КЊИГАМА УДАХЊУЈЕ НОВИ ЖИВОТ: Књиговезница Ивковић у Новом Саду траје век и по а прочула се и по уметничком издању Светог писма (ФОТО)

КЊИГА најстарија коју Срби ређе зову Библијом, а радије Светим писмом, биће још драгоценија свакој српској породици ако се међу корице уметне додатак од петнаест страница на које ће се бележити сви најважнији породични датуми и догађаји. На тај начин,с колена на колено, још приљежније ће се "књига над књигама" преносити и чувати, а потомци, ма где да су, неће заборавити ко су и одакле су.

Архива породице Ивковић

Ова замисао синула је Драгомиру Ивковићу у Америци, дведесетих година,током усавршавања књиговезачког заната за потребе породичног атељеа и књиговезнице на броју 10 у Дунавској улици у Новом Саду,једине у нашем региону која траје готово 150 година. Многе тајне заната који се преклапа са уметношћу, савладао је Драгомир најпре у Ватикану,а затим у Вашингтону,али своју најлепшу идеју донео је у Србију.

Foto: Архива породице Ивковић

POGLEDAJ GALERIJU

- Гледао сам наше људе како,притиснути немилосрдно брзим темпом живљења, у туђим земљама брзо губе готово сваки додир са својом националном историјом.Помислио сам да би „породични додатак“ уз Свето писмо могао да подстакне све нас да сећање на породично и национално стабло чувамо као највећу светињу - објашњава Драгомир за „Новости“.

Пре но што је 2001.године, уз благослов Његове светости патријарха Павла, одштампао први примерак Светог писма са додатим књижним породичним блоком од петнаест страница, Драгомир

је обишао све музеје у нашој земљи и у Европи,од Гутенберговог где је прва Библија штампана,па до Националне библиотеке у Лондону,која има најбогатију колекцију Светих писама,односно Библија.

По упутствима протојереја,професора и ректора Богословије у Сремским Карловцима Младомира А.Тодоровића, сачинио је Драгомир преглед свих поглавара СПЦ од Светог Саве до данашњих дана и придодао га родословском додатку,а затим свету књигу увезао у корице кожом опточене и рељефима украшене по нацртима које је за Храм Светог Саве у Београду својевремено израдио академик Александар Дероко, архитекта и историчар уметности.

Први примерак Светог писма Драгомир је даровао патријарху Павлу,9.јуна 2001.године,а наредне уникате - Матици српској, Манастиру Хиландару, Алексеју Другом,патријарху московском и целе Русије,патријарху српском Иринеју,краљевској породици Карађорђевић...У аналима атељеа и књиговезноице Ивковић забалежено је и да је 27.маја 2003.године тадашњи председеник Србије и Црне Горе Светозар Маровић,у Ватикану уручио папи Јовану Павлу Другом примерак Драгомировог Светог писма .

До данашњих дана око хиљаду ових „књига над књигама“ у које сваки власник може да упише комплетан породични родослов, доспело је у домове наших људи у расејању на свих пет континената.

-Управо ових дана мојој братаници у Америку шаљем Свето писмо писано ћирилицом у које ће се она најпре уписати као власница,а затим назначити имена својих родитеља,свих чланова породице,кумова,као и датуме рођења,крштења... – прича Драгомир с приметним узбуђењем и поносом,а одмах затим скромно додаје да свих ових деценија настоји да досегне еснафске висине свог оца Арсе чији је рад 1931.године награђен у Паризу на Интернационалном салону уметничке књиге.

Био је то примерак „Горског вијенца“ у препеву на енглески језик, у кожни повез укоричен вештим рукама Арсе Ивковића,тадашњег власника истоимене књиговезнице у Новом Саду.

Ово високо признање подстицало је свих ових деценија Арсиног сина Драгомира и његовог наследника Ђорђа да очувају најстарију књиговезницу у региону.Радњу је њихов предак, Арсин отац Ђорђе Ивковић (1856-1920)“прекупио“ од чувеног новосадског добротвора и свог кума Арсе Пајевића 1895.године и уз тешко извојевану дозволу од угарских власти, начинио од ње прву штампарију за издавање књига на српском језику и ћириличном писму.

Куму се Ђорђе захвалио наденувши свом сину име Арса.Свог наследника Ђорђе је упутио у све занатске тајне,али га је ипак послао да усавршавање настави у Бечу, Лајпцигу, Дебрецину, Бечу, Будимпешти и Риму уз услов да се тако научен,врати кући.И било је тако.Уочи Другог светског рата, Арса, књиговезница и штампарија „Ивковић“ запошљавали су 160 радника.

-Али,читав тај генерацијски труд, половином прошлог века, срушио је Закон о национализацији - каже Драгомир који је тада био дванаестогодишњак и живо се и сећа забринутог лица свог оца,док су непознати људи износили скупоцене машине из штампарије Ивковић и отпремили их пут Приштине.

У њихову радњу усељена је ЕИ „Ниш“,а Арса Ивковић добио је написмено да више никада нема право да се бави својим занатом.Све је указивало да се књиговезачка традиција у породици Ивковић занавек прекида.Сетно се присећа Драгомир тих догађаја.Неколико година касније, због ране очеве ране смрти био је принуђен да као врло млад преузме бригу о породици.Завршио је студије биологије,али није заборавио ништа чему га је отац, од малих ногу, учио о књиговезачком занату.Положио је и књиговезачки испит.

Гени предака одвели су Драгомира 1975.године на постдипломско усавршавање на Институт за патологију књига „Алфонсо Гаљо“ у Риму.На том истом месту,само 15 година раније, истим поводом био је његов отац Арса.

- Стекао сам тамо врхунско знање о рестаурацији књига,хартије и пергамента, какво у тадашњој Југославији није имао нико осим мене – каже Драгомир који је још тих година одбио понуду из Словеније да се запосли у некој од тамошњих установа за рестаурацију књига.

Убрзо је постао први Србин,и први православац, који је неколико месеци био запослен у Ватикану. Сваког јутра,на уласку и изласку из ватиканске државе,Ивковић је потписивао специјални формулар,у којем није ,наравно,постојао одељак предвиђен за раднике православне вере.Уписивао се као припадник друге вере,али била је то мала цена за драгоцено знање стечено у раду на рестаурацији ватиканског књижног фонда.

Потом се Драгомир обрео у Америци и убрзо скренуо пажњу на себе изумом за машинску рестаурацију књига.Његов изум промовисан је у конгресној библиотеци у Вашингтону. Из тог времена још чува узорке књига израђиваних за америчке сенаторе.

- Најважније је трајати -каже Драгомир,задовољан што је његов син Ђорђе,економиста по образовању,наставио породични посао и што унуке Надежда (13) и Дивна(8) показују интересовање за оно својим рукама стварају деда и тата.

Да би њихова радња преживела и корону,Ивковићи су по Ђорђевој замисли,допунили асортиман производа мушком и женском модном и пословном галантеријом,али књиге су и даље на првом месту.

Све више им долазе људи са примерцима старих књига,искрзаних од читања.желе да буду рестауриране ,како би их оставили потомцима. Недавно је на врата Ивковића позвонио Канађанин који је у тамошњем хотелу видео изложено Драгомирово Свето писмо и био импресиониран.Ивковићи кажу:

- Људи се,полако али приметно враћају старим вредностима.Књига је за сада једини трајни запис а компјутер тек треба да издржи све пробе предстојећег времена.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације