ОД "ИЗГУБЉЕНОГ ГРАДА", ДО ЛИСТЕ СВЕТСКЕ КУЛТУРНЕ БАШТИНЕ: Јустинијана прима, један од најзначајнијих археолошких локалитета у Србији (ФОТО)

Вековима су га звали „изгубљени град“ и дуго трагали за њим, а сада га спремају за упис на листу светске културне баштине. Археолози га истражују дуже од 110 година, али овај рановизантијски локалитет из VI veka у подножју Радан планине, који је цар Јустинијан Први подигао у близини места свог рођења, је и даље велика тајна.

фото: И.Митић

Народни музеј у Лесковцу доноси нам занимљиву причу о Царичином граду у публикацији која је својеврсни позив широј јавности да се увери у лепоту једног од најзначајнијих археолошких локалитета у Србији – чувене Јустинијане Приме. Двоје археолога лесковачког музеја, Јулијана Пешић, музејски саветник и Владимир Стојановић, виши кустос, на занимљив начин нам указују на сва досадашња сазнања о овој римској метрополи у малом.

фото: И.Митић

Њен први опис дао је 1880. знаменити Мита Ракић, отац нашег великог песника Милана, у листу "Отаџбина", док је после ослобођења од Турака обилазио ове пределе, наводима о остацима града са старинским опекама на узвишењу који мештани зову Царичин град, док је Владимир Петковић, полазећи од тога, 1912. године започео ископавања на највишој тачки и открио прве капителе и остатке инфраструктуре на месту данашњег акропоља. Он је већ тада смело изнео тврдњу да је реч о Јустинијани Прими што бројни налази из каснијих истраживачких кампања само још више потврђују.

- Откривање објеката, бедема, много цркава и пронађених предмета све је више водило ка томе да је то Јустинијанов град. Сви предмети потичу из VI века, као и новац који је један од најдрагоценијих налаза. Он врло прецизно датује археолошке слојеве и објекте, па и цео град и то је само једна од занимљивих прича које доносимо пред читалачку публику – истиче Јулијана Пешић.

У публикацији је приказан историјат истраживања и конзерваторских радова, који чини прву од три целине ове књиге. Друга је посвећена презентацији града и његових објеката и томе када су изграђени, како изгледају и чему су намењени, што је илустровано фотографијама са ископавања и скицама града како би и лаик могао да стекне слику о његовом изгледу, док нам трећа целина презентује богату збирку пронађених предмета.

фото: И.Митић

- У збирци са Царичиног града тренутно се налази 1386 предмета који су проглашени за културно добро, а поред тога постоји и студијска збирка. Она броји више од 2.000 предмета који немају тај статус. Експонати са Царичиног града чине значајан део и наше сталне поставке где је изложено више од 380 најзначајнијих предмета који су пронађени на овом локалитету – прича Владимир Стојановић – У књизи смо представили њих стотинак, почев од камене пластике, делова архитектуре, мозаика, предмета за свакодневну употребу и новца. На Царичином граду је откривено девет остава новца, прва 1950., а последња пре десет година и она садржи 27 златних новчића који се, због њиховог значаја и вредности, чувају у сефовима наше установе.

Истраживања показују да су током изградње Царичиног града примењена сва искуства тадашњег градитељства и без обзира на то што још увек није пронађена табла која би била несумњив доказ да се ради о Јустинијани Прими сваки нови налаз све више потврђује ову тезу која је прихваћена и од највећих светских стручњака.

Foto: фото: И.Митић

POGLEDAJ GALERIJU

- Царичин град се истражује веома дуго и има много стручне литературе, пре свега на француском, енглеском, па и српском језику, али наша жеља је била да се сва знања обједине и приближе обичном посетиоцу. У томе нас је подржало надлежно министарство, а приход од продаје књиге ће се користити за трошкове одржавања локалитета где се ископавања врше сваке године – истиче Јулијана Пешић.

У тај део посла укључен је Владимир Стојановић, а истраживања деценијама воде стручњаци Археолошког инстута из Београда и њихове колеге из Француске. Тренутно се ради на ископавању још једне, од девет базилика на ограђеном делу локалитета чија је површина десет хектара. Пред њима, али и пред новим генерацијама археолога је још много посла, јер ни Прокопије из Цезарије, најзначанији византијски историчар свог времена, у свом запису из времена изградње новог Јустијановог града, није могао да поброји све што је овај велики цар саградио на месту где се родио.

фото: И.Митић

КОНЗЕРВАЦИЈА У КРСТИОНИЦИ

У крстионици је завршена конзервација мозаика, као и терми ван бедема града, док се ради на очувању куће са аркадама у Горњем граду. У плану Завода за заштиту споменика културе је и конзервација мозаика у базилици са трансептом у Доњем граду. Реч је о најрепрезентативнијим и најлепшим мозаицима који су данас, нажалост, ради њихове заштите прекривени песком.

ЗНАЧАЈНА ПОМОЋ ДРЖАВЕ

Наши саговорници указују на то да је држава последњих година уложила значајна средства у презентацију Царичиног града и изградњу Визиторског центра. То је део улагања у настојања да се Царичин град нађе на УНЕСКО-овој листи светске културне баштине. На томе већ ради тим великог броја стручњака из свих релеватних државних институција, док је лесковачки музеј на овом локалитету недавно увео сталну водичку службу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације