СРПСКИ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР У ГЛИНИ ОТВАРА СЕ 5. ОКТОБРА: Наши сународници у граду на Банији добијају своје место окупљања и сећања

Ј. Матијевић

28. 09. 2024. у 07:00

СРПСКИ културни центар (СКЦ) "Јосиф Руњанин" у Глини биће свечано отворен 5. октобра, а истовремено обележиће се и 80 година од оснивања Српског културног друштва (СКД) "Просвјета".

СРПСКИ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР У ГЛИНИ ОТВАРА СЕ 5. ОКТОБРА: Наши сународници у граду на Банији добијају своје место окупљања и сећања

Фото: М. Ушљебрка

Како најављују из Српског народног вијећа (СНВ), нове просторије глинског СКЦ, који се налази у центру овог банијског града, у 11 часова освештаће владика горњокарловачки Герасим уз саслужење свештенства ове епархије. У подне је планирана свечана академија где ће се присутнима обратити представници организатора: председник СНВ Милорад Пуповац и председник СКД "Просвјета" Миле Радовић. Потом ће бити отворена изложба посвећена осамдесетогодишњици СКД уз наступ хора Радио-телевизије Србије.

Фото: М. Ушљебрка

Соба посвећена браћи Мицић, оснивачима уметничког покрета "Зенитизам"

Према пројекту архитекте Милоша Ушљебрке, Центар ће имати више од 1.000 квадратних метара корисног простора у приземљу, на спрату и у поткровљу, укључујући и помоћне просторије где ће бити кухиња. Део ентеријера на спрату посвећен је знаменитим Србима из глинског краја: оснивачима српског авангардног покрета зенитизам, браћи Љубомиру и Браниславу Мицићу, вајару Симеону Роксандићу, аутору чувене скулптуре "Дечак са разбијеним крчагом" на Чукур-чесми и математичару, академику САНУ др Ђури Курепи.

ПОЧАСТ И ПОРОДИЦИ ЛЕТИЋ

ЗА место СКЦ, изабрана је кућа породице пекара Илије Летића, угледног Србина из Глине којег су усташе убиле на кућном прагу у првом масакру у Глини маја 1941. Центар се налази и прекопута места где је некада била српска црква у којој су августа исте године Павелићеви црнокошуљаши извршили један од најмонструознијих покоља Срба у НДХ. На месту где је била црква некада је био Спомен-дом, који је августа 1995. преименован у Хрватски. 

СКЦ носи име по Србину Јосифу Руњанину који је баш у Глини 1846. компоновао мелодију за текст песме Антуна Михановића "Лијепа наша домовино" која је данас званична химна Хрватске. Руњанинови родитељи су се из села Руњани код Лознице преселили најпре у Бијељину, па у Славонију и на крају у Срем.

Фото: М. Ушљебрка

 

Јосиф је рођен у Винковцима 1821, а преминуо је у Новом Саду 1878. Мало је познато да је компоновао и мелодију за стихове песме "Радо иде Србин у војнике".

Иницијатива за уређење овог центра, једног од тридесетак обновљених или новоизграђених у Хрватској, потекла је од СНВ које и финансира пројекат кроз свој програм капиталних инвестиција.

Радови су започети средином прошле године. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
НИЈЕ НИ КУПИЛА КАРТУ, НА ПЛАЖИ ЈОЈ ПОНУДИЛИ БЕСПЛАТНУ ВОЖЊУ: Нови детаљи трагичне смрти Новосађанке у Будви

НИЈЕ НИ КУПИЛА КАРТУ, НА ПЛАЖИ ЈОЈ ПОНУДИЛИ БЕСПЛАТНУ ВОЖЊУ: Нови детаљи трагичне смрти Новосађанке у Будви

ТИНЕЈЏЕРКА је, како каже њен близак пријатељ, била девојка пуна живота, имала је много планова за будућност, а тек је имала 19 година, и цео живот је био пред њом, а сада је читава њена породица завијена у црно.

30. 05. 2025. у 14:42

УКРАЈИНА ИЗВЕЛА ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ НАПАДА НА РУСИЈУ: Аеродроми у Москви затворени, уништена важна фабрика (ВИДЕО)

УКРАЈИНА ИЗВЕЛА ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ НАПАДА НА РУСИЈУ: Аеродроми у Москви затворени, уништена важна фабрика (ВИДЕО)

УКРАЈИНА је током ноћи извела један од највећих напада дроновима од почетка рата, гађајући више циљева на територији Русије. Због напада су московски аеродроми били приморани да привремено обуставе рад, што је изазвало хаос у ваздушном саобраћају.

28. 05. 2025. у 09:45

ПРЕНЕО САМ НА ЊУ ПОГУБАН ВИРУС, УЧИНИО ЈЕ НЕСРЕЋНОМ: Захар о разводу и данашњим односима са Гоцом: Калаштуре ми чувале децу

"ПРЕНЕО САМ НА ЊУ ПОГУБАН ВИРУС, УЧИНИО ЈЕ НЕСРЕЋНОМ: Захар о разводу и данашњим односима са Гоцом: "Калаштуре ми чувале децу"

КОМПОЗИТОР Милутин Поповић Захар иза себе има бројне хитове, али и приче које је сада решио да исприча јавно. Захар је одувек тежио и сањао да постане нешто што његови родитељи као просветни радници нису били. Доживео је велику славу, а у искреној исповести испричао је кроз шта је све пролазио, али и са каквим се људима сусретао кроз посао који му је много и донео и однео.

01. 06. 2025. у 17:39

Коментари (0)

ХАОС! Карло Анћелоти уопште није селектор Бразила?! За све крив лажни фудбалски менаџер!