БОГИЊУ ВЕСТУ НЕМЦИ УЗЕЛИ ЗА РАТНИ ПЛЕН Непознато о Смедеревској тврђави: Статуа лика из римске митологије чувала двор Бранковића (ФОТО)
ДВЕ године деле Смедерево од обележавања шест векова од градње Смедеревске тврђаве, а и данас многе чињенице о средњовековној лепотици на Дунаву нису знане широј јавности. Једна од њих је постојање вредних скулптура које су углавном однете као немачки ратни плен у Првом светском рату.
Фото Н. Живановић
Мали град Смедеревске тврђаве, подигнут 1428. године као двор владара Србије, деспота Ђурђа Бранковића, и чије је зидање трајало само две године, красила је женска скулптура са плинтом од белог мермера која је вероватно представљала римску богињу Весту. Налазила се у посебно озиданој ниши у оквиру Малог града, а према сачуваним записима и истраживањима, ова скулптура из II века наше ере, потиче из Виминацијума и донета је како би украсила двор.
- Веста је била богиња огњишта, дома и породичног живота у римској религији и поистовећује се са грчком богињом Хестијом. Статуа богиње у време Првог светског рата нестала је из Смедеревске тврђаве, и готово извесно су је однели Немци. Никада није пронађена - каже Дејан Радовановић, археолог и директор Регионалног завода за заштиту споменика културе.
Радовановић наводи да постоји само једна сачувана фотографија статуе и то веома лошег квалитета. Фотографија је објављена још пре Првог светског рата у једној публикацији која обрађује античке споменике у Србији. Појављује се у књигама др Леонтија Павловића, теолога, историчара уметности и дугогодишњег директора Народног музеја у Смедереву.
Постоје непотврђени наводи да је статуа богиње током бомбардовања тврђаве 1916. године, пала и разбила се. Неизвесно је да ли су је непријатељи за време окупације однели y фрагментима или састављену.
Постоји легенда да је народ мислио да је реч о представи Јерине Бранковић, жене деспота Ђурђа, и да је био обичај да је приликом уласка у Мали град гађају камењем јер су је због тешког кулука током зидања тврђаве сматрали проклетом.
Срећна 7535. година
ОНО што и данас чува Смедеревска тврђава је најочигледнији доказ о старом српском календару који године броји од постанка света, који је важио до 19. века, и који се разликује од данашњег за 5.509 година. Испод великог крста на кули Донжон исписан је текст који у преводу гласи: "Христу Богу благоверни деспот Ђурађ господар Србља и поморја зетског по наредби (вољи) његовој сагради се овај град у лето 6938". Изнад крста је исписан текст "Цар славе" и знаци "Исус Христос побеђује". Тако би, према натпису на Крстатој кули, ова нова 2026, по старом календару, заправо била 7535. година.
- Негативни мит о Јерини се стално надограђује, па између осталог и овом причом - каже археолог Дејан Радовановић. - То се свакако није догађало у време Јерининог живота и боравка у Смедереву. Касније су дошли Турци, а Срба у граду готово да и није било. Када је српска војска ушла у Тврђаву 1876. године, народа није било у Тврђави. Војска је овде била све до после Другог светског рата, када званично излази из Тврђаве 1947.године. foto: Fejsbuk
Током изградње града камен је доношен из Виминацијума, римског насеља крај Смедерева Монс Аурес, из тврђаве Рам на Дунаву, као и из неких знатно старијих објеката - храмова и некропола. Тако су се на Смедеревској тврђави, на више места, нашле узидане римске сполије - ознаке витешке части, донесене y недостатку грађевинског материјала.
На Јерининој кули налазио се рељеф који је приказивао Херакла, сина врхвног бога Зевса и смртнице Алимене. Бомбардовањем и оштећењем куле пао је и рељеф, који је затрпан. Пронађен је 1969. године приликом археолошких ископавања y рову Малог града, наводи се у извештају о страдању споменика културе из Републичког завода за заштиту споменика културе, аутора Надежде Катанић.
Фото Н. Живановић
Такође, овде стоји да је постојала и скулптура узидана y кулу y зидном платну Дунав - Језава. Скулптура је имала седам глава, састојала се од портрета и попрсја, и по тој скулптури се и кула звала "кула седам брата главе". И њу су непријатељи извадили и заједно са осталим скулптурама из Смедеревске тврђаве однели за време Првог светског рата. n
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ЖЕЉКО СКРХАН: "Када одем у Мостар, обилазим само гробове"
ПЕВАЧ тврди да се враћа у родни град, али врло ретко.
12. 01. 2026. у 08:06
ШТА ЗНАЧИ ФАХРЕТА? Турчин Брени открио значење имена: "Мислим да оцртава моју праву личност"
ФАХРЕТА Јахић, познатија под уметничким именом Лепа Брена говорила је далеке 1982. године за часопис "ТВ Новости".
12. 01. 2026. у 14:30
НАША ПЕВАЧИЦА КУПИЛА СТАН У АФРИЦИ: "Близу града, у елитном делу"
ПЕВАЧИЦА је пазарила некретнину у Хургади...
11. 01. 2026. у 21:35
ДА ПРИВУЧЕТЕ НОВАЦ И СРЕЋУ У НОВОЈ ГОДИНИ: Руси верују да на ове датуме треба раскитити јелку
НАЈВЕЋИ и најлепши празници пролетели су док смо трепнули...
11. 01. 2026. у 18:29
НАКОН КОРШЕ И МАРИЋА: Још један одлазак са Хепија, позната водитељка прешла на другу телевизију
НОВИ пословни ангажман!
11. 01. 2026. у 19:25
ТУЖАН ДАН ЗА ТЕНИС: Изненадно се пензионисао великан, баш пред Аустралијан опен!
Најновије вести из тениса тичу се краја једне запажене каријере.
12. 01. 2026. у 15:35
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
СКРИВЕНА ПРЕТЊА ИЗ ВОЈНЕ БАЗЕ: Тајни град величине 100 Москви на Гренланду - дубоко испод леденог покривача
НАУЧНИЦИ упозоравају на озбиљан еколошки ризик од напуштене америчке војне базе Камп Сенчури, познате као „град под ледом“, коју је случајно поново открио НАСА-ин радар 2024. године дубоко испод леденог покривача Гренланда.
10. 01. 2026. у 15:43
Најновије из рубрике
ГУСЛЕ ОДЈЕКУЈУ РАВНИЦОМ: МЛАДОМ Новосађанину Василију Голубовићу (14) древни инструмент је дубоко у генима (ФОТО)
И ШИРОКОМ војвођанском равницом разлеже се глас гусала. И уз њихов оштар и драматичан звук, стижу и епске песме из грла младог Новосађанина Василија Голубовића. Тек му је четрнаест лета, а половину свог досадашњег живота провео је свирајући овај инструмент уз који су се вековима опевали догађаји из националне историје.
11. 01. 2026. у 21:27
САВА СРПСКИ РОД УВЕО У СВЕТСКУ ИСТОРИЈУ: Проф. др Влада Станковић о недовољном познавању достигнућа српског светитеља и просветитеља
ОВОГ месеца требало би да обележимо велики јубилеј, 790 година од упокојења Светог Саве 14. јануара 1236. (27. јануара по новом календару) када је умро у Великом Трнову враћајући се са епског другог путовања на Исток где је на Синајској гори привео Христу Србе као "нови савршени народ". Вероватније је, ипак, да нећемо на прави начин обележити овај значајан датум и да ће то бити још једна у низу годишњица које, по правилу, као да не умемо да препознамо, иако не постоји личност која је оставила дубљи, трајнији и свеобухватнији траг од Светог Саве - ни у духовном, ни у политичком, ни у културном смислу, са жаљењем констатује проф. др Влада Станковић, шеф Катедре за историју Византије на Филозофском факултету у Београду.
11. 01. 2026. у 20:42
ЈУЛИЈУ ОТЕО ОД ЛЕДЕНЕ ЂЕТИЊЕ: Марко Дидановић на Божић 2025. спасао шестогодишњу девојчицу
НА Божић прошле године, Бог је погледао малену Ужичанку Јулију, њенупородицу и све Ужичане. Марко Дидановић, Ера на привременом раду уАустрији, дошао је у свој град на одмор и са другом Бојаном Старчевићемизашао је одмах на ледену Ђетињу "да који пут забаце", али се уживањеубрзо претворило у застрашујућу драму. Испоставиће се - са срећнимкрајем: овај момак неустрашивог срца, борећи се против бујуце планинскереке, спасао је тог дана живот шестогодишњој девојчици Јулији.
11. 01. 2026. у 20:41
СКРОМНИ ХЕРОЈИ ИЗ КИКИНДЕ: Никола Лињачки и Душан Сантрач голим рукама из запаљене куће извукли двоје тешко повређених суграђана (ФОТО)
Никола Лињачки (44) и Душан Сантрач (39) из Кикинде упознали су се случајно кад су се затекли на истом месту у исто време, у Улици Милоша Великог, у тренутку када се у породичној кући догодила снажна експлозија, а потом и велики пожар.
09. 01. 2026. у 14:00
ТОКОВИ КУЛТУРЕ У МЕАНДРИМА БЕГЕЈА: Миран град у равници, увек спреман за динамична дешавања
УШУШКАН под широким небом Баната, град Зрењанин, некада Велики Бечкерек, изазове времена, возика ајзлибаном успомена, али и нових стремљења.
09. 01. 2026. у 07:20
Коментари (0)