ЖЕЛИМО ДА НАША МАША РАСТЕ У ПРИЗРЕНУ: Марко и Маја Ћурчић изабрали да свију породично гнездо у Душановом граду на Бистрици
БЕБА Маша Ћурчић, са непуну годину, најмлађи је наш сународник у Призрену. Њени родитељи Марко и Маја пре десетак година одлучили су да остану у престоном граду цара Душана и кажу да су га заволели и не желе да га напусте.
По завршетку средње медицинске школе Марко није могао да се запосли у струци у Грачаници и био је принуђен да се сналази како уме. Радио је пет и по година на грађевини у манастиру Високи Дечани, а онда му је 2012. владика Теодосије помогао да се запосли као економ и возач у обновљеној Призренској богословији.
- Призрен сам заволео не само због његове лепоте, већ због мира који сам овде пронашао - каже Марко за "Новости". - Рођен сам почетком деведесетих у околини Грачанице, проживео сам све кризе и ратове као дечак, па ми живот са дозом предострожности није непознат. У Призрену има Турака, Горанаца, наравно и Албанаца. Разговарамо на српском језику који они зову бошњачки. Живимо нормално, колико нам услови дозвољавају. За све ове године нисмо доживели ниједну непријатност.
Вујовићева: Желимо да нас буде више
ДЕЛЕГАЦИЈА Српске листе, потпредседник проф. др Тања Вујовић, др Ружица Божовић и председник Уније жена ове листе Слађана Рашић посетиле су јуче породицу Ћурчић и малу Машу.
- Овом посетом желимо да покажемо да се бринемо за сваког Србина и Српкињу и о свакој српској породици у свим деловима Косова и Метохије и да желимо да нас буде више - истакла је Вујовићева и додала да им је част што су поклон уручили малој Маши, најмлађој Српкињи у Призрену.
Машини родитељи Марко и Маја захвалили су се на поклонима.
- Много нам значи оваква подршка, да знамо да нисмо сами - рекао је Марко Ћурчић. - Свим Србима који живе јужно од Ибра значајна је свака топла реч подршке и хвала држави Србији и Српској листи што брину о сваком Србину. Надам се да ће доћи нека боља времена и да ће Срби остати и опстати на својим вековним огњиштима.
Д. З.
У Призрену је Марко упознао Мају, девојку из Подгорице која је у град дошла да помогне сестри и, како каже, случајно остала заувек. Пре деценију су се срели и догодила им се љубав. Одлучили су да срећу граде у граду где реч "остати" значи храброст и тврдоглавост. Венчали су се пре осам година у манастиру Грачаница, а пре мало више од 10 месеци добили су Машу.
- Услови за живот су добри. Имамо пристојна примања од којих можемо да живимо - каже Марко.
У њиховом дому, смештеном у кругу Богословије, све одише једноставношћу. Ту се слави сваки мали тријумф: Машин први зубић, њен осмех када се пробуди, тренуци који дају смисао њиховом животу.
- У Призрену живи свега петнаестак Срба, углавном старци и старице - прича Марко. - Виђамо се макар једном недељно у цркви на литургији. Сви смо усмерени на цркву и Богословију. Али, радује ме што, осим Маше, у граду има још петоро српске деце. Отац Јован, старешина Храма Светог Ђорђа има три сина, а свештеник Владан из Богородице Љевишке две ћерке. Баш та деца нам дају снагу и наду да будућност овде постоји. Било би боље кад би било још српских кућа у Призрену. Било би другачије. Али, тако је како је. Наш живот је борба непрестана.
Богословија
БОГОСЛОВИЈА није само образовна установа, она је центар окупљања Срба у Призрену. Владика Теодосије је уложио огроман напор да је обнови и све се у њој вратило на своје место - каже Марко.
Некада центар српског царства Призрен се сада ослања на малобројне Србе који га воле бескрајно и у њему остају.
- Не желимо да одемо, осим ако не будемо приморани због Машиног школовања - каже Марко. - Она је још мала, тако да имамо времена да размотримо шта ћемо и како ћемо. Али искрено, овде је наш дом, и не бисмо волели да га напустимо. Кад Маја и ја разговарамо о будућности, последња опција нам је да одемо из Призрена.
Живот у Призрену је леп, али носи своје изазове. У овом граду нема српске школе, нити амбуланте.
- Ако се, на пример, дете прехлади, или се ми разболимо, или наши ђаци у Богословији, морамо да путујемо 90 километара у једном смеру до лекара у Грачаници, Лапљем селу. Школе, болнице, српске институције, све је далеко. Није лако, посебно зими, али научили смо да се сналазимо. Имамо своје аутомобиле и организујемо се како знамо и умемо. Свакодневни изазови нас не обесхрабрују - говори Марко док Маша, која ће 28. фебруара напунити годину, већ прави прве, неспретне кораке у дворишту Призренске богословије...
РУСКИ ЗВАНИЧНИК ОТКРИО: Ово би могло бити место потенцијалног састанка Путина и Трампа
УЈЕДИЊЕНИ Арапски Емирати (УАЕ) имају снажна досадашња искуства у организовању самита и могли би бити место потенцијалног састанка између председника Русије Владимира Путина и новоизабраног председника САД Доналда Трампа, изјавио је Олег Карпович, проректор за научна питања на Дипломатској академији Министарства спољних послова Русије, за руску агенцију ТАСС.
15. 01. 2025. у 12:23
"ЉУДИ ЋЕ УМРЕТИ" Ватрогасци недељама пре ужаса у Лос Анђелесу упозоравали на најгори сценарио
МАЊЕ од месец дана пре него што су пожари захватили Лос Анђелес, група искусних ватрогасаца окупила се на Градском већу како би тражили већа средства.
15. 01. 2025. у 14:03
ОД КОЛЕГА ИЗ "ПОТЕРЕ", САМО МЕМЕД: Зашто "трагачи" нису били на сахрани?
МИЛОРАД Милинковић преминуо је у 60. години на Божић, у цркви у Јабуковцу где је пратио литургију.
13. 01. 2025. у 20:59
Коментари (0)