ЛИК СУПРУГА ПРЕНЕЛА НА ИКОНУ: Књижевник Ненад Новак Стефнаовић оживео љубавне приче познатих научника и уметника из Београда

МАЛО је познато да је сликарка Полексија Тодоровић насликала архангела Михаила у Вазнесењској цркви у Београду.

Фото Анастас Јовановић

То је један од ретких портрета у црквеном сликарству који је урадила жена. Иако овај рад није потписала, што је у то време било уобичајено, сачувани извори потврђују да је то њено дело. На овој икони може се видети одраз Полексијине љубави према супругу, јер је архангел Михаило заправо - Стева Тодоровић. Он је позирао за лик анђела. Полексија му је од папира направила крила и у руке ставила мач, па га је фотографисала и према тој фотографији насликала икону.

Овако за "Новости" говори писац и новинар Ненад Новак Стефановић који годинама трага за лепим, тајанственим и необичним љубавним причама Београда. Али, не жели само да их открије, већ и да их оживи и исприча тако да постану део душе града, баш као што су то били и они који су их живели. Он истражује архиве, проналази старе дневнике, писма, сакупља сведочанства потомака, претвара заборављене судбине у живописне приче. Тако је настао и други наставак књиге "Водич кроз љубавну историју Београда".

Осим са љубавном причом сликарског пара Стеве Тодоровића (1832-1925) и Полексије (1848-1939) рођене Бан, сазнајемо кога је волела прва Српкиња доктор филозофије Ксенија Атанасијевић (1894-1981) и шта је спајало, а шта раздвајало Аницу Савић Ребац (1892-1953) и Милоша Црњанског (1893-1977). Описани су и скандали оперских дива Београда.

Уметнички покрети доносили су своје чудне љубави - Медиала: Оља Ивањицки (1931-2009) и Леонид Шејка (1932-1970), и Зенит: Анушка (1894-1961) и Љубомир Мицић (1895-1971). Из књиге сазнајемо зашто је Коча Поповић (1908-1992) имао мртвачки ковчег у соби, како је изгледао брачни бродолом Јосипа Броза Тита (1892-1980) и како је шеф Специјалне полиције Драги Јовановић (1902-1946) иследнику Озне Милатовићу испричао еротску повест елите Краљевине Југославије.

foto: Boban Ristić

Ненад Новак Стефановић

"Радовао бих се када бисте ми допустили да с Вама са Калемегдана погледам на далеке шуме. Више сте за мене били песникиња која зна више него ико кад је Данте умро на небу - а сада вас познајем и тиха мирна линија вашег говора, мисли, покрета овија се око мене и даје ми илузију да све што из даљине гледам пролази", писао је књижевник Милош Црњански песникињи и филологу Аници Савић Ребац. Она му није одговарала. Када су се срели, упитао ју је:

"Могу ли се надати вашем одговору?"

Њен једини одговор био је:

"Можда."

- Она је волела другог, Хасана Репца, који је у то време био један од најлепших мушкараца у Београду. Сорбонски дипломац, комита код Аписа, муслиман који се изјашњавао као Србин. Аница га је звала Ерос - каже Стефановић. - Црњански је био повређен због неузвраћене љубави. Одбијени удварач хтео је да јој упропасти везу са Хасаном - објавио је песму "Рељеф с ликом Данта Аници Савић Ребац" у збирци "Лирика Итаке". Била је то осветничка песма, али упркос томе Аница и Хасан су остали заједно. Она је много волела мужа. Када је умро, одлучила је да пође за њим. Пресекла је вене, али су је спасли. Упорно је покушавала да оконча живот и на крају је у томе успела. Оставила је опроштајно писмо, у коме је написала: "Идем за њим." Невероватно је да је Аница, иначе професор универзитета веровала у сеобу душа.

Чувени зенитисти Љубомир и Анушка Мицић, како каже наш саговорник, били су својеврсни десперадоси:

- Она, богата и слепо заљубљена, издржавала га је, док је он био визионар. Успео сам да пронађем њена љубавна писма која му је писала док су били раздвојени: она у Београду, он у Паризу. То су страствена, еротска писма која сведоче о снажној љубави.

Фото Архива

Стефановић је путовао у Париз да пронађе место где су живели. У четврти Монпарнас обишао је њихове омиљене кафане, међу којима је и чувена La Coupole:

У причи о вили Александра Ранковића на Топчидерском брду, Стефановић говори како се волела буржоазија а како комунисти. У тој кући у Улици Андре Николића, која је данас рушевна и напуштена живео је Јевреј Ервин Ловрић. Касније је постала дом једног од најзначајнијих људи комунистичке Југославије.

- Она спаја два света: грађански и комунистички и, ипак, упркос свему остаје сведок времена - каже Стефановић. - У тој причи поредим један комунистички брак док су били у илегали и типичан богаташки брак Ловрића. Занимљиво је и да је кућна помоћница Коче Поповића, народног хероја и југословенског политичара, испричала да је он у спаваћој соби држао два мртвачка ковчега. Поповић је био интелектуалац бритког ума, надреалиста и вероватно је на тај начин хтео да поручи да смо сви смртни.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације