ЗАКРИЉЕНЕ БЛАГОСЛОВОМ МАЈКЕ БОЖЈЕ: У манастиру у Брскутима код Подгорице, у молитвеној тишини данас живи 13 монахиња

ОБЛАЦИ су ових дана притисли Кучке планине изнад којих се промаља сунце, чији зраци помешани са пахуљама и кишним капима обасјавају Манастир Рождества Пресвете Богородице у Брскутима, недалеко од Подгорице, који је метох манастира, Подмаине.

Игуманија Марина, Фото В. Кадић

Визија и жеља блаженопочившег митрополита Амфилохија да на овом простору, уз постојећу цркву заживи манастир остварена је још на Малу Госпојину - 21. септембра 2013. када је освештао темеље конака. Остале су упамћене његове речи да место које нема светињу личи на човека без очију, без срца и душе.

- То место је погружено у таму и у мрак. И људи који у њему живе су оптерећени том тамом и мраком. Оптерећени су невиђелицом, незнањем, изгубљеним смислом живота. Храм и светиња нам откривају смисао нашег живота, а посебно она којој је посвећен овај храм - Пресвета Богородица - беседио је тада митрополит Амфилохије.

Врхови Трескавца, 2.200 метара, над морем, у дубокој су магли, а подно њих у питомини овог краја, монахиње као пчелице, у тишини обављају своја послушања. По завршеној служби заокупљене су дневним пословима, посвећене верницима који долазе... Све око ове светиње омеђено је мирисом тамјана и љубављу сестринства.

Пред српском богомољом из 19. века дочекује нас игуманија Марина са сестринством, укупно их је 13. Каже да смо први новинари који их посећују. Уводи нас у гостопримницу и са радошћу прима под сводове светиње из које пламти чврста вера.

- Живот у манастиру, углавном се одвија у молитвеној тишини. Није то завет ћутања, већ само потреба да се одвојимо од спољњег света да бисмо се посветиле Господу - каже нам настојатељица монахиња Марина.

Фото В. Кадић

Монахиње рано устају, а пре јутарње службе у шест часова, у келијама су на молитвеном правилу. Питамо је како усклађују повучени монашки живот који су добровољно одабрале, са радозналим посетиоцима који, баш као и ми, стално нешто запиткују.

- То је део нашег послушања у служби Цркви Христовој, а зближавање са посетиоцима је одређено монашким правилима. Важно је да је све са мером и закриљено благословом - одговара нам.

Изнад конака, на спрату изграђена је још једна црквица, мали параклис, посвећена Светом апостолу Јовану Богослову. Уз благослов Мајке Божје шириле су се потребе, па се имању "придружило" и неколико оближњих напуштених кућа у којима се такође одвија монашки живот. Вредно сестринство већ је почело да уређује имање, крчи коров, ускоро ће почети и поткресивање воћки.

- Имамо башту малу, али за наше потребе довољну. Ту су шљиве пожешке које су нам лани лепо родиле, као и јабуке... Тим плодовима послужимо људе који посете манастир. Будући да је брскутска светиња посвећена Мајци Божјој, њен благослов и присуство се осећају као покров под којим се манастир утврђује и развија - казује настојатељица ове Богородичине обитељи монахиња Марина.

Параклис Посвећен Јовану Богослову, Фото В. Кадић

Радује се сестринство када им на врата светиње закуцају подгорички и колашински свештеници, као и јеромонаси, духовна чеда оца Рафаила, духовника и ове монашке обитељи. Тренутно се у цркви изводе радови како би се санирао кров и влага која "нагриза" зидове православне богомоље. У овој светињи пре годину и по замонашена је монахиња Злата, а касније још две сестре. Обављено је и неколико крштења деце. Чак је једна жена у осмој деценији живота решила да прими Свету тајну крштења.

- Уз благослов митрополита Јоаникија део сестринства које је основано у скиту Чуда Светог архангела Михаила на Михољској превлаци доселио се у Брскуту 2022, а потом смо замонашене у манастиру Подмаине. Сад смо ту где смо. Лепо нам је овде, иако смо имале представу да нас чека суров живот уз много снега. Али од тога нема ништа! Уклопили смо се са средином, као и средина са нама. Када смо се на Благовести нашли са ширим сестринством на приморју, где је литургију служио отац Рафаило, цело село се готово дигло на ноге због бриге где смо нестале! И то говори колико смо се сродили једни са другима. Значи нам то - казује нам наша саговорница.

ПОСВЕЋЕНОСТ СеСтринство манастира у Брскутима, Фото В. Кадић

Сестринство манастира отвара врата свим посетиоцима. Нарочито се радују, како кажу, литургијским сабрањима, када се окупљају да једним устима и срцем прославе име Божје.
Још немају изграђену радионицу, али њихове радионице су у прстима: плету бројанице, а једна од сестра и торбе за јеванђеља.

ХРАМ Цркву су 1865. подигли свештеници Радоје Секуловић и Ђоко Милачић, Фото В. Кадић

Поток који се ових дана разгоропадио после обилних киша и отапања снега са планинских врхова дели село на два краја - кучки и братоножићки, што се зна и по презименима житеља и њиховим крсним славама. Кучи славе Светог Николу, а Братоножићи Зачеће Светог Јована Крститеља. Изузетак су Чађеновићи, који такође славе Светог Николу, заштитника помораца, бродара и рибара. Црква која доминира Брскутима подигнута је 1865, трудом и посвећеношћу двојица свештеника - Радоја Секуловића и Ђока Милачића. Обојица су у свом времену била јунаци и борци за веру и отаџбину.

ЧЕСМА Изворска вода код манастира, Фото В. Кадић

Крстари и преврће кошнице

У БРСКУТУ је медвед чест гост, крстари крајем и преврће кошнице!

- Виђене су стопе његове, али на срећу не и он. Долазио је и до нашег имања, али није даље настављао свој пут. Ту су и дивље свиње. Прошле године смо наишле на костур једног пса, тада су нам ловци рекли да би то могао да буде крвави пир гладног вука - казује монахиња Марина.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације