АТЕНТАТ у Марсељу 9. октобра 1934. када је бугарски терориста Владо Черноземски хицима из пиштоља "маузер" нанео смртоносне ране југословенском краљу Александару и француском министру спољних послова Жан-Лују Бартуу није расветљен јер би истина могла и данас да изазове велику политичку штету.
Најновије из рубрике
СЕОБА НА СРПСКИМ ПЛАНИНАМА: Дивокозе са Таре на Копаонику
Према плану Министарства пољопривреде, дивокозе се враћају у српске планине: из Националног парка Тара једанаест јединки пресељено је на Копаоник, а једна је надавно стигла и на планину Стол код Бабушнице. После неколико деценија, ова врста поново „осваја“ своја некадашња станишта.
09. 10. 2025. у 13:24
НА КРИМУ ПОСТАЛИ ПЛАНИНАРИ И МОРНАРИ: На обали Црног мора, у највећем међународном дечјем кампу на свету, боравило деветоро ђака из Србије
ДЕЦА из Србије, њих деветоро - Јелена Тошковић (10), Ана Ристић (11), Аљина Ђокић (13), Момчило Зоговић (14), Смиљка Јанковић (15), ЈеленаАндрић (15), Милан Остојић (15), Ирина Перовић (16) и Барбара Уремовић (16) провела су три недеље у "Артеку", највећем међународном дечјемкампу на свету, смештеном на црноморској обали Крима. Мали генијалци, који су снимили документарни филм о учешћу Црвене армије у ослобођењуБеограда пре 80 година, у ову својеврсну дечју државу стигли су каоученици који воле руски језик и добитници су прве награде задокументарац, а у Београд су се вратили као део нових породица: морнарске, планинарске, уметничке, артековске.
08. 10. 2025. у 06:27
БРАНКИЦА КУВА НАЈБОЉЕ ШКЕМБИЋЕ: У Кикинди одржан шести „Шкембе фест“ на којем се такмичило 30 екипа
Осим што је престоница најтежих и најдужих бундева, највећи урбани дом сова утина, најстаријег мамута, млина суваче и великих скулптура од теракоте, Кикинда је постала и место где се кувају најбољи шкембићи у Србији.
06. 10. 2025. у 10:36
НАЈБОЉУ "КАПЉИЦУ" ПЕКУ ЉУБАВ ШЉИВЕ, ХРАСТА И ЧОВЕКА:Истраживање о вишевековној,традиционалној породичној производњи ракије у Бајиној Башти
ШЉИВОВИЦА није само пиће, у околини Бајине Баште она је симбол породичнетрадиције, умећа и културног идентитета. Управо том феномену посвећеноје теренско истраживање које ових дана завршавају научници Катедре заантропологију и етнологију Филозофског факултета у Београду. Обилазећисела у срцу западне Србије, покушали су да документују како јепроизводња ракије постала породични обичај, како су се знања преносила сколена на колено, али и због чега је та нит у неким породицама прекинута.
03. 10. 2025. у 15:59
Коментари (0)