ПОСЛЕ тог 7. мај 1999. године, у Нишу пролеће никада више није мирисало исто. Био је петак, сунчан дан, топао, готово обичан, упркос рату. Људи су, између две сирене заваздушну опасност, покушавали да живе: да купе поврће на Тврђавскојпијаци, да ухвате градски аутобус, да обаве што пре оно најосновније. Аонда се у 11 часова и 20 минута небо претворило у бојиште, а Ниш у - мету.
Осим што је престоница најтежих и најдужих бундева, највећи урбани дом сова утина, најстаријег мамута, млина суваче и великих скулптура од теракоте, Кикинда је постала и место где се кувају најбољи шкембићи у Србији.
ШЉИВОВИЦА није само пиће, у околини Бајине Баште она је симбол породичнетрадиције, умећа и културног идентитета. Управо том феномену посвећеноје теренско истраживање које ових дана завршавају научници Катедре заантропологију и етнологију Филозофског факултета у Београду. Обилазећисела у срцу западне Србије, покушали су да документују како јепроизводња ракије постала породични обичај, како су се знања преносила сколена на колено, али и због чега је та нит у неким породицама прекинута.
ОПРОШТАЈ од чувене италијанско-француске глумице Клаудије Кардинале (1938-2025), која је преминула у 87. години, биће организован у уторак 30. септембра у париској цркви Светог Рока.
МАЈОР Милан Тепић погинуо је на данашњи дан пре 34 године, када је током борби са хрватским паравојним јединицама "зенгама" дигао у ваздух складишта борбених средстава "Барутана" у селу Беденик, недалеко од Бјеловара, да оружје и муниција не би били предати непријатељу. Мајор Тепић је разнео магацин са 170 тона експлозивних средстава, а том прилком је страдало на десетине "зенги". Због овог чина, Тепић је постухмно одликован Орденом народног хероја Југославије.
У МАНАСТИРУ Сопоћани завршени су конзерваторско-рестаураторски радови, којима јестабилизовано и заштићено зидно сликарство јужне певнице Цркве СветеТројице. Тим Републичког завода за заштиту споменика културе (РЗЗСК) изБеограда, који је предводио сликар конзерватор Драган Сучевић, 38 данарадио је на око 25 квадратних метара очуваног живописа. На површинамагде није било фресака постављен је декоративни малтер, како би сезаокружила целина.
Коментари (0)