ДАН ОСЛОБОЂЕЊА БИЈЕЉИНЕ: Медаља Кнез Иво Драги Мирковићу

В Митрић

25. 09. 2024. у 06:12

ПРОФЕСОР Драгољуб Драго Мирковић, академик СКАНУ, ликовни уметник и добротвор СПЦ, награђен је, поводом ослобођења Бијељине, највишим признањем града срца Семберије златном медаљом "Кнез Иво од Семберије", посвеће једном од најчувенијих Срба по добрим делима, кнезу Ивану Кнежевићу.Овај Србин из Старе Херцеговине, из Мацавара који је оставио велики печат у Семберији и Републици Српској, урадио је и велика дела у Манастиру Свете Петке у Бијељини.

ДАН ОСЛОБОЂЕЊА БИЈЕЉИНЕ: Медаља Кнез Иво Драги Мирковићу

фото в митрић

- Почаствован сам овим високим признањем, знајући добро дело чувеног семберског и свесрпског кнеза -каже Мирковић, који је поделио велики број књига о кнезу Иву, чији је аутор Никола Девура, чедо Козаре.

Добитник је и највиших призања Српске православне цркве, Борачке организације Републике Српске, града Лозница, многих хуманитарних организација и Српске краљевске академије научника и уметника, где је истакнути члан Одељења за ликовну уметност.

Академик Мирковић је осмислио, урадио и поставио велелепни споменик Рускињи Дарији Алексндровној на Гучеву, девојци из Петрограда, која је на Гучеву, у октобру 1914 године, погинула на првој линији фронта, збрињвајући дневно и по 100 српских јунак и бодрећи их у борби против Аустроугара.Споменик је даровао народу Лознице, Јадра и Србије.

Мирковић је урадио, осмислио и даровао Лозници, спомен знамење, а потом и велики, монументални крст у знак сећања на Лозничанина академика професор др Јована Цвијића, нашег најсвестранијег научника, на месту где је била његова родна кућа у Лозници.Урадио је и даровао спомен обележје за владику Валеријана Стефановића, рођеног Лешничанина, једног од најчувенијих архијереја СПЦ, који је Други светски рат провео збрињавајући на хиљаде и хиљаде избеглица у Београду и Србији, а после рата постао први епископ Епархије шумадијске.Аутор је и дародавац белега, у име СКАНУ, који стоји у Шапцу на кући наше славне списатељеке Исидоре Секулић, прве жене академија између два светска рата код Срба.

Академик Мирковић је дао и значајан прилог у материјалу и раду за спомен обележје у селу Цикотама, код Лознице, у Јадру, посвећено стрдању око 400 мештана међу којима је било доста деце чак и беба рођених тек пре пар дана.

Мирковић је, као писац, дао допринос васкрснућу из заборава знаменитог Србина, Милоша Милојевића, коме је посветио значајно дело.У том делу које је прво представљено и у Лозници, значајно место посвећно је сарадњи великог Милоша Милојевића и великог лозничког проте Игњата Васића.

Драгоцен је допринос Мирковића, његове супруге Росе, рођене Крупањке, и породице њиховог сина Милоша, и обележавању јубилеја 700 година Манастира Троноша и канонизацији Стефана Јовановића, некадашњег игумана троношког, који је, између осталог, био учитељ Вука Стефановића Караџића, оца наше писмености и културе.

Аутор је велике монографије о братству Мирковића, који је промовисан у Парохијском дому у Никшићу, где је апострофиран значај и улога Српске краљевске академије научника и уметника и што се тиче чувања нашег богатог националног, културног и душевног блага и свих корена рода нашега ма где он живе.Управо је завршио вајарска дела којима је, у камену, овековечио владику Лаврентија, проту Игњата Васића и Милоша Милојевића, а раније је  урадио, на сличан начин, српског јунака Благоја Крушића, који је постављен у Бањанима.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
НИКАД ЈАЧИ УДАРАЦ ЗА РУСЕ ОД ПОЧЕТКА РАТА: Украјинске ракете летеле више од 1.300 км, погођена кључна фабрика (ВИДЕО)

НИКАД ЈАЧИ УДАРАЦ ЗА РУСЕ ОД ПОЧЕТКА РАТА: Украјинске ракете летеле више од 1.300 км, погођена кључна фабрика (ВИДЕО)

УКРАЈИНА је у суботу увече погодила једно од стратешки најзначајнијих одбрамбених постројења Русије, напавши Воткински машински завод у удаљеном региону, скоро 1.300 километара од украјинске границе - што представља најдубљи удар икада изведен украјинским оружјем домаће производње.

25. 02. 2026. у 12:25

НЕМА КО ДА НАСЕЧЕ ДРВА: Руско село изгубило скоро све мушкарце у рату у Украјини

"НЕМА КО ДА НАСЕЧЕ ДРВА": Руско село изгубило скоро све мушкарце у рату у Украјини

У РИБАРСКОМ селу Седанка, на руском далеком истоку, свакодневни живот је био тежак и пре рата у Украјини. Већина кућа нема основну инфраструктуру, као што су вода, унутрашњи тоалети или централно грејање, иако зимске температуре често падну и на -10 степени Целзијуса.

24. 02. 2026. у 09:43

Коментари (0)

ВЕОМА САМ УЗНЕМИРЕНА: Карлеуша СТРАХУЈЕ због Дачића - Чули смо се прошле недеље, био је...