БРАТСКА БАЈКА ПИСАНА ЗЛАТОМ И ТРОФЕЈИМА: Лука Карабатић, чувени рукометаш, после брата Николе ставио тачку на репрезентативну каријеру

Убрзо после старијег брата Николе, одлуку да окачи патике о клин донео је и Лука, још једна легенда светског рукомета. Али, за разлику од Николе, који се пре неколико месеци у потпуности повукао, млађи Карабатић се опростио само од репрезентативног спорта, док ће у клупском, и даље, као капитен, предводити тим из Париза.

Фото: Горан Чворовић

Окићен медаљом бронзаног сјаја на недавном Светском првенству, Лука је проценио да је, с напуњених 36 година живота и читавом лепезом одличја у витрини, дошло време да каже збогом националном тиму с којим је проживео неке од најлепших тренутака у животу и каријери.

Са "триколорима" популарни Лулу је нанизао 182 гола у 172 утакмице и понео злато на Олимпијским играма у Токију, две титуле првака Европе 2014. и 2024. и два светска злата 2015. и 2017. године. Импресивна листа на којој многи могу да му позавиде. 

* РЕГИСТРУЈ СЕ, УПЛАТИ 500 ДИНАРА И ПРЕУЗМИ 3.000 ДИНАРА ЗА СПОРТСКО КЛАЂЕЊЕ *

- Одлучио сам да озваничим одлуку која је сазревала већ неко време. Постављали су ми то питање и пре Мондијала. Рекао сам себи: ово је последњи. С таквим стањем духа сам започео такмичење – поверио се сјајни рукометаш, који води прекло из наших крајева.

Лука истиче осећај остварености после одиграног Светског првенства, иако са Француском није поново постао првак света. Време је, каже, да се окрене нова страница.

* РЕГИСТРУЈ СЕ, УПЛАТИ 500 ДИНАРА И ПРЕУЗМИ 3.000 ДИНАРА ЗА СПОРТСКО КЛАЂЕЊЕ *

- Треба уступити место млађима. Све је питање година. Пре меча, погледаш видео снимак и списак играча, и видиш своје годиште. Али, осећао сам се добро са саиграчима. У глави сам још увек млад – истиче овај играч ПСЖ у коме још намерава да се задржи и покаже шта уме.

Истиче Лука да је у сагласју са својом одлуком и да је срећан што је могао да је саопшти, да би започео етапу која следи после тога. Поручио је и да је веома захвалан и почаствован због прилике коју је имао да више од десет година носи национални дрес.

- Човек осети када је прави тренутак да се повуче. Дошло је до истинског подмлађивања екипе. Све ово је и физички захтевно. Настављам са ПСЖ, а то је и један од разлога због кога сам се опростио од националног дреса, да бих у клубу могао да се сконцентришем на највиши ниво, што је такође врло захтевно. И даље сам ту и намеравам да будем на висини са својим клубом – поручио је.  

Пре Луке, одлуку да престане да игра рукомет, али потпуно, донео је и његов старији брат Никола. За многе можда и најбољи играч свих времена у овом спорту, одлучио је да стави тачку на каријеру пре шест месеци, у четрдесетој, после преране елимниације "петлова" у четвртини финала Олимпијских игара на домаћем "буњишту".

- Волео бих да сам завршио с медаљом око врата, али сам их очигледно до сада довољно освојио, па више нисам имао право на то – смогао је снаге Никола да и у таквим тренуцима остане духовит.

Дуго су браћа била нераздвојни тандем од кога су стрепеле све рукометне одбране света. Дописник "Новости" имао је прилику да разговара са двојицом легендарних играча који су дуго за наш лист причали о свом животном путу. На поглед џинови, изнутра веома пријатни и предустретљиви момци, оставили су изузетан утисак.

Било је то почетком прошле године, а Никола нам је тада и ексклузивно најавио да ће завршити каријеру после Олимпијаде.

- А онда ћу да сачекам да Лука заврши. Гледаћу и навијаћу! – казао нам је, срећан што је на врхунском нивоу наступао и уживао до позних играчких година.

На то се надовезао и Лука.

- Четири године сам млађи, не знам колико година ћу још играти. Надам се још две-три. Али, имам узор испред себе, Никола је играо до четрдесете, можда ћу успети и ја!

Најавио нам је тако колико бисмо још могли да га гледамо на паркету, бар у клупским бојама.

Занимљив је животни пут Карабатићевих. Мајка Радмила, коју сви знају по надимку Лала, Српкиња је из Алексинца, касније се преселила у Ниш, док им је прерано преминули отац Бранко, Хрват из Далмације. Био је такође веома познати рукометаш и репрезентативни голман Југославије.

Од браће смо, на нашем језику, између осталог могли да сазнамо да увек навијају за све репрезентације с простора бивше Југославије у свим спортовима осим када играју против Француске, да често иду у Ниш и Сплит и њихову кућу у Пољицама код Трогира где воле да плове Јадраном, да обожавају мамину питу са сиром, пуњене паприке, пасуљ и прженице, да би из Србије сваки пут када би се вратили донели по теглицу ајвара, а да им душу разгаљују хитови Оливера Драгојевића, "Бијелог дугмета" и Горана Бреговића. Лука и сам у слободно време свира гитару.

Сада су отишли у репрезентативну легенду, а млађи брат је још остао лучоноша у клупском такмичењу. Све лепе ствари имају крај, умеју да кажу и Французи.

ИГРАО ТЕНИС ДО ОСАМНАЕСТЕ

Занимљиво је да је Лука Карабатић дуго играо тенис, све до своје осамнаесте године, и да се тек када је постао пунолетна "прешалтовао" на рукомет!

- Почео сам и ја са рукометом, играо га до десете године, а онда кренуо према тенису. Имао сам запажене резултате, био сам међу најбољим тенисерима у Француској и играо међународне мечеве. Али, рукомет се крио дубоко у мени – открио нам је Лука.    

 ИМПРЕСИВНА ЛИСТА ТРОФЕЈА

ИМПРЕСИВНА је листа трофеја које су освојила браћа Карабатић. Са националним тимом Француске, Никола Карабатић је троструки олимпијски шампион (2008, 2012, 2020), четвроструки шампион света (2009, 2011, 2015, 2017), четвороструки европски првак (2006, 2010, 2014, 2024). Освојио је и олимпијско сребро 2016. и светско сребро 2023, а има и четири бронзе, са светских првенстава 2005. и 2019. и европских 2008. и 2018.

Најбољи на свету је по критеријумима ИХФ био 2007, 2014. и 2016. Освојио је 22 национална првенства, од 23 на колико је учествовао у каријери! Од тога, 16 у Француској, 4 у Немачкој и два у Шпанији. У витрини успеха има и три Лиге шампиона (2003, 2007, 2015), Суперкуп Европе (2007) и два Светска клупска купа (2014, 2015). Уписао је и 33 пехара за куп – националних, лига  и суперкупова.

Иако није тријумфовао толико пута као његов старији брат, Лука Карабатић такође има невероватно богату ризницу признања. Уз Олимпијско злато у Токију 2021, има и сребро с ОИ у Бразилу две титуле првака Европе 2014. и 2024. и два светска злата 2015. и 2017. године. Ту су и две светске бронзе и једно сребро, као и две бронзане медаље с првенстава Европе. Такође, освајао је 14 пута шампионат Француске, има седам титула освајача купа, шест Лига купова и исто толико Суперкупова.  

Све у свему, само ова највиша побројана признања донела су заједнички скор од чак 147 тројфеја! Ако се томе додају и два лична Лукина признања као два пута најбољег одбрамбеног играча Лиге шампиона и једном у Француској, ето вртогрлаве округле цифре од сто педесет. А Лука је још у прилици да овај салдо и повећа…

ИЗНЕНАЂЕНИ СОПСТВЕНИМ БРОЈКАМА

- Кад ујутро устанем, никада не мислим о томе шта сам освојио. Знам да је то невероватно. Када ми неко спомене колико сам титула освојио с клубовима и репрезентацијом, наравно да сам одушвљен и веома поносан. Знам да је то много, премного. Баш зато и не покушавам да размишљам о томе, јер би у супрутном све то могло да ти се "попне" у главу. Нормалан сам лик, спортиста, и покушавам да дам што више од себе – прокоментарисао је својевремено Никола за "Новости" своје успехе.

Слично мисли и Лука, истичући да не знају целу статистку, да нису размишљали о бројкама и о томе колико су титула до сада освојили, те да се и сами изненаде када их неко суочи с оволиким бројем освојених признања и трофеја.

Foto: Goran Čvorović

Фото: Горан Чворовић

Фото: Горан Чворовић

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације