ЖИВОТ ВРТЕ НА ДВА ТОЧКА: На лицу места у Амстердаму, престоници Холандије, дружељубивом граду са обиљем знаменитости,толараниције и бицикала

ОНО што је Темза за Лондон, Сена за Париз, то је Амстел за Амстердам. И много више од тога, јер су његови први становници, рибари, пре тачно 900 година на ушћу ове реке подигли прве колибе на узвишењима која су користили за заштиту од поплава. Изградњом бране на данашњем градском тргу Дам почео је 1270. године развој главног града Холандије - земље лала, кломпи и црвених фењера.

фото приватна архива

Трг Дам и данас је "срце Амстердама", полазна тачка за многобројне туристе који на њему погледом могу обухватити Краљевску палату, Нову цркву, Национални споменик и Музеј "Мадам Тисо". То је само један од педесетак музеја у граду који зову и "Венеција севера" због 165 канала који га деле на 90 острва. И све што дотакне људско око у овој ужурбаној метрополи подсећа на богату, пажљиво очувану прошлост, али и толеранцију по којој су Холанђани чувени. Либерална политика још 1976. године легализовала је проституцију и лаке дроге, први хомосексуални бракови склопљени су у Холандији, а неизлечивим болесницима омогућена еутаназија.

фото приватна архива

Зато не чуди да ове, 2025. године на тргу Дам, без сукоба и размењених речи, протестују и Јевреји и Палестинци. И док једни под својом националном заставом поручују: "Израел се не бори због освете већ опстанка" и "Бити Јеврејин је људско право, а не злочин", други су изложили транспаренте са поруком: "Израел је рођен у британском колонијализму, подржан од западног империјализма" са Давидовом звездом у чијем је средишту мртвачка глава... Мада су полицијске униформе (као, уосталом, у целом граду) ретко видљиве, инцидената нема и чини се, да баш свако гледа своја посла поштујући неприкосновена правила. У било ком тренутку и на било ком месту.

фото приватна архива

Већ на самом аеродрому Шипол, путнике дочекује вишезначна порука "Ово је земља у којој је више бицикала него становника", у чију истинитост ће се уверити на првом кораку по уласку у главни град. Не само да бициклисти "преплављују" Амстердам, већ имају неприкосновену предност у односу на аутомобиле и пешаке. У пуној брзини јуре на све стране, па тешко оном ко се нађе на њиховој стази неспретан да им се хитро склони с пута. Тако је у граду испреплетеном каналима двоточкаш најсигурније превозно, али и еколошко средство. Чак и сватови, у свечаним хаљинама и оделима, на бициклима иду на славље!

фото приватна архива

У здравој средини Холанђани се труде да очувају и здраве навике: зеленило и велики паркови не одступају пред капиталом, напротив. Упркос уским и прометним улицама, закрченим становницима и туристима, посвећено чувају свако дрво и цвет у калдрми. За разлику од бучних Медитеранаца, овде се нико не довикује нити говори повишеним тоном. У сваком метроу и возу постоје купеи са упозорењем "тишина", што значи ако сте ту нашли место имате обавезу да ћутите или бар шапућете. Јер, путници време користе за обављање послова преко компјутера, читање новина, или кратку дремку. Уколико вам је, пак, до приче потражите купе на чијем је прозору јасан знак: "облачић" са два човека у разговору. Стрпљењу и поштовању правила уче и туристе који, заједно са домаћинима, стоје у дугим редовима да сачекају своју порцију - помфрита. Једна од најпопуларнијих у граду (наравно, захваљујући "Тик-току") је продавница Fabel friet, у којој и до девет евра кошта скромна порција кромпира, са љуткастим мајонезом и пармезаном. Успут, потенцијални купци добијају писана упозорења да не хране птице, не једу испред комшијских кућа и продавница, па чак и да је до жељене порције само пет минута чекања које могу искористити да скенирају мени, у коме је кромпир свака ставка, а разлика је само у прилозима...

фото приватна архива

Све у овом граду представља новост и изненађење за већину путника намерника. у земљи у којој је пре пола века легализована проституција и где у чувеном ред дистрикту, односно "улици црвених фењера" и преко дана ординирају ноћне даме - строго је забрањено фотографисање. Мада заводљиво њишу телима у излозима, напумпаних груди и усана у оскудном вешу, љутито реагују на сваки подигнут телефон и брзином светлости склањају се од могућег снимка. У земљи у којој се на сваком месту (са натписом Coffee shop) може попушити или узети "за понети" џоинт, пушење цигарета је забрањено готово свуда. За оне који неће да се "навуку" на цигарете, продавачица ће понудити џоинт без дувана, а најнижа цена за чисту, "еколошку" марихуану је - четири евра. Кад смо код пара, оно што је, бар за нас, необично је чињеница да кеш готово није у оптицају! Понудити папирнати новац у Холандији се сматра малтене непристојним, па се све услуге и трансакције обављају платном картицом или телефоном. Тако је и у свим превозним средствима: путник ово двоје прислања на аутомат при уласку и изласку, уколико заборави да се "искуца" - уместо да плати цену карте од тачке "А" до тачке "Б", рачуна му се цела релација.

фото приватна архива

Иако главни град економски просперитетне земље, Амстердам на први поглед делује као град уживања. У сваком чамцу који пролази неким од многобројних канала путници седе са обавезном чашом пића, а није ретка слика и да се на понекој клупи види и само један човек - са флашом вина и стакленом чашом, уживајући у погледу на свеприсутно зеленило. Оно што овај град разликује од Београда (па и других европских метропола) је да готово нико у друштву не држи мобилни телефон већ време проводи у живом разговору. Али, за разлику од Балканаца, на крају дружења свако плаћа свој рачун, а конобар стрпљиво са апаратом иде од госта до госта. Уколико, пак, један измири цех, истог момента сви остали му сопствени износ уплаћују на рачун. Оно што је за нас "пристојно", за њих је одсуство слободе и права на комодитет: нимало оптерећени, чак и у приземним кућама, живе с мало намештаја, без завеса, па сваки пролазник може сведочити некој сцени из свакодневног живота, гледању телевизије, породичном ручку или слагању веша. Иначе, ђачка торба на јарболу са државном заставом, ових дана није ретка слика у свим холандским градовима - то је поносан знак да је неко у тој кући управо матурирао.

У Амстердаму се и не смркава као у Београду. Лети мрак пада око 22.30, а до тада живи се и дружи пуном паром. Касни одлазак на починак не спречава Холанђане да већ раним јутром јуре на бициклама, рекреативно или журећи на посао.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације