ЈЕДАН ВЕК У ОДБОЈЦИ: Легендарни одбојкашки тренер Сава Гроздановић данас у Атини, где живи, слави 100.рођендан

ВЕЛИКИ дан за фамилију Гроздановић. Легендарни одбојкашки тренер Сава у кругу својих најмилијих у Атини прославиће данас стоти рођендан. Ставиће тачку на први век и самоуверено ући у 11 деценију живота. А у првих сто година пуно је дао, али и добио од спорта са којим је растао и развијао га не само у нашој земљи, него и у Грчкој.

фото приватна архива

Најстарији од четворице браће Гроздановић рођен је 23.новембра 1925.у Јелашници код Ниша. Породица се касније преселила у Београд, на Црвени крст, где је првих година после Другог светског рата Сава открио чари одбојке. Био је један од оних ентузијаста који је ударао темеље одбојке у нашој земљи и доживео да мушка и женске репрезентације, које је тренирао, постану силе у свету. Створио је многе играче, тренере, пресудно утицао на свог млађег брата, покојног Лазара да и он као вишегодишњи селектор мушке селекције остави дубок траг у нашој одбојци.

Све је почело изненада, када га је пријатељ позвао да буде шести играч...

Играо је фудбал, када је дошао пријатељ и замолио га да дође на одбојку, јер им је недостајао шести играч. Сава је рекао да не игра, а пријатељ му је рекао да може и да стоји, само да буде на терену. Тако је почело, сасвим случајно – прича за „Новости“ Савин син Илија.

Била је то љубав на први поглед. Дошао је да статира и постао велики тренер. Као и сви људи после Другог светског рата био је пун елана, желео је да учи, да открива нешто ново, радио је од јутра до мрака. Само морао је да се ослони на свој дар. И није му било тешко да у исто време тренера и жене, и мушкарце, и младе...

Самоук сам!Није било литературе и мислим да претерују са теоријама. Учио сам и од мојих играча, јер су сви били интелектуалци. Највише сам радио са братом Лазаром, јер смо свакодневно били заједно, тако да смо могли да сучељавамо ставове. Он ми је и помагао, јер сам водио две,три репрезентације, све могуће категорије – причао је за Новости 21.јануара 2013, када смо правили причу о Лазару и њему као симболима српске одбојке.

Почео је 1947.у Радничком. Већ следеће године цео тим је прешао у Железничар, где је остао до 1969. Клупу Железничара није напушта, али је паралелно водио и одбојкашице Црвене звезде, па Партизана. И знао је само за титуле.

Није га сломило ни када је као млад тренер 1951.доживео велики шок. Месецима је женску репрезентацију Југославије спремао за ЕП у Паризу. И када је требало да уђе у воз за француску престоницу речено му је да није добио пасош. Девојке су отишле без њега и вратиле се кући са бронзом. Била је то прва медаља за нашу одбојку. Али, није одустао, остао на кормилу женске селекције, био на европским првенствима.

На Железничкој станици дођу двојица из Удбе и кажу ми да не идем за Француску, јер немам пасош. Путне исправе нисам добио зато што сам син проте Јеремије. Ипак, наставио сам да радим – причао је својевремено Сава.

Први пут се у иностранство отиснуо 1960, када је добио дозволу ОСЈ да води репрезентацију Грчке. После 18 месеци морао је да се врати у земљу, јер је добио стан.Тих 60-их година осим женске, тренирано је и мушку селекцију Југославије. Са сениорима је освојио злато на Медитеранским играма 1963.и 1967.и бронзу на Универзијади 1965. У Грчку се враћа 1969, преузима Панатинаикос, где је водио мушки, женски и јуниорски тим. Осваја титуле, а 1980.је остварио највећи успех освајањем другог места у Купу купова.Био је и селектор женске репрезентације Грчке. Коју годину касније повукао се са тренерске клупе и отишао у друге воде. Али, остао је веран одбојци, као велики навијач. Ишао је утакмице, последњи пут пре две године на утакмици Панатинаикоса...

И када је ставио тачку на тренерску каријеру остао је у одбојци. Доказао се и као дипломата, јер је његов пријатељ, некадашњи председник ЦЕВ Грк Мастрандеас, помогао нашој селекцији да после санкција игра у квалификацијама за ЕП 1995.у Атини, где је освајањем бронзе почео трофејни пут „свете плаве чете“.

Тада су биле укинуте санкције и како је Мастрандеас био мој пријатељ веровали смо да може да нам помогне. И помогао нам је – причао је својевремено Сава Гроздановић.

За све што је учинио за нашу одбојку ОСС му је лане на прослави стогогодишњице одбојке у Србију уручио Плакету за животно дело.

Саво, срећан 100.рођендан!

Лична карта

Име и презиме: Сава Гроздановић

Датум и место рођења: 23.11.1925. у Јелашници код Ниша

Репрезентације: мушка и женска селекција Југославије и Грчке

Клубови: Раднички, Железничар, Црвена звезда, Партизан, Панатинаикос

Трофеји – жене: бронза на ЕП 1951, мушкарци: злато на МИ 1963.и 1967.и бронза на Универзијади 1965. Са мушким и женским клубовима је освојио 32 титуле у Југославији и Грчкој, са Панатианикосом други у Купу купова

Признања: Октобарска награда Београда 1965, Плакета за животно дело ОСС.

У браку са Радојком

У одбојци је пронашао и љубав свог живота, чувену репрезентативку Радојку са којом је добио сина Илију и кћерку Драгану. Када је она преминула 2018.преселио се у Атини код деце. Има унуку Рајку, унуке Андреја, Јеремију, Саву и Атанасија и параунука Илију.

Учио и Папуљаса

САВА је тренирао велике играче, али и некадашњег председника Грчке Папуљаса, наше академике Крестића, Солдатовића...

Препоручујемо

Кошарка

0 0

"МОРАМО ДА БУДЕМО БОЉИ" Никола Јокић загрмео након бламаже Денвера

23. 11. 2025. у 10:55

Кошарка

0 0

ЈОКИЋ ЈЕ КОШАРКАШКИ БОГ: Овако је насамарио ривала, натерао га да направи техничку, па се насмејао (ВИДЕО)

23. 11. 2025. у 10:00

Кошарка

0 0

ЈОКИЋ СЕ ОБРАТИО НОВИНАРИМА НА СРПСКОМ! Говорио о репрезентацији, поразу од Кингса... Најавио и титулу?

23. 11. 2025. у 09:38

Остали спортови

0 1

УЗНЕМИРУЈУЋЕ! Голманов старт за затвор, играч завршио у болници (ВИДЕО)

23. 11. 2025. у 09:19

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације