СВЕТИЊЕ НЕМАЊИЋА НА ПОЛИТИЧКОЈ КЛАЦКАЛИЦИ: Др Јасмина С. Ћирић о проблемима заштите српске културне баштине у Северној Македонији

У УСЛОВИМА хроничног недостатка целовитог приступа у заштити задужбина Немањића на простору Републике Северне Македоније, постоје неки аспекти који су охрабрујући, али и забрињавајући.

Манастир Матеич, Фото Ј. С. Ћ.

С једне стране, охрабрује чињеница да задужбине Немањића на овом простору и даље одолевају времену, упркос бројним тешкоћама. Постојање докумената који потврђују њихов значај (као што су преводи оснивачких повеља и конзерваторска документација), као и чињеница да су српски архитекти, попут Ђурђа Бошковића, руководили конзерваторским радовима на овим споменицима пре Другог светског рата, чине позитиван сигнал за њихову будућност.

Ово у разговору за "Новости" истиче др Јасмина С. Ћирић, доцент Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, чији су научни радови и ангажовање посвећени заштити српске средњовековне културне баштине на том простору.

- Забрињавајући су, пак, бројни фактори који се односе на институционалну подршку и политичку сарадњу. Нажалост, постоји озбиљан недостатак систематског приступа за очување задужбина Немањића у Северној Македонији. Иако су неки од ових споменика под државном заштитом, реализација мера заштите је често недовољна. Велики изазов представља и распрострањена дезинформација о пореклу и значају ових задужбина, што доводи до погрешне перцепције у јавности - каже др Ћирић.

Света Богородица Болничка, Фото Википедија

Према њеним речима, задужбине Немањића у Македонији чине неодвојиви део корпуса споменика, чије иконографске карактеристике пратимо од Студенице, Жиче и Милешеве, до споменика попут Грачанице, Дечана и Светих архангела у Призрену. У хронолошком контексту, храмови Немањића који су изграђени и сачувани на Скопској Црној Гори представљају важан спој архитектонских и уметничких токова из 14. века. Без њих, постојао би озбиљан хијатус у разумевању градитељских и уметничких пракса тог периода.

Међутим, научни погледи и интереси као да су у несразмери са државним па и међународним приступом у "посусталој" заштити.

- Иако постоји научни интерес и одређени пројекти који указују на значај ових споменика, и даље недостају свеобухватан системски приступ и подршка на нивоу држава, као и од међународних организација. То су кључни аспекти које би требало адресирати како би се осигурала трајна заштита и ревитализација овог вредног културног наслеђа.

У контексту политичких и економских изазова у заштити културног наслеђа, констатује др Јасмина Ћирић, посебну пажњу треба посветити јачању веза са међународним организацијама и њиховој финансијској подршци. Скопска Црна Гора је непоновљива органска целина која представља не само градитељски и архитектонски, већ и природни пејзаж, који је повезан са људским деловањем на природно окружење и утицајем духовне културе на архитектуру. Ова специфичност и хомогеност чине Скопску Црну Гору јединственим културним пејзажом, који треба заштитити као развојни ресурс и користити га на начин који ће допринети очувању регионалног и локалног идентитета.

Оквирна Конвенција Савета Европе о вредности културног наслеђа за друштво, коју је Србија ратификовала још 2005. године, пружа подршку за успостављање интегрисаног приступа у очувању културног наслеђа као основног елемента будућег одрживог развоја.

Свети Никола Болнички, Фото Википедија

Када је СПЦ својим томосом признала аутокефалност МПЦ, чиме је окончан вишедеценијски црквени раскол, постављено је и питање могу ли се очекивати заједнички напори у циљу ефикасне заштите средњовековних светиња, којима сада и званично газдују МПЦ и Управа за заштиту националног наслеђа при ресорном министарству културе у Скопљу.

- У новонасталим околностима могуће је назрети тенденцију приближавања двеју цркава, што се огледа у учесталијој комуникацији и сарадњи између архијереја обе цркве - наставља др Ћирић. - Ово је важан корак, који је, упркос вишедеценијским историјским раздвајањима, омогућио отварање нових могућности за конструктивнији приступ у заштити културног и духовног наслеђа.

Наша саговорница додаје да превазилажење раскола, који није био обичан раздор већ је представљао дубок духовни губитак за вернике и негативно утицао на стање задужбина из средњег века, омогућава слободно служење светих литургија у свим светињама које су подигли Немањићи, Дејановићи, Мрњавчевићи и остали припадници српске властеле.

- Иако ће реализација таквих иницијатива вероватно зависити од даље политичке и правне стабилизације у региону, ова ситуација поново омогућава одговорну сарадњу између црквених тела и националних институција које имају мандат за заштиту културног наслеђа - очекује научница из Крагујевца.

Она верује ће бити нових корака у овој области, да ће се у обзир узимати како духовни, тако и културни аспекти, уз активно учешће и подршку међународних организација које се баве заштитом културне баштине. Међутим, све ово је могуће само уз хитно предузимање одговарајућих дипломатских мера, које би морале бити инициране пре свега од министарстава културе и спољних послова двеју земаља.

Јасмина Ћирић, Фото М. Л.

Цитат из томоса који је патријарх српски Порфирије упутио МПЦ посебно је значајан јер прецизира однос који се успоставља између две цркве у контексту културног наслеђа. У њему се наводи: "Свети храмови и манастири, нарочито пак велике светиње из немањићког периода и познијег периода српског присуства, црквеног градитељства и културног стваралаштва на тлу данашње Северне Македоније, као и укупна покретна и непокретна имовина СПЦ унутар њених граница уступају се на коришћење новој, аутокефалној сестринској цркви".

Ова формулација јасно истиче да се не ради о поклањању светиња, како понеки погрешно и злонамерно тумаче, већ о уступању на коришћење, што подразумева заједнички одговор на заштиту и чување овог значајног културног и духовног наслеђа.

Др Ћирић је развила вишегодишњу успешну сарадњу са Српским културно-информативним центром Спона у Скопљу, па је била укључена и у иницијативу из 2022, када је надлежнима у македонској престоници упућен апел за заштиту угроженог храма Успења Пресвете Богородице у манастирском комплексу Матеич код Куманова, "као културног наслеђа у опасности". Међутим, упркос најавама и обећањима, озбиљних резултата и даље нема.

- Апел из 2022. је био праћен детаљном фото-документацијом која је објављена у више српских и македонских медија. Апел је недвосмислено указао на потребу ревитализације манастира који је претрпео озбиљна оштећења током оружаних сукоба 2001. године, као и од атмосферских утицаја. Иако је манастир Матеич под заштитом државе од 1953. године, упркос тој заштити, неопходне мере нису биле спроведене - потврђује наша саговорница.

Иницијатива за стављање манастира на листу Унескове угрожене баштине, у циљу међународне заштите, указала је на потребу свеобухватних мера како у архитектонској заштити, тако и у очувању фресака. Иконографија цркве у Матеичу је врло сложена, ослања се непосредно на иконографију других српских задужбина попут Старог Нагоричина и Дечана, али има и одређене карактеристике које не постоје више нигде. Др Ћирић указује на то да ће у научном смислу тек бити речи о овој цркви, будући да је у штампи један рад о погрешним интерпретацијама зидног сликарства али и архитектуре.

Пошто су конкретни резултати изостали, изузев репарације кровног покривача цркве окончане крајем септембра 2023, на округлом столу одржаном у САНУ указано је да у циљу очувања поменуте цркве преостаје могућност транснационалне номинације, која би омогућила континуитет заштите. Међутим, то би могао да буде дуг пут због могућих разилажења у приступу надлежних двеју држава.

- Транснационална номинација је веома захтеван процес који подразумева најпре сложене дипломатске процедуре и сарадњу између Националног конзерваторског центра у Скопљу и Републичког завода за заштиту споменика културе у Београду. Мој утисак је да би овај корак могао бити изведен и у оквиру иницијативе "Отворени Балкан", али да би то подразумевало и сарадњу СПЦ и МПЦ. Ова сарадња захтевала би потписивање протокола о сарадњи и формирање комисије састављене од стручњака из обе државе - објашњава др Ћирић.

Процедуре ове врсте су регулисане према Конвенцији о заштити светске културне и природне баштине из 1972. и пратећим регулативама из 2003. године, које дефинишу услове и процедуре за транснационалне номинације културне баштине.

На поменутом округлом столу у САНУ наша научница је изнела неке мало познате податке о правцима заштите културних добара у Северној Македонији.

- На основу доступних података и досадашњих истраживања број регистрованих средњовековних споменика културе у Северној Македонији није прецизно дефинисан у једном обједињеном регистру. Регистровано је 707 цркава, али овај број не обухвата све споменике културе, и велики број тих објеката нажалост није под одговарајућом заштитом.

Многи од њих нису довољно истражени или документовани, што представља велики изазов за њихову будућу заштиту - прецизира наша саговорница.

Она истиче да међу њима посебан историјски и културни значај имају поменути манастир Матеич и светиње на Скопској Црној Гори. Зато су управо оне потенцијални кандидати за листу Унеска, што би омогућило ширу међународну видљивост ових објеката и њихову ефикаснију заштиту.

- Заштиту ових споменика често омета недостатак важне документације и званичне подршке. Пројекти попут "Мониторинг православног културног наслеђа", који је спровео ИКОМОС а финансијски подржао Стејт департмент, као и сарадња са институцијама попут Универзитета Принстон кроз пројекат "Мапирање Источне Европе", представљају значајне кораке - наговештава др Јасмина Ћирић. - Ови пројекти би у научном смислу могли помоћи у праћењу актуелног стања и отворити могућности за будућу заштиту и номинацију.

Ипак, научница указује на "заобилажење" неких од светиња у овом пројекту. У мониторингу је изостављен манастир Матеич, последња царска задужбина Немањића, који је историјски и културно веома важан, али пројекат није детаљно указао на вишеструке штете које су му нанете.

Такође, остаје нејасно зашто Црква Св. Николе Болничког у Охриду није детаљно обухваћена мониторингом, док је Црква Богородице Болничке узета у обзир. То је важно јер се у Цркви Св. Николе Болничког налази једини сачувани портрет краља Душана, краљице Јелене и њиховог сина Уроша у Охриду, уз представе архиепископа охридског Николе, Светог Саве и Светог Симеона Немање. То су једине сачуване представе Немањића у Охриду, јер су портрети на спрату Григоријеве припрате у Цркви св. Софије у Охриду уништени готово у потпуности.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације