ЛАКОБУРГУС ТЕК ОТКРИВА СВОЈЕ ТАЈНЕ: Завршена истраживања локалитета Ћетаће у Радујевцу код Неготина
АРХЕОЛОШКИ тим предвођен др Владимиром Петровићем, научним саветником Балканолошког института САНУ и МА Горданом Јањићем, музејским саветником Музеја Крајине, успешно је завршио четврту сезону археолошких истраживања локалитета Ћетаће код Радујевца. Истраживачи поручују да је она била кључна за разумевање овог римског утврђења, као и за планирану конзервацију и презентацију, али посебно наглашавају да после овогодишњих ископавања више нема дилеме да је реч о важном војном римском утврђењу Лакобургус. Он је већ увршћен у прелиминарну листу Унеска као један од ретких очуваних римских локалитета на дунавском лимесу.
Фото: С.М.Јовановић
Локалитет Ћетаће смештен је у близини ушћа Тимока у Дунав, на тромеђи Србије, Бугарске и Румуније, према мишљењу археолога је добро очувано утврђење које је било део римске границе познате као Лимес. Ова фортификација, која је имала кључну улогу у одбрани руте кроз долину Тимока, штитећи прилаз богатим и значајним градовима централног Балкана под римском контролом, постепено открива своје тајне.
Још је Прокопије Кесаријски (из Цезарије) наводио у својим делима да је Јустинијан Први, на потесу између Акве, данашњег Прахова и Дортикума, Врава у Бугарској, обновио и утврђење Лакобургус.
- Утврдили смо да наш локалитет Лакобургус или Ћетаће има своје сличне парњаке у непосредној околини неготинског подручја, па и на самом подручју данашњег Неготина. И светска научна јавност се слаже са нашом хипотезом да је име овог римског града, односно утврђења Лакобургус, што у преводу значи утврђење покрај неке стајаће воде, мочваре, језера или поплављеног ушћа, у овом случају ушћа Тимока у Дунав - каже др Владимир Петровић, научни саветник Балканолошког института САНУ.
Фото: С.М.Јовановић
Његова стратешка позиција близу ушћа Тимока у Дунав, као и веза са античким градом Акве, наглашава његову важност у прошлости.
- Ћетаће које радимо интензивно четири године заредом, а имало смо и ласерско скенирање тзв. лидар, даје нам за право да верујемо да је реч о војном утврђењу, не превеликом, али врло значајном. Једно је, такође, од оних на дунавском лимесу где су Римљани разном сигнализацијом: бакљама, светлошћу, коњаницима, куририма... информисали једни друге и тако штитили и чували ову границу - додаје археолог Гордан Јањић, музејски саветник.
МЕСТО У СВЕТСКОЈ БАШТИНИ
ПРЕЗЕНТАЦИЈА археолошких локалитета стручној и широј јавности, истичу наши саговорници, од суштинске је важности за очување нашег културног наслеђа и његову промоцију на глобалном нивоу.
- Правилно конзервирани и представљени локалитети не само да пружају увид у нашу богату историју, већ могу постати значајна тачка интересовања за међународне посетиоце и истраживаче. На тај начин омогућавамо да наши археолошки споменици добију заслужено место у светској баштини - каже Гордан Јањић.
Стручни тим истраживача ове године фокусирао се на северни бедем у близини северозападне куле, истражене у претходним кампањама.
- Циљ нам је да откријемо целокупан угао утврђења, а можда и улаз у саму фортификацију. Важно је да радимо темељно, сегмент по сегмент, како бисмо што боље разумели структуру утврђења - наводи др Петровић.
На основу четири археолошке кампање и обимних теренских истраживања шире области, установљено је да локалитет има више слојева, од протоисторијског, римског до рановизантијског периода. Срећом, није био угрожен изградњом ђердапских електрана, па се и данас на овом месту назиру зидине и угаоне куле утврђења. Претходне кампање донеле су многа сазнања о функцији овог утврђења, али и неке од покретних налаза, веома важних за детаљно проучавање Лакобургуса.
- Керамика и остаци опеке са натписима које смо тада пронашли указују на значај овог локалитета у касној антици. Иако још нисмо дошли до најдубљих слојева где очекујемо значајније налазе, оно што смо досад открили обећава - додаје Јањић.
ПРЕДСТАВЉЕН НАУЧНИЦИМА СВЕТА
ЗА локалитет Ћетаће - Лакобургус како се у прошлости највероватније звао, светска јавност зна, због још једне праксе коју је установио археолошки тим - да се одмах после истраживања резултати представе и на неком од озбиљних светских научних конгреса. Недавно су др Петровић и Јањић о овом локалитету говорили у Видину, у Бугарској, на Међународном конгресу о дунавским римским провинцијама.
Локалитет Ћетаће, чија је најранија фаза изградње с краја првог века, а последња у шестом веку, за време Јустинијана Првог. На дунавском лимесу су и локалитети Мора Вагеј у Михајловцу, Аквас у Прахову, као и Гламија у Рткову и Егета у Брзој Паланци у општини Кладово.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
"НАПУСТИЛА НАС ЈЕ..." Весна Дедић неутешна због њене смрти: "Знала је шта је вредност РТС-а" (ФОТО)
ВЕСНА Дедић упутила речи најдубљег саучешћа...
02. 04. 2025. у 11:47
ЈЕЗИВО: Погинуо чувени спортиста - падобран му се није отворио!
Спорт је задесила трагедија.
01. 04. 2025. у 19:05
НОВИ ЗАПЛЕТ ЗБОГ УБИСТВА ПОПОВА У ХРВАТСКОЈ: Милановићева партизанка поново на испитивању због ликвидације 12 фрањеваца у II светском рату
ЖЕНА СТАРА 101 годину тужитељима је постала занимљива крајем фебруара ове године.
01. 04. 2025. у 11:55
МАЛИ СССР: Три велике постсовјетске државе спојиле границе - склопљен историјски споразум
ПРЕДСЕДНИЦИ Таџикистана, Киргистана и Узбекистана, Емомали Рахмон, Садир Јапаров и Шавкат Мирзијојев, потписали су споразум о месту спајања граница три републике.
01. 04. 2025. у 19:08
ШТО ИСТАНБУЛ НИЈЕ ГЛАВНИ ГРАД ТУРСКЕ? Како је Анкара, тада 7 пута мања од Београда, постала престоница (ФОТО)
У ВРЕМЕ кад је проглашена новим главним градом Турске, Анкара је имала само око 35.000 становника, што значи да је била скоро 7 пута мања од тадашњег Београда, који је током двадесетих и тридесетих година 20. века имао око 240.000 житеља.
01. 04. 2025. у 17:25
БЕКАМ ГОДИНАМА КРИЈЕ СВОЈУ БОЛЕСТ: Славни фудбалер отворио душу
Цео свет зна ко је Дејвид Бекам, али ретко ко је до скора знао да он већ дуже време има здравствени проблем. Славни фудбалер има опсесивно-компулсивни поремећај (ОКП), а то је годинама крио.
01. 04. 2025. у 22:20
ВУЧИЋЕВА ИЗЈАВА УДАРНА ВЕСТ У РУСКИМ МЕДИЈИМА: "Двојица светских лидера тајно разговарали са Путином"
НЕКИ светски лидери су тајно комуницирали са руским председником Владимиром Путином, рекао је председник Србије Александар Вучић у интервјуу блогеру Мариу Нафалу, преноси руска агенција РИА Новости као ударну вест на свом порталу.
02. 04. 2025. у 09:09
СРБИ ВИШЕ НЕ МОГУ ДА ПУТУЈУ БЕСПЛАТНО У ОВУ ЕВРОПСКУ ЗЕМЉУ: Треба вам посебна дозвола, ево колико кошта
ЕВРОПСКИ држављани који путују у Велику Британију од данас морају имати дигиталну пропусницу за улазак у земљу, за коју британска влада тврди да ће побољшати безбедност граница.
02. 04. 2025. у 10:16
ЈЕДАН РАКИЈА, А ДРУГИ... Нећете веровати КАКО се зову пси новог амбасадора САД у Србији Марка Брновића
МАРК Брновић је увек поносно истицао своје порекло, уосталом ћерке му се зову - Милена и Софија.
31. 03. 2025. у 19:31
Најновије из рубрике
У СРБИЈИ ИМ СВЕ ЈЕФТИНИЈЕ: Гастарбајтери из целе Европе овде праве нове зубе, иду на масаже, козметичке третмане
ДРАСТИЧНО ниже цене, али и, како кажу, бољи квалитет услуга – разлог су зашто многи гастарбајтери баш у Србији обављају стоматолошке услуге, фризерске и козметичке третмане, па и масаже…
02. 04. 2025. у 07:00
ПЕСМОМ СВЕТУ ПРЕНОСЕ СРПСКО МУЗИЧКО БЛАГО: Хор "ХОРОС" Музичке школе у Ћуприји изводи искључиво дела наших композитора од 16. века до данас
ХОР Вокалног студија ХОРОС Школе за основно музичко образовање (ОМШ) "Душан Сковран" у Ћуприји учествоваће на Међународном омладинском фестивалу хорова у Цељу који ће се одржати од 3. до 6. априла.
01. 04. 2025. у 15:00
"ЈУГОМ" ДО КИНЕ ЗА СВЕ МАЛЕ-ВЕЛИКЕ ХЕРОЈЕ: Тројица хуманитараца кренула аутом старим 35 година на пут дуг 13.000 километара
МАЛО је возача који би данас смели да се ослоне на "југа 55" и за вожњу до оближњег града, а камоли за пут дуг - 13.000 километара!
01. 04. 2025. у 12:47
КУЛА ОСМАТРАЧНИЦА ЧУВАЛА РИМСКИ ДРУМ: Значајно археолошко откриће изнад чувеног Манастира Ћелије код Ваљева - откривени остаци из трећег век
ШУМОВИТО брдо крај чувеног манастира Ћелије код Ваљева, уз прелепу клисуру реке Градац, једне од најчистијих у југоисточној Европи, скривало је доскоро остатке утврђења из трећег или четвртог века! Четвороугаона кула, од ломљеног камена, лоцирана је на самој ивици стеновите литице, а значајно је и што су уз њу пронађени и остаци пута, који је повезивао ваљевску и пожешку котлину уз које су, како се претпоставља, оваква утврђења и подизана.
31. 03. 2025. у 16:27
ЗБОГ НЕПРАВДЕ ОТИШЛИ ПРЕКО ОКЕАНА: Педесет потомака легендарног српског јунака разасуто на тлу Америке
ШИРОКИ траг остао је иза легендарног српског јунака Благоја Мићкова Крушића из села Приградина у Бањанима код Никшића, учесника битака код Цера, Дрине, Колубаре, Космаја, Призрена, Кајмакчалана и Солунског фронта. Иза сокола - соколићи! Чак 50 његових потомака данас је разасуто на тлу Америке од Калифорније до Аризоне, Јуте.
31. 03. 2025. у 16:06В.К.
Коментари (0)