НАШ ПОДСЕТНИК И ОБИЧАЈНИК: Етнолог Весна Марјановић објавила "Српски народни календар за 2026/7534" годину
ПРОФЕСОР др Весна Марјановић, етнолог и антрополог која је недавнообјавила "Српски народни календар за 2026/7534. годину" у издању "Информатике", наставила је диван посао који су више деценија радилинаши познати етнолози Миле Недељковић (1941-2009) и Драгомир Антонић (1948-2020).
Фото В Митрић
- Оно што краси Милета Недељковића и Драгомира Антонића јесте не само предани рад на промоцији народне културе већ истинско родољубље, љубав према српском народу, пореклу и настојању да се корени не забораве - каже Марјановићева за "Новости". - Анализом њихових књига календара може се уочити да је хришћанска догма била примарнија код Антонића јер је управо ставом доброг хришћанина и православца желео да утиче на народно прихватање чисте вере и делимичну маргинализацију обреда. Миле Недељковић је свим срцем и знањем преносио народна знања и веровања. У овој причи календарских годишњих обичајних пракси само сам део оног беочуга који иде ка експликацији наставка оног што се зове доживљена традиционална народна култура повезана са осећајима припадности српском ентитету.
FOTO: Privatna arhiva
"Српски народни календар" је по много чему јединствена књига која обједињује предање, митолошку и религиозну свест, етничке и етнолошке посебности народног памћења.
- Многа народна понашања су у протоку времена трансформисана, сведена или су ишчезла када говоримо о традиционалном моделу народне културе и обичајима, али услед свих политичко-економских и друштвених потреса чији смо савременици, одређене обредне праксе карактеристичне за нека давнија прошла времена су се вратиле на велика врата. Углавном се данас људи плаше да ће се "уништити традиција, да ће се изгубити идентитет", али се не полази од тога да су и обичаји и традиција променљиви и усклађени с временом у којем се живи.
Медији данас од црквених празника и народних обичаја често праве мамце за прикупљање кликова. Наслови у којима су речи "забрањено", "опасно", "не сме" подстичу страх, али и читаност.
- Митологеме данас раширене и у виртуелном простору упућују на обрасце издвојене моралности, на "исправна" понашања како би се спречила невоља или постигао жељени циљ: излечење, спасење, потврда припадности - каже Марјановићева. - Помоћ се тражи онлајн у виду неког рецепта како пребродити невоље, а медији то веома себично, иако примамљиво, користе.
FOTO: Privatna arhiva
Календар је нека врста подсетника како је некада био уређен духовни живот у току године превасходно сеоског становништва.
- Нису само друштвено-политичке прилике и технолошки напредак утицали на мењање мишљења и понашања народа, већ је то у дужем временском периоду чинила и Црква - каже Марјановићева. - Поред строгих правила, православље у српском народу у већој мери је ипак умрежено с народном обичајном праксом која том православљу даје посебан контекст и која с времена на време и даље испуњава животе људи.
Веровање у моћ предака
СРБИМА је важно да "испоштују ред" - каже проф. др Весна Марјановић. - Изнад свега стоји веровање у моћ предака и страх у предачку казну. Примера има безброј, али је један од најопштијих садржан у бризи за ближње, специфичном односу према смрти, према покојницима и прецима, као и бризи за очување и обезбеђивање егзистенцијалних потреба. Стога то поштовање реда, на неки начин, можемо тумачити и несвесним предачким заветом.
Казивачи су у својим интерпретацијама готово увек истицали како они "лично не верују у бапске приче, али комшији се запалила слама због тога што није поштовао забрану рада о празнику" или "оздравио је у време младог месеца поред извора, лежећи на земљи", или " уснила је момка за кога ће се удати".
- До данас су сачувана предања и веровања "шта се ваља или пак шта не ваља" радити у току године, односно како се у виду преносне, имитативне магије, магијских профилактичних радњи и уз помоћ ритуала и симбола утицало на природу и њене повољне и неповољне стране, а све у циљу обезбеђења егзистенције и заштите - говори Марјановићева. - Провлачи се једна основна заједничка нит свима, а то је људски страх. Није важно када, где, кога и како нечастиве силе лове своје жртве, већ је битно имати на уму због чега се то дешава. А то је веровање да личним понашањем призива зло. Контекст у којем се крећу готово сва предања садржи мотив напада на оно што је човеку најдрагоценије. У том смислу и понашање појединаца и заједница, нарочито у не тако давној прошлости, било је усаглашено с временским приликама и с "чудима" природе манифестованим на одређене дане у години посвећене светитељима који су временом заузели место некадашњих претхришћанских божанстава и других бића.
Препоручујемо
ГЕСТ ДЕЧАКА, ЗА ОСМЕХ ДЕВОЈЧИЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД КАРЦИНОМА: Честитост дечака Лазара (ФОТО)
03. 01. 2026. у 14:49
ПУТИНОВ СПЕЦИЈАЛАЦ: Готово је са Гренландом, нека се спреми Канада?
СЈЕДИЊЕНЕ Америчке Државе су већ одлучиле о судбини Гренланда, да ли је на реду Канада, запитао се Кирил Дмитријев, специјални представник руског председника Владимир Путина за инвестиционо-економску сарадњу са иностранством.
06. 01. 2026. у 12:49
БРИТАНЦИ ТВРДЕ: Ово је Трампов план за Гренланд, погледајте шта нуди амерички председник
СЈЕДИЊЕНЕ Америчке Државе желе да понуде Гренланду споразум о слободном придруживању, сличан оном које Вашингтон има са појединим малим државама у Тихом океану, сазнаје Економист.
06. 01. 2026. у 14:39
АКО ВАМ АУТО ПРОКЛИЗА: Савет аутомобилисте који може спасити животе - како безбедно возити по СНЕГУ
ЧЕДОМИР Бркић објаснио је како возачи треба да правилно очисте аутомобиле након снежних падавина, али и како да возе, управљају и понашају се у саобраћају.
05. 01. 2026. у 19:27
Коментари (0)