ХУМАНОСТ ИМ ПРОМЕНИЛА ЖИВОТ: После три године струја стигла у дом петочлане породице Стефановић, код Власотинца (ФОТО)

Вероучитељ Драган Видосављевић је, пре неколико месеци, покренуо акцију како би прикупио новац да би кућа петочлане породице Стефановић из власотиначког села Доње Гаре била прикључена на електричну мрежу.

фото: приватна архива

Ову иницијативу подржали су бројни донатори. Међу њима је и велики број деце из Гимназије и основних школа „8. октобар“ из Власотинца и „Свети Сава“ из Гложана, па је у дом са троје малишана струја стигла пре десетак дана.

- Најдраже ми је то што су око две трећине неопходног новца прикупила деца и тако још једном показала да уз велики број скромних прилога може да се уради много. Значајна је била и помоћ чланова и пријатеља власотиначког „БМВ мото клуба“ који су обезбедили остатак средстава. Сви су помогли колико су могли, а намера нам је била да укључимо што више појединаца. Ово је нека врста лаичког литургијског окупљања и то је образац по коме намеравамо да делујемо и убудуће – објашњава Видосављевић.

Ово није прва помоћ породици која се из Руменке, код Новог Сада, доселила у власотиначко планинско село. Многи се труде да им помогну и да подрже њихову одлуку да се врате својим коренима.

- Од када сам чуо за ту породицу трудио сам се, са пријатељима клуба, да помогнем колико могу. Обезбедили смо им нову столарију, као и део неопходног намештаја, а подржали смо и акцију да коначно буду прикључени на електричну мрежу – додаје Миодраг Николић, председник власотиначког удружења љубитеља двоточкаша.

фото: приватна архива

Босиљка и Иван Стефановић кажу да им свака помоћ веома значи, јер им мења живот на боље. То им је посебно важно због њихове деце Стефана(6), Милице(4) и Лазара(2) због којих су се и одлучили да напусте живот у граду и да се врате на Иванову прадедовину.

- Пожелели смо живот у природи ради наше деце. Најважније нам је да имамо здраву воду, ваздух и храну. Окружени смо плодовима природе и користимо их колико год можемо. Желели смо да нам деца одрастају здраво, и у физичком и у менталном смислу, а од када смо овде обоје имамо више времена за њих и њихово васпитање. Кућа је стара, али смо је сопственим средствима и уз помоћ добрих људи делимично обновили и могу да кажем да се нисмо покајали – прича нам Иван.

фото: приватна архива

Ова породица од сигурних прихода има дечији и родитељски додатак. Међутим, кажу да на селу немају ни велике расходе тако да, уз Босиљкину привремену зараду, коју остварује као спремачица у оближњој школи, успевају да живе нормално. Намеравају да се баве сточарством. Имали су козе, па овце, а сада и краву, као и 20 кошница пчела, али до струје нису могли сами.

- За осветљење смо користили агрегат, уз велике трошкове за гориво. Нисмо могли да прикључимо фрижидер, па смо сву кварљиву храну држали напољу. Босиљки се и сада дешава да тамо крене када јој затреба нешто од намирница – смеје се Иван уз велику захвалност свима који им мењају живот на боље.

Босиљка нам прича да када су стигли у Доње Гаре нису имали ништа и да су прву ноћ провели на сунђерима на поду, док су им делови дотрајалог плафона падали на главу.

- Стално смо радили на обнови новог дома. Када смо направили купатило схватили смо колико је деци било лепо док су се купала у кориту. Скромни смо. Научили смо да нас мале ствари чине срећним. Започели смо и обнову пољопривредног газдинства. Бавећи се сеоским пословима, учили смо на својим грешкама. Радили смо по књигама, али то не вреди много, јер су сурови услови на планини тражили друго – присећа се наша саговорница.

Она истиче да се на добро човек брзо и лако навикне, али да још увек не верују да имају струју. Каже да им и сад недостаје звук агрегата на који су се сви навикли. Телевизор немају, нити га желе. Каже да су деца стално напољу и да одрастају у дворишту и у крошњама дрвећа, баш као што је то било некада.

Foto: фото: приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

ПОДРШКА СА СВИХ СТРАНА

Стефановићи имају и подршку власотиначког Удружења поштовалаца Свете Горе Атонске.

- Помагали смо им кад год смо могли и колико смо могли. И летос смо их посетили и однели поклоне. Ради се о породици која је сваке недеље на литургији у овдашњој цркви или у неком од манастира. Деца су им добродушна, срдачна, лепо васпитана и то је нешто што нас одушевљава, као и чињеница да су њихови родитељи изабрали село са намером да ту поштено живе од свог рада – казао је Срба Такић, председник Удружења.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације