ЧУВАЈУ ПРЕТКЕ ОД ЗАБОРАВА: У Бастасима код Босанског Грахова, већ деценију заједнички помен на обновљеном гробљу

КАДА сам, средином марта, први пут дошао у Бастасе и ушао у заселак Шегрти, мислио сам да је пуно људи, колико је све сређено и уређено. Али, нисам нашао никога. Куће су празне. Изненадио сам се како село лепо изгледа и колико кућа је обновљено. Било ми је жао што никога нема, али истовремено и драго што одржавате своје село. Трудите се што више, доводите овде своју децу, не заборављајте претке и одржавајте ова окупљања.

Фото: Р. Шегрт

Ово је на годишњем скупу Басташана у њиховом селу поручио монах Ангеларије, старешина манастира Веселиње код Гламоча и привремени парох у Ливну, у БиХ, којој од постанка припадају и Бастаси, иако су административно у општини Босанско Грахово.

Фото: Р. Шегрт

Монах Ангеларије је дошао на скуп Басташана који у селу не живе, али одржавају помен ту сахрањеним прецима. Село је опустело после злочиначке операције хрватске војске и полиције "Олуја" у доњем Ливањском пољу, па су Цвијани, Ђапе, Калабе, Вуковићи, Љубоје, Иветићи, Ловре, Козомаре и Шегрти морали да напусте своје домове. Куће су им тада порушене, а кроз гробље код Шегрта, највеће од три у целом селу, бестијално, без трунке савести прошли су тенкови хрватске војске. Надгробни споменици, стари камени крстови и новије мермерне плоче - потпуно су тада порушени.

А, онда су Басташани одлучили да обнове вечно почивалиште честитих предака. Сакупили су новац, ангажовали мајсторе, поново подигли споменике и гробље оградили. Уместо некадашњих "вратница", на две стране, како је некада и било, постављене су металне капије. Када су радови завршени, мајстори плаћени, а сунце "од истока" угрејало место на којем свако има неког свога, одвајкада сложни, скућени поново, али на другим адресама, одлучили су Басташани да од преосталог новца организују прво заједничко окупљање у родном месту.

Фото: Р. Шегрт

Тако су 2016. одржали први скуп и помен прецима. Од тада се сваке године непрекидно састају последњег викенда у јулу. Овог лета, 10. годину узастопно, било их је око 70. Нажалост, нису запевали после заједничког ручка: стигла је вест да је њихова комшиница, Смиљана Калаба (85), рођена Цвијан, преминула у болници у Бањалуци.

И опет су Басташани изненадили монаха Ангеларија. Породица Калаба одлучила је да одложи сахрану, да би се саборовање у Шегртима одржало како је планирано. На њихов гест, комшје су узвратиле: сви су сутрадан дошли да испрате Смиљану. Монах је тада Басташанима још једном поручио да наставе традицију:

Foto: Фото: Р. Шегрт

POGLEDAJ GALERIJU

- Немамо се више чега бојати. Ми смо оно што јесмо и завршена прича. Свако сада може да дође, слободно хода и каже оно што јесте. Увек ће бити негативних коментара, али ми настављамо даље својим путем. На сусрет у завичају долазе потомци Басташана из Београда, Новог Сада, Бањалуке, Кикинде, Мајданпека, Аранђеловца, Товаришева, Обреновца, Батајнице, Бачке Паланке, чак и из Македоније.

- Први пут сам био прошле године. Упознао сам целу фамилију. Одушевио ме дочек и ови добри људи. Сада сам довео супругу и троје деце. Мој деда по мајци Јово Шегрт, син Боже Шпириног, био је мој идол и одавно сам желео да видим место где је рођен. Био је командант регрутног центра у Нишу, а Божо, један од првих учесника НОБ, рањен, па мучен и убијен. Деда и његова браћа су седамдесетих година нашли Божине кости и сахранили га овде - испричао је Марко Бирачоски из Скопља. У име организатора скупа, један од иницијатора обнове гробља Милан Шегрт, захвалио се Басташанима на подршци и пожелео да млађи наставе традицију чувања завичаја од заборава. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације