КАДА сам, средином марта, први пут дошао у Бастасе и ушао у заселак Шегрти, мислио сам да је пуно људи, колико је све сређено и уређено. Али, нисам нашао никога. Куће су празне. Изненадио сам се како село лепо изгледа и колико кућа је обновљено. Било ми је жао што никога нема, али истовремено и драго што одржавате своје село. Трудите се што више, доводите овде своју децу, не заборављајте претке и одржавајте ова окупљања.

Коментари (0)