УВЕК ИДЕМО НА ЗЛАТО: Борис Вапенски се после 14 година вратио у репрезентацију Србије и једва чека да почне СП у Сингапуру

БОРИС Вапенски труди се да га емоције на савладају. Прекаљени ватерполиста је чврсто на земљи, срећан што после 14 година поново носи капицу Србије, наглашава да је сада мудрији и да се нада да ће помоћи саиграчима да на СП, од 12. до 24. јула у Сингапуру, понове подвиг из Париза или се макар после осам година поста на светским првенствима нађу на победничком постољу.

foto m.vukadinovic

- Када сам на припремном турниру у Будимпешти поново дебитовао за Србију против Црне Горе, мало су ме преплавиле емоције. Слушао сам химну, гледао у заставу, било је веома емотивно. Али, у суштини, то је било краткотрајно. Одрастао сам, сазрео и знам зашто сам ту, зашто сам се вратио, да помогнем екипи да буде што боља. То сам брзо ставио са стране и сада се радујем СП. Мислим да можемо много, јер зависи само од нас - прича за "Новости" Борис Вапенски.

Амбиције Србије се никад не доводе у питање.

*Укрцај се на најузбудљивије летње путовање на АдмиралБет-у
уз 20 МИЛИОНА динара месечно!*

- Не почињу се припреме са циљем да будемо пети, већ се припремамо да будемо први. Само тако можемо до постоља - подвлачи Вапенски.

Дете Војводине, љубимац навијача Црвене звезде, сада узданица Радничког, на неки начин је демантовао себе. Пре шест година је мислио да у конкуренцији Филиповића и Мандића нема чему да се нада и прихватио је понуду Грузије, за коју је одиграо два европска и једно светско првенство. А онда се нашао у плановима новог селектора Уроша Стевановића.

*Укрцај се на најузбудљивије летње путовање на АдмиралБет-у
уз 20 МИЛИОНА динара месечно!*

- У међувремену сам научио да ништа није немогуће, да радом и залагањем може све да се постигне. Тиме сам се водио, улагао у себе, у свој напредак и видећемо да ли ће ми се вратити. Али, добио сам шансу да се вратим на путеве када сам био млад и перспективан играч. Сада ми је другачије улога, овде сам из других разлога и спреман за то - истиче Вапенски.

Повратком Вапенског репрезентација ће сада имати двојицу леворуких играча, Мандић није више усамљен.

- Врло добро знам која ми је улога, свестан сам тога и радује ме играње са овим момцима. Атмосфера је супер и лепо је бити овде. Било ми је много теже пре 15 година. Био сам млад, неискусан, ништа нисам разумео, сада ми је много лепо што сам у овој екипи и искрено се радујем свакој утакмици - наглашава Вапенски.

Олакшавајућа околност је то што је више играча из Радничког...

- Много ми је лакше, у суштини са свима сам играо. Постоји нека конекција. Знам све људе, осим из Радничког и из Звезде. Милош Ћук ми је кум. Једино са Душаном Мандићем нисам играо, али је са великим играчима лако играти. Све је за сада одлично и надам се да ће резултат бити добар. Група момака је права, добра, атмосфера одлична, вежбали смо напорно. На крају крајева, мислим да смо и квалитетнији од других, што би требало и да покажемо - истиче Вапенски.

Једино велико такмичење у капици Србије било је ЕП 2010. у Загребу, када је освојена бронза. Следеће године играо је финале Светске лиге и онда доживео шок - тадашњи селектор Дејан Удовичић није га повео на СП 2011. у Шангају. Ипак, дух светских првенствава осетио је у капици Грузије, на шампионату 2022. у Будимпешти.

- Амбиције Србије и Грузије никад нису биле исте. Али, одиграо сам много утакмица у каријери, тако да не може ништа да се деси, а да ме изненади, да је за мене сада ово нешто ново. Тренутно сам у таквој ситуацији, да сам добар са главом, да сам спреман, да знам своју улогу, да не срљам, миран сам, идемо утакмицу по утакмицу и биће то како треба. Битно је да ми растемо из меча у меч - сматра Вапенски.

Конкуренција је жестока, за титулу првака света бориће се шест-седам селекција.

- Сви тимови су подједнаки, нико није недодирљив, нема апсолутног фаворита као што је била Србија седам-осам година. Сви имају шансу и баш зато би требало бити опрезан, спреман и мотивисан буквално за сваку утакмицу. Још од почетку, ако све буде у реду, треба да се гради нека прича за четвртфинале. Свака екипа може да победи сваку, на Олимпијским играма се видело по резултатима. Бићемо опрезни, знамо шта радимо и гледаћемо само себе да будемо прави. n

Урош има визију

СЕЛЕКТОР Стевановић не гледа године играча, већ под заставу позива најбоље у датом тренутку. Тако је сада осим Вепенском шансу пружио и Николи Муришићу, који је до пре пет година играо за Црну Гору.

- Урош има неку визију, тако да се надам да није погрешио са нама двојицом. Ми ћемо дати све од себе да помогнемо екипи да буде боља - каже Вапенски.

Жал због Војводине

У репрезентацији Србије у овом тренутку су играчи који су поникли у Војводини: Милош Ћук, Борис Вапенски, Радослав Филиповић, а и Лазар Добожанов је испекао "занат" у Новом Саду. Нажалост, Новосађани су годинама далеко од српског врха.

- Некако сам прежалио мој матични клуб, то посртање траје јако дуго. Надам се да ће доћи нека боља времена, има толико изданака из њене школе, жалосно је гледати где се сада клуб налази. Шта да радимо, то је тренутно. Још сам у играчким водама, тако да не могу да размишљам, да губим фокус и енергију око тога. Наравно да ми је жао, надам се бољим данима - каже Вапенски.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације