ПОЛА ВЕКА САДИ ЧЕТИНАРЕ: Звонко Шарић без икакве накнаде, добровољно озелењава свој Врдник, али и друга места (ФОТО)
НА јужној страни Фрушке горе, угнездила се варошица Врдник, а његовом околином шири се пријатан мирис четинара.
Фото: Приватна архива
Горостасе од неколико метара, деценијама, без икакве накнаде, с пуно љубави, сади мештанин Звонко Шарић (85), и о њима брине као о најрођенијим. Попут детета, радује се и ужива гледајући како пред његовим очима, семенка постаје младица, а онда прераста у стабло. И тако, безмало пола века.
У Врднику, испред зграде месне заједнице, Звонко је ових дана завршио садњу 15 стабала чемпреса. Нешто је успео сам да стави у земљу, а за већа стабла била му је потребна помоћ багера.
Када је засадио прво дрво, још виталан иако увелико гази девету деценију, наш саговорник не може тачно да се сети. Нема, вели времена да води евиденцију, али се присећа да је са овим, његовом срцу милом послу, интензивно почео крајем седамдесетих година прошлог века. Никада није бројао ни колико је тачно четинара посадио, али не заборавља да је више од 200 поклонио суграђанима, али и житељима Београда, Зрењанина, Новог Сада...
Фото: Приватна архива
- Природа је мој живот! Волим људе и децу - овако Звонко започиње разговор за "Новости". - Малтене сам одрастао у шуми. Мој деда је имао салаш изнад Врдничке куле, тамо сам провео много времена. Од најранијег детињства научио сам на шуму, и сада, у овим годинама, тамо сам сваки други дан. И тако ће бити, док ме ноге служе. Волим природу и да међу људима ширим љубав према природи.
Фото: Епархија сремска
БРИНЕ И О МАНАСТИРСКОМ ЗВОНУ
МЕЂУ својим Врдничанима, Звонко није познат само по љубави према природи и садњи четинара. И данас се вешто, и без имало страха попне на звоник манастира Врдничка раваница да поправи ако нешто треба. Иако је звоно од пре неколико година електрично, као врсни машинац, са богатим искуством у Врдничком, али и другим рудницима у бившој Југославији, увек има нешто да се "мајсторише" и тако већ четири деценије.
- Године 1984, тадашњи игуман ме позвао да помогнем у одржавању шест звона, и ето, и дан-данас им поправљам када нешто треба - казује наш саговорник. - Звоник је висок око 60 метара, али се пењем без проблема, висине се не плашим. Стално сам у покрету, време проводим и у башти и воћњаку, а најсрећнији сам када сам са трогодишњим унуком Александром. Љубав према природи, преносим на њега.
Желећи да, не само он, буде окружен стаблима, највише четинарима, Звонко је, као у стиховима Чика Јове Змаја: "Где год нађеш згодно место ти дрво посади", почео садити стабла у околини Врдника, али и шире. И то, на посебан начин.
- Сам производим саднице, из семена шишарке - објашњава нам "процес" наш саговорник. - То сам научио од свог сина Зорана који се у Јужној Африци, иако је дипломирао књижевност, бавио хортикултуром. Деведесетих година сам га тамо посетио, видео шта и како ради, и по повратку у мој родни Врдник, одлучио сам да се и сам окушам у томе. Семенку посадим у малу саксију, а онда наступа процес дуг годину-две да од ње израсте младица. Затим се премешта у већу и тако се пресађује неколико пута док не дође време за садњу. Расад после клијања негујем уз много љубави и стрпљења, јер је врло нежна, као беба. Посадим десет, 20, 30 семенки, а прими се један до два одсто.
ФОТО-СВЕДОЧАНСТВА О РУДНИКУ
О СВЕСТРАНОСТИ старине Звонка, сведочи и податак да је као страствени фотограф, сакупио приличан број фотографија о руднику у Врднику у којем је радио. Неке је, као некадашњи радник сам снимио, а има и оних које је добијао од породица рудара. Фотографије изложене у својеврсном музеју у просторијама врдничке бискупије, сведоче о прошлости насеља и живота у њему.
Ближи се половина фебруара, а сучеви зраци пријају, па Звонко жури да заврши посао садње четинара за ову годину. Има их педесетак, које морају у земљу. Од децембра до половине фебруара је, вели, најоптималније време за садњу, јер тада дрвеће мирује.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ТЕНИС У ШОКУ: Марија Шарапова се враћа - али у другом спорту (ФОТО)
Некадашња тенисерка Марија Шарапова вратиће се спорту који је одавно заволела - боксу.
11. 02. 2025. у 21:00
ТРАЖИЛА СВОЈУ КУЋУ НА ГУГЛ МАПАМА: Плакала кад је видела призор из 2008! Схватила ШТА се у том трену збило иако је фотка мутна
"GOOGLE Maps" који је недавно прославио 20 година постојања, постаје својеврсна временска капсула. Претраживањем кроз његову "Street View" архиву можемо видети старе фотографије места где смо живели и сусрести људе који су део наше прошлости. Неке фотографије су више, а неке мање актуелне.
11. 02. 2025. у 14:57
ТЕНИСКА РЕВОЛУЦИЈА: Ово је незапамћено! Тачка после које нема повратка
Тенис улази у нову еру.
11. 02. 2025. у 19:45
"САЧУВАЈ ТАЈНУ, ЉУБАВИ МОЈА": Песма коју је оживела Прија носи тешку животну причу певача Душана Костића
ДУШАН Костић, певач народне музике и аутор чувеног хита "Сачувај тајну љубави моја", извршио је самоубиство 1996. године тако што је скочио у Дунав са Панчевачког моста, а тело никада није пронађено.
11. 02. 2025. у 18:52
ОВО КОШАРКА НЕ ПАМТИ: "Завио "орлове" у црно" на Мундобаскету, а сада урадио нешто што никада није виђено! (ВИДЕО)
НБА лига доноси многа узбуђења, а ново је приредио кошаркаш којег цела Србија добро памти.
10. 02. 2025. у 21:30
"МОЖЕШ ДА ТРЕНИРАШ, АЛИ ЈЕДНА СТВАР ЈЕ ЈАКО БИТНА": Ферстапен открио велику тајну
Возач Ред Була Макс Ферстапен каже да је још рано постављати циљеве за нову сезону, као и да се нада да ће његов тим бити стабилнији.
11. 02. 2025. у 18:53
АМЕРИКАНЦИ ОТВОРИЛИ КИНЕСКИ БАЛОН КОЈИ СУ ОБОРИЛИ: Остали шокирани оним што се налази у њему - "Могли су нас шпијунирати!"
КИНЕСКИ шпијунски балон који је 2023. године прелетео Сједињене Државе био је опремљен америчком технологијом која је могла омогућити шпијунирање Американаца, према изворима који су директно упознати са техничком анализом коју је спровела америчка војска.
11. 02. 2025. у 13:30
ГРАЂАНИ У ПАНИЦИ: Море у Турској се повукло више од 300 метара (ФОТО)
НАКОН серије потреса на Санторинију, море у Измиру и многим другим местима дуж егејске обале повукло се више од 200 метара, објавили су турски медији.
11. 02. 2025. у 14:15
3 МИЛИОНА СЛЕПАЦА У ХРВАТСКОЈ: "Томпсон - то није будала! Наши 'хероји' су давно починили масакр, а чији смо ми?"
"ЧИЈИ смо ми? Питајте Загребачку банку, Привредну банку, питајте Хрватску народну банку... Питајте све оне који нам се свакодневно церекају са свих портала и реците, имате Хрватску."
11. 02. 2025. у 17:12
Најновије из рубрике
МОДЕРНИ ГРАД СТАРИХ ЧУДА: Севиља је "престоница" Андалузије, град богате историје и раскошне архитектуре (ФОТО)
КО није видео Севиљу - није видео чуда! Овако Шпанци говоре, и говоре истину у коју се лако увери сваки намерник у највећим граду Андалузије, четвртом по величини у краљевини на Пиринејском полуострву.
11. 02. 2025. у 11:00
ДРВОРЕЗБАРИ ДЕО КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА СРБИЈЕ? Богата традиција присутна од праисторије до наших дана
ЗНАМЕНИТА Колубарска школа дрворезбарства, коју је још у 18. веку установио калуђер Хаџи Рувим Нешковић, архимандрит манастира Боговађа код Лајковца, по свему судећи, и званично ће постати део баштине. Покренута је, наиме, иницијатива да овај аутентични уметнички израз буде уписан у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије, а циљ је и да се нађе и под заштитом УНЕСКО.
11. 02. 2025. у 07:00
САЧУВАЛИ ЗНАЊЕ ЦРНОВУНАЦА: Чувени српски качкаваљ из срца старог Пиротског села спремају дека, син и унук
У СТАРОМ пиротском селу Крупцу, породица Петровић већ генерацијама негује умеће прављења чувеног пиротског качкаваља. Отац, син и унук удружили су снаге и знања како би направили врхунски сир какав се некада давно производио у овим крајевима.
09. 02. 2025. у 12:10
ИСТИНСКОМ ВЕРОМ СИЈА МАЛА РЕМЕТА: Манастир на Фрушкој Гори, стар више од осам векова, постао је духовно средиште овог краја
МАЛА Ремета, богомоља стара више од осам векова, посвећена Покрову Пресвете Богородице, један је од духовних драгуља на Фрушкој гори, који се с разлогом означава као "мала Света Гора".
09. 02. 2025. у 12:10
ВОЈСКОВОЂА СТАВИО СВОЈЕ СЕЛО У ПРЕЗИМЕ: Сећања на параћинског генерала Милојка Лешјанина (1830-1896) који је рођен и умро на Сретење
СЕЛО Лешје код Параћина и потомци поносно чувају успомену на знамениту породицу Лешјанин, посебно на српског генерала и војсковођу Милојка (1830-1896) који је био учесник српско-турских и Српско--бугарског рата, те два пута министар војни, а генералски чин добио је 1878. године, након што је, претходно, приморао Турке да потпишу акт о предаји Ниша.
09. 02. 2025. у 12:10
Коментари (0)