ПРЕ 83 ГОДИНЕБИО ПРВИ ПРОБОЈ ЛОГОРАША У ПОРОБЉЕНОЈ ЕВРОПИ: Слободе се домогло 105 заточеника из казамат на Црвеном крсту у Нишу (ФОТО)
ТИШИНА која обавија некадашњи концентрациони логор "Црвени крст", данас Меморијални комплекс "12. фебруар" у Нишу делује готово нестварно. На том месту, где су зидови упили последње вапаје невиних, одиграла се једна од најсмелијих епизода отпора у Другом светском рату.
Фото: Ј. Ћосин
Навршиле су се 83 године од пробоја логораша, првог забележеног из неког нацистичког логора у читавој покореној Европи, током Другог светског рата. На такав подвиг нико се пре тога није се усудио. Чак 147 логораша осуђених по суровој немачкој наредби - сто Срба за једног убијеног Немца, тог 12. фебруара, одлучило је да судбину узму у своје руке.
Знајући да их чека стрељање, искористили су непажњу стражара и решили су да беже преко бодљикаве жице, у ледену ноћ, свесни да их она може одвести или у слободу или у сигурну смрт.
Њих 105 успело је да побегне. Био је то догађај који је снажно одјекнуо широм поробљене Европе.
Фото: Ј. Ћосин
Логор је оформљен у септембру 1941, а расформиран 14. септембра 1944. У њему је мучено и утамничено, према проценама, око 30.000 мушкараца, жена, деце, "обичних" грађана, родољуба, Срба, Јевреја и Рома. Били су заточени, мучени, а многи и погубљени. Упркос свему, међу тим зидовима родила се нада - и побуна.
- Имамо обавезу и свету дужност да чувамо традицију и сећање на хероје који су извршили тај подвиг, али и на све жртве које смо поднели у Другом светском рату - каже Небојша Озимић, виши кустос историчар у Народном музеју у Нишу.
ПАРАСТОС И ВЕНЦИ НА СТРАТИШТУ
СЕЋАЊЕ на пробој логораша обележено је јуче у подне у Меморијалном комплексу "12. фебруар". После парастоса страдалим који је служило свештенство Епархије нишке, венце су положили представници Града Ниша, Војске Србије и удружења ратних војних ветерана.
- Стратишта попут Бубња и логор у "Црвеном крсту" треба да нас стално опомињу на злочине који су почињени над српским народом, родољубима, обичним грађанима, Јеврејима и Ромима у Нишу током Другог светског рата - рекао је Владица Маричић, заменик председника Скупштине Града Ниша.
Међу логорашима који су побегли били су млади пуни снаге, али и исцрпљени, болесни и рањени. Снег који су газили био је дубок готово метар, али их то није спречило да трче ка слободи.
- Из сведочења преживелих било је јасно да када су прелазили преко жице, нико није говорио да су газили снег дубок између 70 центиметара и метар, већ су им углавном у сећању остали крици њихових другова који нису могли да се извуку, који су остали на жицама или су дозивали у помоћ. Наравно, то је за логораше који су побегли и доживели ослобођење, остала дубока траума, јер током самог бекства није било могућности да се помогне другима - објашњава Озимић.
Фото: Ј. Ћосин
Логор "Црвени крст" данас је место сећања, музеј који годишње посети око 25.000 људи, а пробој логораша остаје симбол храбрости и отпора, сећање на цену слободе коју данас уживамо.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
2025. НЕЋУ ПАМТИТИ ПО ДОБРОМ: Ацо Пејовић проговорио о великим губицима - "Не могу заборавити такве ствари"
ПЕВАЧ Ацо Пејовић дочекао је Нову годину на бини, пред својим верним фановима у Будви.
01. 01. 2026. у 10:53
БРИСЕЛ И НАТО СЕ ОВОМЕ НИСУ НАДАЛИ Руска одлука дрма Европу: Бригада маринаца посатаје дивизија на вратима ЕУ (ВИДЕО)
ВОЈНО-политичка ситуација између Русије и европских држава улази у фазу опасне ескалације. Москва је изненада донела одлуку да постојећу 336. гардијску бригаду морнаричке пешадије, стационирану у Калињинградској области, реорганизује и подигне на ниво дивизије.
30. 12. 2025. у 20:45
РУСИ ЋЕ НАПАСТИ ЕУ МНОГО РАНИЈЕ: Велико упозорење из Украјине, позната година и главна мета
РУСИЈА је померила своје планове за директну агресију са 2030. на 2027. годину, а Европа је све гласнија о ризику од директног сукоба, у којем би се балтичке државе могле наћи под окупацијом.
20. 12. 2025. у 09:41
КАКО ЈЕ ЧКАЉА ДОБИО СТАН: Живео са породицом у гарсоњери, а онда је уследила изненадна посета у новогодишњој ноћи
ЛЕГЕНДАРНИ глумац и један од омиљених комичара бивше Југе, Миодраг Петровић Чкаља забављао је генерације гледалаца. "Паја и Јаре", "Камионџије", "Сервисна станица", "Љубав на сеоски начин", Врућ ветар", "Пут око света" су само нека од остварења у којима је играо и изазивао код људи једну од лепших емоција - смех.
01. 01. 2026. у 12:31
Најновије из рубрике
ЧУДЕСНИ ПЛЕС МАЛЕ ЕМИЛИЈЕ: Девојчица из Ниша освојила два злат и сребро на такмичењу у Загребу
МЕЂУ више од 3.000 плесача из целе Европе, на такмичењу EuropeanChampionship Winter Zagreb, одржаном недавно у главном граду Хрватске, посебно се издвојила Емилија Стевановић из Ниша, чланица Teatro dancestudija. Ова девојчица од 11 година освојила је две златне медаље, и тоу категоријама савремени плес и мјузикл, док је у дисциплини шоу денсзаузела друго место. То јој је донело и пласман на гала вече, резервисано за двадесет најуспешнијих и најзапаженијих извођача.
30. 12. 2025. у 12:00
СПОМЕНИК ВЕЛИШИНОЈ ЖРТВИ И ХРАБРОСТИ
УДРУЖЕЊЕ "Клуб младих Коловрат-Сељашница" у Пријепољу, покренуло је иницијативу и добило сагласност и закључак Општинског већа да се у овом граду на Лиму подигне споменик капетану Војске Југославије Велиши Кијановићу кога су албански терористи 17. маја 2001. убили из заседе недалеко од Бујановца.
27. 12. 2025. у 21:40
САБОРНИ ТРИЈУМФ У НИКЕЈИ: Пре 1.700 година Константин Велики је сазвао све хришћанске епископе и променио историју
ТОК светске цивилизације промењен је пре 1.700 година у Никеји, данашњем Изнику, у малоазијској Турској, на Првом васељенском сабору, на шта треба подсетити поткрај године у којој се обележава ова велика годишњица. Скуп у цркви Свете Софије, Божје премудрости, која и данас чврсто стоји у центру модерне оријенталне вароши опасане древним ромејским зидинама, означио је рађање православља и хришћанског Римског царства, али и наговестио будући раскол са духовним поданицима епископа Рима.
26. 12. 2025. у 19:45
ЗА МИЛЕВУ ТРАЖЕ НОБЕЛОВУ НАГРАДУ: Све је више гласова који упућују на важност научног рада преве жене Алберта Ајнштајна
ЉУДСКА срећа је, верујем, ипак лепша од сваког другог успеха. На оверечи Милеве Марић Ајнштајн (1875-1948) подсетила је Светлана Матић, аутор изложбе о првој српској математичарки и физичарки, која је послеБеограда приказана у Бечу. Изложба "150 година од рођења Милеве МарићАјнштајн" биће у Конзулату Србије у Бечу наредних месец дана.
26. 12. 2025. у 13:00
Коментари (0)