СРБИЈА НА ПРВОМ МЕСТУ: Браћа Стефан и Милош Ћирић у стручном штабу селектора ватерполо репрезентације Уроша Стевановића

"ДЕЛФИНИ" су годинама препознатљиви по браћи. Последњих година узданице ватерполо репрезентације су Рашовићи (Страхињи и Виктору), Јакшићи (капитен Никола и Петар), али и Ћирићи, Стефану и Милошу, који су део стручног штаба селектора Уроша Стевановића. Стефан је од прошле сезоне поново на клупи Партизана, док Милош у Про Реку помаже стратегу Сандру Сукну, али и брине о млађим категоријама.

foto milos vukadinovic

- Много браће на малом простору - помало у шали примећује Милош.

Стефан истиче да су сви различите личности, да су им другачији карактери, да су блиски као браћа, али и да је репрезентација на првом месту.

- У националном тиму сви се труде и мислим да је поред квалитета, добра атмосфера, међусобна подршка утицала да се освоје бројне титуле - подвлачи Стефан.

Близанци су рођени 15.8.1985, како воле да кажу у Краљевачкој болници, али су из Врњачке Бање. Отац Љубиша био је познати ватерполо судија и када су имали пет,шест година одвео их је на базен у чувеном хотелу "Бреза", где је ВК Гоч имао школу пливања.

- Ватерполо је у Бањи увек био спорт број један. Највише због Игора Гочанина, али и легендарних играла Партизана који су носили и капицу Гоча, Милош Марковић, Трајковић, Ненад Манојловић...Зато и није било тешко заволети ватерполо - присећају се Милош и Стефан.

Касније их је пут одвео у Партизан, а када су 2004. уписали Факултет за спорт и физичко васпитање у Београду одлучили су да ставе тачку на играчку каријеру.

- Нисмо видели своју играчку перспективу и рекли смо људима у Партизану да ако се некад буде отворили место да бисмо волели да радимо као тренери. И то се десило релативно брзо, после шест,седам месеци позвао нас је Небојша Новоселац, који је такође из Врњачке Бање, и обвестио да постоје два слободна места и да бисмо могли да се прикључимо раду са млађим категоријама - причају браћа.

Стефанов и Милошев пут био је природан, од најмлађих до сениора...

- Прошли смо све категорије Партизана. Кренули смо од школе ватерпола код Мирка Петровића, Петра Поповића, Душана Гајића и тако се придружили бројним играчима и тренерима који су почели са њима.Врло брзо смо почели да радимо и са другим партизановим екипама. У једном тренутку је Милош постао помоћник Дејану Удовичићу у првом тиму Партизану, а ја у Студенту Дејану Јововићу - каже Стефан.

Али, посао тренера је такав и близанци су се раздвојили 2016, када је Милош отишао са Владимиром Вујасиновићем у Про Реко.

- Многи су нас питали о раздвајану, али ми смо схватили да је наш позив такав, да су тренерима кофери увек спаковани, а због модерних технологија, то смо лакше поднели. Ја сам тек 2018. отишао у Реко да посетим брата и његову породицу, јер сам у међувремену постао први тренер Партизана, а обавезе су биле велике - истиче Стефан.

Милош подвлачи да није ни помислио да не прихвати Вујасиновићев предлог:

- Било је тешко стање у Партизану, а мени је то био изазов, и спортски, и фамилијарно, да се промени средина, да се направи неко ново поглавље у нашим каријерама. Старије колеге су ми говориле да некако рад у иностранству доноси нову степеницу у каријери и заокружује те као тренера.

И већ 10 година се успешно доказује, што као помоћни тренер, што као координатор млађих категорија.

- На то сам поносан, јер знам да као странац мораш да будеш дупло бољи од осталих и верујем да сам својим радом заслужио да будем толико у клубу, с којим имам уговор до 2028.године. Стварно сам срећан како све то иде - прича Милош.

Када је Вујасиновић отишао из Река, три године је радио искључиво са млађим категоријама...

- Подигли смо квалитет, окупили доста деце, освојиле титуле у конкуренцији до 16 и 18 година, а то су, како су ми рекли у клубу, први трофеји у млађим категоријама после 20 година. Мислим да фали један корак више да, као у Партизану, се направи можда и друга екипа. За сада се Реко није одлучио за то, има другу философију и ја то и те како поштујем.

Милош се још не оптерећује местом првог тренера...

- Размишљам о томе, али чекам добру шансу и добар тренутак. Сигурно је да то не може да буде идеална прилика, али би се на тај корак одлучио када би евентуална понуда била по мојим критеријумима. Још две године сам у Реку, па ћемо видети.

Стефан је марта 2017. изненада постао први тренер Партизана...

- Изазов није био лак, чак су ми блиски људи говорили "шта ти је то требало" због тешке ситуације у Партизану. Али, освојили смо титулу, а у следећој сезони и дуплу круну. Верујем да тада нико није могао да претпостави да ће то бити последња дупла круна, али се ја као партизановац надам да ће се то променити. Те 2017. и 2018.година учиниле су да сазрем као тренер и да у клубу у којем сам стасао освојим трофеје. Сигурно је то тада било и остварење дечачког сна - присећа се Стефан.

Са најбољем селекцијом Србије први је почео да ради Милош, који је од 2008. до 2012. био у стрчном штабу селектора Дејана Удовичића. Милош је од 2013. до 2012. био у Савићевом тиму. Тек их је Урош Стевановић спојио у репрезентацији.

- Нисмо били заједно ни у млађим селекцијама, Милош је радио са Вујасиновићем, а ја са Савићем. СП у Сингапуру било нам је прво заједничко такмичење. Са Урошем се знамо док је он био у млађим категоријама Партизана. Позвао ме је још 2023. и прихватио сам, јер ми је много помогао када сам преузео Партизан, јер био на клупи, уз мене када је освајана титула 2017. Што се тиче задужења, више се бавимо тактичким стварима, али помажемо и у теретани, на базену. Нормално, Урошева је последња реч.Ми смо сви ту због репрезентације како би она постигла најбољи могући резултат - подвлачи Стефан.

Можемо и заједно

ЈЕДАН другом су велика подршка, често се саветују. Признају да размишљају да једног дана заједно воде неки клуб, верују да би добро функционисали...

- Мало је недостајало прошлог лета, када је Реко остао без Волпија, да опет будемо заједно. Не знајући шта ће бити са Реком имао сам неки усмени договор са Партизаном, где је требало да будем координатор. Можда се у будућности то и деси - каже Милош.

Увек желимо највише

БИЛИ су на ЕП 2006. на Ташмајдану, Стефан је 2016. био део репрезентације на ЕП 2016. у Београдској арени. Надају да ће им се и трећи пут престоница посрећити на Шампионату од 10. до 25.јануара...

- Није спорно да као репрезентација идемо на највиши могући пласман. Нико није пре 10 година очекивао да ће бити толико публике и надам се да ће то поновити и сада. Сигурно је да домаћинство доноси неку врсту притиска, али верујем да смо способни да се са тим носимо. Нови је и систем такмичења, први пут се сусрећемо, како ја кажем, са рукометним форматом. Мислим да многим селекцијама скида оптерећење четвртфинала, али како се бодови преносе мора свака утакмица да се одигра максимално. Надамо се да ће бити као пре десет и 20 година, јер су те финалне утакмице биле ветар у леђима. Надамо се да ће нас сви у Србији подржати - истиче Стефан.

Стилови се разликују

МИЛОШ истиче да нема сличности између Италијана и Срба...

- На почетку каријере имао сам добре саветнике, који су ми објаснили да у иностранству не можемо да копирамо све из наше школе. То ми је доста помогло да се прилагодим италијанској школи ватерпола.Када сам почео да бринем о најмлађима у Реку направио сам микс две школе и то је дало резултат. Сигурно је да су наша деца више "гладна" рада, успеха, али и Италијани су спортска нација, која воли да се такмичи и на другачији начин постиже одличне резултате - примећује Милош.

Препоручујемо

Кошарка

0 0

КАКВА БОЖИЋНА ДРАМА! Њујорк предвођен сјајним Брансоном добио Кливленд

25. 12. 2025. у 21:40

Кошарка

0 0

ЗВЕЗДИН ВУК "ЋЕ УПОЗНАТИ" СРПСКОГ НОБЕЛОВЦА: Кошаркаш се похвалио Божићним поклоном (ФОТО)

25. 12. 2025. у 21:29

Остали спортови

0 0

МАЈСТОРИ ИЗ СРЕМСКОГ СЕЛА : Пласманом у трећи такмичарски ранг, шахисти Буковца остварили историјски успех

25. 12. 2025. у 20:52

Фудбал

0 0

ЗНАТЕ ЛИ ШТА ЈЕ "ФУДБАЛСКИ РЕЖИСЕР"? Текст Јована Нишића због кога ћете се заљубити у фудбал

25. 12. 2025. у 20:29

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације