ИЗГОРЕЛИ ЗАШТИЋЕНИ ДУДОВИ СТАРИ 200 ГОДИНА: Дрворед дуж пута Избиште – Уљма, код Вршца, који је држава заштитила 1974, оштећен у пожару
У АТАРСКОМ пожару, који је ових дана избио услед неконтролисаног паљења стрништа, потпуно су изгорела три стара дуда, која се налазе дуж пута Избиште - Уљма, док је око 15 стабала видно и тешко оштећено. Реч је о више од 200 година старом дрвећу, које је већ пола века под заштитом државе као споменик природе. Вршачки еколози зато од надлежних траже да хитно реагују.
Фото: Д.Максимовић
Још у мају ове године неколико удружења је покренуло иницијативу да се уради ревизија застарелог акта о обједињеној заштити дрвореда дудова, који се протежу са обе стране пута Вршац - Стража, Уљма - Избиште и Избиште - Загајица. У августу су своје захтеве званично послали и Покрајинском заводу за заштиту природе, на чији је предлог 1974. тадашња Општина Вршац ове дудове ставила под заштиту, али о њему уопште није бринула на прописан начин. Одговор и даље чекају.
- Да је наша забринутост за опстанак вршачких дудова оправдана, говори и овај пожар, који се проширио са оближње њиве и захватио подручје у дужини од око 300 метара. Причињена штета је велика и зато тражимо да се утврде околности избијања пожара и да се поведе поступак против починиоца - јасан је Дејан Максимовић из Еколошког центра "Станиште".
Фото: Д.Максимовић
Еколози траже и да локална самоуправа промени досадашњег управљача тим природним добром, јер, истичу, предузеће "Војводинапут" из Панчева нема капацитет да брине о заштити природе. Траже, такође, и да Покрајински завод већ идуће године уради ревизију акта из 1974, јер ће то бити основ за попис и опис здравственог стања свих дудова, као и за давање предлога мера за очување и постепену обнову дрвореда.
ПАЛЕ СТРНИШТА УПРКОС КАЗНАМА
ОШТЕЋИВАЊЕ заштићеног природног добра кривично је дело против животне средине, за које је запрећена и затворска казна, а спаљивање стрништа прекршај, за који је прописана новчана казна до 1.000.000 динара. Упркос томе, ратари настављају са овом суманутом праксом, која је погубна за квалитет земљишта, за живи свет и за саобраћај. Очигледно је, ипак, да их ти ризици не узбуђују, јер вероватно нико никада није кажњен ни по једној овој основи - каже Дејан Максимовић.
- Планирано је да Завод тек 2028. уради ревизију само за дрворед који је сада страдао, али ми сматрамо да, због степена угрожености, то треба урадити одмах и то за сва три дрвореда одједном - истиче Максимовић.
Фото: Д.Максимовић
Саговорник "Новости" подсећа да је значај ових дудова немерљив. Осим историјског, јер сведоче о томе да је у Вршцу некада главна привредна грана била свиларство (свилене бубе се хране лишћем белог дуда), имају и еколошки значај, као једино уточиште за птице и друге животиње међу пространим ораницама. Представљају и локални идентитет, јер оплемењују једнолични банатски крајолик.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
2025. НЕЋУ ПАМТИТИ ПО ДОБРОМ: Ацо Пејовић проговорио о великим губицима - "Не могу заборавити такве ствари"
ПЕВАЧ Ацо Пејовић дочекао је Нову годину на бини, пред својим верним фановима у Будви.
01. 01. 2026. у 10:53
БРИСЕЛ И НАТО СЕ ОВОМЕ НИСУ НАДАЛИ Руска одлука дрма Европу: Бригада маринаца посатаје дивизија на вратима ЕУ (ВИДЕО)
ВОЈНО-политичка ситуација између Русије и европских држава улази у фазу опасне ескалације. Москва је изненада донела одлуку да постојећу 336. гардијску бригаду морнаричке пешадије, стационирану у Калињинградској области, реорганизује и подигне на ниво дивизије.
30. 12. 2025. у 20:45
РУСИ ЋЕ НАПАСТИ ЕУ МНОГО РАНИЈЕ: Велико упозорење из Украјине, позната година и главна мета
РУСИЈА је померила своје планове за директну агресију са 2030. на 2027. годину, а Европа је све гласнија о ризику од директног сукоба, у којем би се балтичке државе могле наћи под окупацијом.
20. 12. 2025. у 09:41
КАКО ЈЕ ЧКАЉА ДОБИО СТАН: Живео са породицом у гарсоњери, а онда је уследила изненадна посета у новогодишњој ноћи
ЛЕГЕНДАРНИ глумац и један од омиљених комичара бивше Југе, Миодраг Петровић Чкаља забављао је генерације гледалаца. "Паја и Јаре", "Камионџије", "Сервисна станица", "Љубав на сеоски начин", Врућ ветар", "Пут око света" су само нека од остварења у којима је играо и изазивао код људи једну од лепших емоција - смех.
01. 01. 2026. у 12:31
Најновије из рубрике
ЧУДЕСНИ ПЛЕС МАЛЕ ЕМИЛИЈЕ: Девојчица из Ниша освојила два злат и сребро на такмичењу у Загребу
МЕЂУ више од 3.000 плесача из целе Европе, на такмичењу EuropeanChampionship Winter Zagreb, одржаном недавно у главном граду Хрватске, посебно се издвојила Емилија Стевановић из Ниша, чланица Teatro dancestudija. Ова девојчица од 11 година освојила је две златне медаље, и тоу категоријама савремени плес и мјузикл, док је у дисциплини шоу денсзаузела друго место. То јој је донело и пласман на гала вече, резервисано за двадесет најуспешнијих и најзапаженијих извођача.
30. 12. 2025. у 12:00
СПОМЕНИК ВЕЛИШИНОЈ ЖРТВИ И ХРАБРОСТИ
УДРУЖЕЊЕ "Клуб младих Коловрат-Сељашница" у Пријепољу, покренуло је иницијативу и добило сагласност и закључак Општинског већа да се у овом граду на Лиму подигне споменик капетану Војске Југославије Велиши Кијановићу кога су албански терористи 17. маја 2001. убили из заседе недалеко од Бујановца.
27. 12. 2025. у 21:40
САБОРНИ ТРИЈУМФ У НИКЕЈИ: Пре 1.700 година Константин Велики је сазвао све хришћанске епископе и променио историју
ТОК светске цивилизације промењен је пре 1.700 година у Никеји, данашњем Изнику, у малоазијској Турској, на Првом васељенском сабору, на шта треба подсетити поткрај године у којој се обележава ова велика годишњица. Скуп у цркви Свете Софије, Божје премудрости, која и данас чврсто стоји у центру модерне оријенталне вароши опасане древним ромејским зидинама, означио је рађање православља и хришћанског Римског царства, али и наговестио будући раскол са духовним поданицима епископа Рима.
26. 12. 2025. у 19:45
ЗА МИЛЕВУ ТРАЖЕ НОБЕЛОВУ НАГРАДУ: Све је више гласова који упућују на важност научног рада преве жене Алберта Ајнштајна
ЉУДСКА срећа је, верујем, ипак лепша од сваког другог успеха. На оверечи Милеве Марић Ајнштајн (1875-1948) подсетила је Светлана Матић, аутор изложбе о првој српској математичарки и физичарки, која је послеБеограда приказана у Бечу. Изложба "150 година од рођења Милеве МарићАјнштајн" биће у Конзулату Србије у Бечу наредних месец дана.
26. 12. 2025. у 13:00
Коментари (0)