ПРАВИ МАЛИ ХАОС: Умро папа Фрања, а у италијанском спорту због тога - "катаклизма", морао да реагује и министар цивилне заштите

У суботу неће бити фудбалских утакмица у Италији због сахране папе Фрање, саопштио је данас министар цивилне заштите Нело Месумећи после заједничког састанка са представницима Фудбалског савеза Италије.

Tviter printskrin

Како је саопштено, биће померене утакмице Серије А планиране за суботу Комо - Ђенова, Интер - Рома и Лацио - Парма.

Медији су пренели да ће дуели Комо - Ђенова и Лацио - Парма највероватније бити одиграни у недељу или понедељак, док остаје да се види кад ће на терен Интер и Рома јер Интер следеће среде игра први меч полуфинала Лиге шампиона против Барселоне.

Такође, донета је одлука да се утакмице 33. кола Серије А, које су биле планиране за понедељак, па одложене због смрти папе, буду одигране сутра од 18 и 30.

То су мечеви Торино - Удинезе, Ђенова - Лацио, Парма - Јувентус и Каљари - Фјорентина.

Сутра увече од 21 час ће се по плану играти и реванш меч између Интера и Милана (први меч 1:1) у полуфиналу Купа Италије.

Папа је волео само један клуб

Подсетимо, и Фудбалски савез Аргентине одложио је све утакмице, поводом смрти папе Фрање, великог љубитеља фудбала и ватреног навијача Сан Лоренца из Буенос Ајреса.

Такође, утакмице током ове недеље почеће минутом ћутања. 

У саопштењу се истиче да је Фрања био не само духовна референца, већ и фудбалска и да се сусрео са играчима, лидерима и фудбалским легендама, као што су капитен аргентинске репрезентације Лионел Меси и Дијего Армандо Марадона, преноси Ројтерс.

Напомиње се и да папа, који је рођен у Буенос Ајресу 1936. године и преминуо данас у 89. години,  "никада није крио своју страст према фудбалу и безусловну љубав према Сан Лоренцу де Алмагру".

Аргентински фудбалски тим Сан Лоренцо де Алмагро одао је почаст поглавару римокатоличке цркве, напомињући да је "он увек био један од нас".

"Од Хорхе Марија Бергоља до Фрање, постојала је једна ствар која се никада није променила: његова љубав према Сан Лоренцу", наводи се у саопштењу клуба на платформи Икс.

Објављен је и видео на којем се види како папа држи дресове и реквизите тима, од времена када је био свештеник и кардинал до времена када је постао папа. 

"Опхрвани дубоком тугом, из Сан Лоренца данас поручујемо Фрањи: Збогом, хвала и збогом! Бићемо заједно заувек!", истиче се у објави аргентинског клуба.

Ко је био папа Фрања?

Пре него што је изабран за папу био је кардинал, као и надбискуп Буенос Ајреса, а за њега се уобичајено истицало да је први папа који долази из ваневропске земље још од 8. века, први из Америке, јужне хемисфере, као и први папа припадник реда Игнација Лојоле, Исусовац, припадник реда Друштва исусовог (Социетас Јесу).

Папа Фрања рођен је као Хозе Марио Бергољо, децембра 1936. у Флоресу, делу Буенос Ајреса. 

Његов отац, Марио Бергољо, био је досељеник, рођен у Италији, у Пијемонту. По занимању рачуновођа, у Аргентини је радио на железници. 

Мајка Регина Сивори, Аргентинка италијанског порекла, била је домаћица. 

Отац је иначе Италију напустио 1929. Наводно не из економских, већ из политичких разлога као противник фашизма.

Хозе Марио Бергољо школовао се делом код салезијанаца, једног римокатоличког реда. Потом похађа Средњу техничку школу. 

Папа Фрања / Фото: АП

Радио је више година као хемијски техничар у лабораторији, на одељењу за храну. Претходно, као домар, чак и као припадник службе обезбеђења у ноћном клубу.
Исусовцима се прикључио марта 1958, после опоравка након тешке болести када му је оперативно одстрањен део плућа.

Пуноправни припадник реда, после искушеничког стажа, постао је марта 1960. уобичајеном монашким обавезивањем на сиромаштво, чедност и послушност. 

После почетног богословског образовања у Буенос Ајресу, хуманистику студира у Чилеу, у Сантјагу, где стиче диплому из филозофије. 

Предавао је потом књижевност и психологију у средњим школама у Санта Феу и потом Буенос Ајресу. Од године 1967. студира и теологију на Филозофско-теолошком факултету Сан Мигел, у Буенос Ајресу, где ће постати ректор 1980. године. Усавршавао се у Алкали де Хенарес, Шпанија.

Свештеник је постао децембра 1969. Предводио је Друштво Исусово (Социетас Јесу) у Аргентини од 1973. до 1979. 

Занимљиво је да му је ходочасничко путовање у Свету земљу омео Јом Кипур рат октобра 1973.

Енглески је усавршавао у Милтаун институту, у Даблину 1980. године. За докторски рад припремао се на Високој школи Занкт Георген у Франкфурту у Немачкој, а потом се налази на духовном раду у Кордоби, у Аргентини.

Римокатолички надбискуп Буенос Ајреса постао је 1998, коађутор, помоћни бускуп био је претходно од јуна 1997, а бискуп је постао 1992.

Папа Фрања / Фото (AP Photo/Andrew Medichini)

Као надлежни бискуп повећао је посвећеност сиротињским зонама, где је дуплирао број свештеника. Обуставио је све видове луксуза, претходно уобичајене, наметнувши строгу фискалну дисциплину. 

Продао је акције, вредносне папире којима је Црква тамо претходно располагала, а избегавао је чак и формални протокол.  

Кардинал је постао фебруара 2001, а са позиције руководиоца бискупске конференције Аргентине упутио је отворено извињење због неуспеха Цркве да заштити грађане током управе војне хунте у позној фази хладног рата.

У данима економске депресије у Аргентини, Бергољо је страховао од видне апатичности Аргентинаца и позивао на активан став. 

Црква је званично тада критиковала мере штедње на које су се одлучиле владине службе. Тумачено је да ће то само продубити сиромаштво.

Децембра 2011, поднео је оставку на место надбискупа Буенос Ајреса папи Бенедикту XVI, али је и даље обављао дужност док Ватикан није именовао другог на ту позицију.
Као кардиналу додељено му је, у Риму, више обавеза. Постао је члан Конгрегација за богослужење и дисциплину сакрамената, Конгрегације за свештенство, Папског савета за породицу, Комисије за Латинску Америку. Био је такође релатор, записничар, у Бискупском синоду.

Папа Фрања / Фото: ЕПА

Остављао је утисак отворене особе, опредељне за заједништво и дијалог. 
Пошто се папа Бенедикт XVI фебруара 2013. повукао са позиције, за папу је изабран Фрања.

Претходно, приликом папске конклаве, избора, после смрти Јована Павла ИИ априла 2005. Хозе Мариа Бергољо добијао је приликом избора чак 40 гласова. 
Био је заправо други кандидат после кардинала Рацингера, потоњег папе Бенедикта XВИ. 
Замолио је затим кардинале да више не гласају за њега, како би процес конклаве био окончан.

Као високи црквени званичник, надбискуп, кардинал, потом и папа, био је доследан у одбацивању разних видова луксуза, па и формалног протокола. 

Одбијао је живот у репрезентативној резиденцијалној палати, и у Буенос Ајресу, где је живео у малом изнајмљеном стану и у Риму где је боравио у апартману 201 Дома Свете Марте, уместо у папској Апостолској палати. Користио је јавни превоз, уместо службених возила, у Аргентини све време, а и у Риму док је то било могуће. 

Одбио је исто тако ношење уобичајеног напрсног златног крста, који је заменио гвозденим, не само у Буенис Ајресу, као бискуп и надбискуп,  него и потом као папа.    
Папско име Франциско одабрао је по Франциску из Асисиа (Фрања Асишки) светитељу који је био оличење скромности.

Илустрација односа према њему код највиших званичника Аргентине, где се уобичајено стављао на страну најразличитијих невољника, јесте и чињеница да му је председник његове земље, пошто је изабран за папу, честитао тек након сат времена, уз видан недостатак одушевљења.

И пошто је изабран за папу, у хотел се вратио аутобусом, одбивши службено возило.
Приликом првог обраћања медијима избор имена Фрања објашњавао је и жељом да предводи сиромашну Цркву, за сиромашне.

Папа Фрања / Фото Танјуг/АП

Ако је нешто општа одредница његовог понашања као свештеног лица, а посебно током понтификата, то је позив на милосрђе, увек и свуда. Његово инсистирање на милосрђу према мигрантима понегде је изазивало негодовање код званичника.

Доследно је апеловао на разум и мир, због трагичних ратних околности у Украјини и на Блиском Истоку, неретко притом изазивајући негодовање појединих медија и званичника Запада, због неконвенцијалног приступа.

Као папа дозволио је приступ женама службама дикастерија, дакле министарским ресорима Ватикана. 

Заговарао је више такта, разумевања, саосећаја, уопште узев, између осталог, према претходно изопштеним припадницима алтренативних сексуланих орјентација. 

Био је велики критичар основних поставки савременог капитализма, свеопштег клањања економским мерилима, потрошачкој манији, конзумеризму, опсесији такозваним економским растом, као и еколошкој неодговорности која углавним из њега проистиче.
Делом, то је последица чињенице да је поштовалац појединих идеја такозване Теологије ослобођења, карактеристичног, широког, антикапиталистичког покрета латиноамеричког римоактолицизма. 

Истина, доследно је одбацивао уплив марксиситичких поставки на идејни склоп Теологије ослобођења, што иначе није необично чак и међу недвосмисленим римокатолицима Јужне Америке.

Његова уверења плод су чињенице да је папа Фрањао припадао Реду Исусоваца (Социетас Јесу) где осим дубоког хришћанског мистицизма, систематске потпуне посвећености образовању и озбиљној учености, постоји такође, вековна, традиционална резерва према необузданостима тржиста и бруталностима капитализма уопште. 

Претходно су се доследно супротстављали ропству. Исусовци су били принципијелни на тим пољима, вековима. Управо зато су неретко били предмет прогона, чак и унутар Римокатоличке цркве, а у више наврата прогониле су их власти у иначе римокатоличким земљама, као у другој половини 18. века.

Папа Фрања / Фото АП

За најконзервативније кругове не само у Цркви него и код римокатоличких лаика, папа Фрања је отуда неретко био предмет омразе.

Да не буде забуне, он није био лево опредељен како би се у банално политичким категоризацијама могло тумачити. На доктринарном нивоу био је доследно конзервативан, али притом дубоко посвећен социјалној правди, с мотивацијом највиших хришћанских уверења.

Први папа језуита, доследан уверењима свог реда, инсистирао је да основни задатак верника није толико да се придржавају правила, већ да разазнају на шта их Бог позива. 
Упућивао је на одбацивање оног што је називао клерикализам, дакле свештенички статус и ауторитет, заговарајући да ваља увек бити што ближе малом човеку, Народу Божијем. 
 

Последњи дани папе Фрање

Папа Фрања је био први латиноамерички поглавар Римокатоличке цркве, а патио је од различитих болести током свог 12-годишњег папинства.

Хоспитализован је 14. фебруара у римској болници Ђемели са тешком респираторном инфекцијом. 

Првобитно је лечен од бронхитиса, а затим му је дијагностикована двострана упала плућа.
Ватикан је 21. марта известио да папа полако враћа снагу, али да ће морати да обнови говорне способности након терапије кисеоником.

Папа Фрања / фото АП

Папа је 23. марта отпуштен из болнице, након чега се опорављао у папској резиденцији Каза Санта Марти.

Ове године папа није присуствовао ускршњим службама у Ватикану. 

Службе је предводило неколико кардинала.
 

Бонус видео: ЧИЈЕ ЈЕ КОСОВО? Малишани Црвене звезде су у Москви овако реаговали на повике руских навијача (ВИДЕО)

Препоручујемо

Фудбал

0 5

ХАОС У УКРАЈИНИ: Зеленски је донео одлуку која је шокирала многе

22. 04. 2025. у 12:22

Тенис

0 2

САДА ЈЕ СВЕ ЈАСНО! Огласио се Бастијан Швајнштајгер и ставио тачку на спекулације

22. 04. 2025. у 10:21

Фудбал

0 0

БОМБА НА МАРАКАНИ! Мадриђани спремили понуду за Звездиног бисера

22. 04. 2025. у 10:55

Кошарка

0 2

ОЗБИЉНА ПАНИКА У ДЕНВЕРУ! Да ли је ово горе од пораза Нагетса?

22. 04. 2025. у 08:16

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације