И У РУСИЈИ ВАТРОМЕТИ СВАКУ НОЋ ДО 14. ЈАНУАРА: Празници трају од грегоријанске до јулијанске Нове године

БОЖИЋ се и у Русији прославља 7. јануара, али је новогодишњи дан, 1. јануар, често важнији празник, јер су током комунизма религиозна окупљања била забрањивана.

Фото: Приватна архива

И данас се многи Руси декларишу као атеисти, мада се све чешће враћају религији, па је све више оних који прослављају овај хришћански празник. Традиција за Бадње вече и Божић иста је као и у другим деловима источне Европе и код нас, прича нам Остоја Војиновић, које се из Кикинде пре три године преселио у Русију, живи у Екатеринбургу, четвртом граду по величину у Руској Федерацији.

- Трпеза уочи Божића може бити постављена тек после појављивања прве звезде на небу. Оброк је обично без меса и може се послужити у дванаест посуда које представљају дванаест апостола. Хлеб у меду и белом луку, нешто налик на српску чесницу, деле сви чланови породичног окупљања. „Кутја“ је мешавина разног зрневља и мака, заслађена медом, служи се као једно од главних јела током божићних празника. Љута паприка такође се може послужити заједно са салатама, киселим купусом, сувим воћем, кромпиром или пасуљем. Бели столњаци и сено на Бадње вече подсећају на Христове јасла. Руси бадњак називају „сочељник“, по сочиву, јелу које је обавезно на празничном ручку. На Божић је у Русији, исто као и у Србији, главно јело – месо: свињско, пилеће, гушчије, уз разне салате, пите и слаткише - описује Војиновић, запослен као предавач неколико предмета на Уралском федералном универзитету и тренутно је на докторским студијама.

Фото: Приватна архива

Нова година у Русији је, ипак, важнији празник. Традиционално је породични и дочекује се код куће, за столом, на којем мора да буде толико хране да се ноге савијају од тежине. Не сме да буде без шампањца, мандарина и руске, али и других салата пуних мајонеза.

- Сваки Рус годишње поједе 2,5 килограма мајонеза. Осим оне коју ми зовемо руска, служи се и „харинга у бунди“- слојевито јело с харингом, кромпиром, шаргарепом, цвеклом, црним луком, мајонезом и месним прерађевинама. Цвекла јој даје карактеристичну боју. Много воле и шампањац и кавијар, који су се тешко могли набавити у совјетско време, али су управо тада постали део новогодишње традиције. Једе се црвени кавијар и служи се на хлебу са маслацем. Али, права забава почиње тек после поноћи, јер се отвара велики број клубова. Млади су са родитељима до поноћи и тек онда иду у шетњу са пријатељима. Користи се много пиротехнике. Јаки ватромети испаљују се сваке ноћи све до православне Нове године – наводи професор Војиновић.

Каже да је последњих година у Москви и другим градовима све чешћи дочек на улицама, а градови су бајковито украшени. Руси раде до 30. децембра и тада почињу велико славље, јер је држава прописала седам јануарских нерадних дана, тако да је довољно времена за лечење мамурлука.

Foto: Фото: Приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

- Већ 80 година најважнији новогодишњи догађај је у Кремљу. Ту се украшава главна јелка Русије која је највећа и најлепша. Традиција да се лидер земље обраћа нацији у најлуђој ноћи почела је још у совјетско време, док је на челу земље био Леонид Брежњев. Обраћање председника емитује се 31. децембра у 23.55 сати по локалном времену сваке временске зоне. На телевизији се прекида новогодишњи програм, камере приказују сат на Спаској кули Кремља који одбројава последње секунде старе године и председник Русије честита грађанима Нову годину. То прати готово сваки становник, од Калињинграда до Владивостока. После честитке, тачно у поноћ, оглашавају се звона са кремаљских кула и интонира се национална химна. То је патриотски обојен догађај. На крају чепови са флаша шампањца лете у ваздух и на Црвеним тргом и у другим градовима почиње новогодишњи ватромет – каже Остоја Војиновић.

Преноси нам и да Руси имају обичај да током новогодишње ноћи иду једни код других у госте. Баз званичног позива, сврате, на пример, код комшија са којима се слажу. Онима који имају малу децу, у госте долази Деда Мраз и његова унука, Снегурочка. Градови су украшени већ у другој половини новембра.

ЧАК 11 ДОЧЕКА

- Нова година у Русији се дочекује чак 11 пута, због временских зона. Најпре, девет сати пре него у Москову, стиже на Камчатку и Чукотку. Последњи је дочекују становници Калињинградске области. Традиција прослављања Нове године започета је за време Петра Великог. Он је 1699. године издао Указ којим је одредио да се Нова година прославља као у Европи - 1. јануара, а не 1. септембра, како је било до тада. Царским указом свим Московљанима је наређено да пале логорске ватре, праве ватромет, честитају једни другима и украшавају куће гранама четинара – наводи Војиновић.

ВОТКА КАО РАКИЈА

- Не пију Руси вотку више него Срби ракију. Пију све. Вотку као ужину, за апетит, за лечење и за загревање. Такође и самогон, ликере, коњак, виски, вино, џин. Не воле коктеле. Доста се пију вина. У условима санкција могу се наћи италијанска и шпанска, али су грузијска, јерменска и вина са Крима веома добра. Као и коњаци. Више пију чај него кафу. Верују да кафа окрепљује, а чај смирује. Самовар је симбол руске традиције – описује нам бивши Кикинђанин, црногорског порекла, аутор књиге о 80 руских градова „Из Русије с љубављу – причом кроз руске градове“.

ОМИЉЕНИ ФИЛМ

На телевизијама је много филмова, али најомиљенији је класик „Иронија судбине“ из 1975. Главни лик је младић Жења који планира Нову годину дочекати са верениицом и запросити је. Међутим, сваког 31. децембра одлази у бању - сауну на дружење са пријатељима и када им објави радосну вест сви се толико напију да се он грешком укрцава у авион за Лењинград. И после 50 година овај филм им није досадио – каже Војиновић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације