ЛАКОБУРГУС ТЕК ОТКРИВА СВОЈЕ ТАЈНЕ: Завршена истраживања локалитета Ћетаће у Радујевцу код Неготина

АРХЕОЛОШКИ тим предвођен др Владимиром Петровићем, научним саветником Балканолошког института САНУ и МА Горданом Јањићем, музејским саветником Музеја Крајине, успешно је завршио четврту сезону археолошких истраживања локалитета Ћетаће код Радујевца. Истраживачи поручују да је она била кључна за разумевање овог римског утврђења, као и за планирану конзервацију и презентацију, али посебно наглашавају да после овогодишњих ископавања више нема дилеме да је реч о важном војном римском утврђењу Лакобургус. Он је већ увршћен у прелиминарну листу Унеска као један од ретких очуваних римских локалитета на дунавском лимесу.

Фото: С.М.Јовановић

Локалитет Ћетаће смештен је у близини ушћа Тимока у Дунав, на тромеђи Србије, Бугарске и Румуније, према мишљењу археолога је добро очувано утврђење које је било део римске границе познате као Лимес. Ова фортификација, која је имала кључну улогу у одбрани руте кроз долину Тимока, штитећи прилаз богатим и значајним градовима централног Балкана под римском контролом, постепено открива своје тајне.

Још је Прокопије Кесаријски (из Цезарије) наводио у својим делима да је Јустинијан Први, на потесу између Акве, данашњег Прахова и Дортикума, Врава у Бугарској, обновио и утврђење Лакобургус.

- Утврдили смо да наш локалитет Лакобургус или Ћетаће има своје сличне парњаке у непосредној околини неготинског подручја, па и на самом подручју данашњег Неготина. И светска научна јавност се слаже са нашом хипотезом да је име овог римског града, односно утврђења Лакобургус, што у преводу значи утврђење покрај неке стајаће воде, мочваре, језера или поплављеног ушћа, у овом случају ушћа Тимока у Дунав - каже др Владимир Петровић, научни саветник Балканолошког института САНУ. 

Фото: С.М.Јовановић

Његова стратешка позиција близу ушћа Тимока у Дунав, као и веза са античким градом Акве, наглашава његову важност у прошлости.

- Ћетаће које радимо интензивно четири године заредом, а имало смо и ласерско скенирање тзв. лидар, даје нам за право да верујемо да је реч о војном утврђењу, не превеликом, али врло значајном. Једно је, такође, од оних на дунавском лимесу где су Римљани разном сигнализацијом: бакљама, светлошћу, коњаницима, куририма... информисали једни друге и тако штитили и чували ову границу - додаје археолог Гордан Јањић, музејски саветник.

Стручни тим истраживача ове године фокусирао се на северни бедем у близини северозападне куле, истражене у претходним кампањама.

- Циљ нам је да откријемо целокупан угао утврђења, а можда и улаз у саму фортификацију. Важно је да радимо темељно, сегмент по сегмент, како бисмо што боље разумели структуру утврђења - наводи др Петровић.

На основу четири археолошке кампање и обимних теренских истраживања шире области, установљено је да локалитет има више слојева, од протоисторијског, римског до рановизантијског периода. Срећом, није био угрожен изградњом ђердапских електрана, па се и данас на овом месту назиру зидине и угаоне куле утврђења. Претходне кампање донеле су многа сазнања о функцији овог утврђења, али и неке од покретних налаза, веома важних за детаљно проучавање Лакобургуса. 

Foto: Фото: С.М.Јовановић

POGLEDAJ GALERIJU

- Керамика и остаци опеке са натписима које смо тада пронашли указују на значај овог локалитета у касној антици. Иако још нисмо дошли до најдубљих слојева где очекујемо значајније налазе, оно што смо досад открили обећава - додаје Јањић.

Локалитет Ћетаће, чија је најранија фаза изградње с краја првог века, а последња у шестом веку, за време Јустинијана Првог. На дунавском лимесу су и локалитети Мора Вагеј у Михајловцу, Аквас у Прахову, као и Гламија у Рткову и Егета у Брзој Паланци у општини Кладово. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације