Репортаже

СВОЈУ ИСТОРИЈУ ХРВАТИ ТЕМЕЉЕ НА СРПСКОМ КНЕЗУ: Удружење избеглих, прогнаних и угрожених тражи повратак крстионице кнеза Вишеслава из Сплита

Б.Субашић

27. 11. 2024. у 07:00

УДРУЖЕЊЕ избеглих, угрожених и прогнаних лица Србије упутило је Министарству културе, Министарству иностраних послова, Влади Србије и Српској православној цркви иницијативу да се крстионица кнеза Вишеслава из Археолошког музеја у Сплиту врати Србији, јер је била намењена српском средњовековном владару.

СВОЈУ ИСТОРИЈУ ХРВАТИ ТЕМЕЉЕ НА СРПСКОМ КНЕЗУ: Удружење избеглих, прогнаних и угрожених тражи повратак крстионице кнеза Вишеслава из Сплита

- Овај значајан културни и историјски споменик, који потиче из 9. века, један је од најстаријих споменика хришћанске литургије на Балкану, и као такав има дубоко верско и културно значење за све Србе - саопштено је из Удружења.

Званична хрватска наука, међутим, сматра ову крстионицу спомеником најраније државности и црквености Хрватске! Уз њен горњи руб уклесан је натпис: "Ово дело показано учини свештеник Јован у време кнеза Вишеслава, и то у част Светог Јована Крститеља, да посредује за њега и његовог штићеника". Хрватска хипотеза гласи да се крстионица налазила у бискупији у Нину и да је Вишеслав први хрватски кнез, иако нема ниједног историјског извора који то потврђује. С друге стране, византијски цар Константин Порфирогенит у делу "О народима" наводи име српског кнеза Вишеслава.

- Једини познати словенски владар са именом Вишеслав с краја 8. и почетка 9. века јесте српски кнез који се помиње у делу Порфирогенита. Поред временског подударања и облик овог имена који се јавља на крстионици и у спису византијског цара је исти. Такође, земља српског кнеза Вишеслава пружала се у јужним деловима некадашње античке провинције Далмације, а најзначајније црквено средиште на том простору, између Сплита и Драча, био је Котор, на челу чије епископије се у ово време налазио свештеник по имену Јован. Он се помиње међу присутнима на црквеном сабору у Цариграду 787. године - наводи археолог Марко Алексић.

Ову тезу је 2016. потврдио чак и један од оснивача ХДЗ др Никола Јакшић, професор емеритус Универзита у Задру, рекавши да крстионица кнеза Вишеслава никада није била у Нину и да је направљена у Венецији као дар за "неког словенског кнеза" коме никада није испоручена.

- У Венецији остаје до Другог светског рата, када је по споразуму између Павелића и Мусолинија доспела у Хрватску - рекао је Јакшић. - Не зна се ко је био Вишеслав. Био је сигурно неки словенски кнез, то стоји у натпису. Сматрам да није био Хрват. У то време није постојао хрватски великаш с именом Вишеслав.

Мусолини је поклонио 1942. крстеионицу кнеза Вишеслава која је до тада чувана у Венецији, а никада раније се није налазила на територији Хрватске

Стару и некоришћену крстионицу из свог манастира су 1853. фратри капуцинери са острва Ђудека поклонили Музеју Корер у Венецији. Директор музеја Лазари и тадашњи европски стручњаци сматрали су да је она посвећена српском кнезу Вишеславу. Анонимни али утицајни ватикански аутор је у штампи тврдио, без икаквих доказа, да крстионица потиче из Нина. Затим је фратар Дон Лука Јелић, образован у ватиканском Заводу Светог Јеронима 1911. ископавао око жупне цркве у Нину и објавио да је пронашао темеље бискупије у којој се налазила крстионица. Ревизиона ископавања која је 1960. извео хрватски археолог Анте Суић раскринкала су превару. Суић је у извештају написао да не постоје "ни најскромније индиције" да је ту постојао баптистеријум, штавише да: "Сам 'баптистериј' из Нина треба да се брише из каталога споменика наше старохрватске и било које друге археологије".

Игноришу све научне доказе

ИСТРАЖИВАЊЕ археолога Анте Суића које је, 1960. године раскринкало превару фратра Дон Луке Јелића о крстионици кнеза Вишеслава, игнорисани су у хрватској и југословенској науци, као и став академика ХАЗУ Ива Петричолија из 1984. да је Јелићева "бискупија" плод маште.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ВЕШТАК ОТКРИО ЈЕЗИВЕ ДЕТАЉЕ О ДЕЧАКУ УБИЦИ: Ево зашто је Коста пуцао на чувара школе, није га потресло сазнање кога је све убио

Суђења

0 20

ВЕШТАК ОТКРИО ЈЕЗИВЕ ДЕТАЉЕ О ДЕЧАКУ УБИЦИ: Ево зашто је Коста пуцао на чувара школе, није га потресло сазнање кога је све убио

ЗАКЉУЧИЛИ смо да је Коста био способан да управља својим поступцима у време извршења злочина и да та способност није била битно смањена. Постоји једна краткотрајна ометеност, за период у учионици за који он каже да нема сећања, али он је све радио по плану. То указује да је он управљао својим поступцима.

05. 06. 2025. у 17:05