ембриона, али су ме они одбили са образложењем да за то мора да постоји потпис оба супружника. Тада је кренула моја агонија. Питала сам се на основу којих потписа они могу да униште, односно спале те ембрионе, када за њихово даље чување, премештање и употребу траже потпис и мене и мог мужа. Дакле, за уништавање они могу да одлуче без оба потписа, а за продужетак чувања не могу... Одлучила сам да се борим за своја права...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације