ИН МЕМОРИАМ - НИКОЛА ПИЛИЋ: Отишао тениски џентлмен посебне сорте, ово о њему МНОГИ нису знали

Господ Бог игра са доста спина. Ова се Земља врти све брже. И, као стара, посебна вина, само се прави момци одрже.

Фото: Горан Чворовић

Били су то омиљени стихови легенде југословенског и светског тениса Николе Пилића, који је преминуо у Ријеци у 87. години живота. Написала му их је још једна легенда с ових простора које такође више нема, Ђорђе Балашевић, за Никијев педесети рођендан. Целу песму, исписану руком, Пилић је као реликвију чувао урамљену на зиду, међу трофејима и драгим успоменама на богату спортску каријеру, у његовом бироу препуном рекета и тениских лоптица у Опатији, медитеранској оази у коју се повукао под старе дане.

Описују ови стихови, боље него ишта друго, стил, карактер, одлучност и енергију старог морског вука, који се није дао до последњег тренутка. Донедавно је обучавао на својој опатијској академији неколико најмлађих талената, спремајући их за светлу тениску будућност. Сагињући се, скупљао је лоптице заједно са њима.  

- Тренирам сада само три пута недељно – пожалио се пре само двадесетак дана дописнику "Новости" који је имао ретку привилегију и част да Пилића среће последњих година.

Никола Пилић је рођен 27. августа предратне 1939. у Сплиту. Отац му је био месар, мислио је да ће и син кренути његовим стопама, а Николиној срећи није било краја када му је стари, који више није могао да слуша бесомучно ударање лоптице у оближњи зид, коначно дозволио да крене својим путем. Умео је у почетку рекет да шпанује и најлоном за пецање. Било му је у старости довољно да дланом удари посред нашпанованог најсавременијег графитног рекета, па да му одреди тачну тензију. Имао је тенис у малом прсту.

Поносио се шјор Нико тиме што је чак 39 играча убацио међу топ 100 на свету! Његови ученици били су Борис Бекер, Горан Иванишевић, Ернест Гулбис, Михаел Штих. А шлаг на торти био је Новак Ђоковић, његова узданица, који је као тринаестогодишњи дечак дошао сам код њега и његове супруге Мије у Минхен, где је тада држао чувену академију. Пратио је, све Новакове мечеве, знао, као његов "тениски отац", напамет, поен по поен, сваки одиграни меч, бројке остварених рекорда.

Новаку је послао снимљену поруку подршке пред овогодишњи Ролан Гарос. На руци је имао сат, који је неколико година пре тога, уз сузе захвалности, примио од Нолета на свечаности током Србија Опена у Београду.

Никола Пилић је буквално променио светски тенис. Био је предводник групе тенисера који су бојкотовали такмичења, што је одиграло суштинску ролу у професионализацији тениса. Његов најбољи пласман био је 6. место на светској листи пре опен ере почетком 1968. године. Од формирања АТП листе, 1973. био је на 12. месту. Првенство Југославије освајао је пет пута у појединачној конкуренцији (1962-1964 и 1966-1967). Нарочито је био познат као дубл играч. Тријумфовао је у Југославији седам пута у игри мушких парова, 1959. са Срђаном Јелићем и, наочито, са Бором Јовановићем од 1961. до 1966. Са Јовановићем је 1963. освојио и злато на Медитеранским играма. Био је једном и најбољи у држави у мешовитом пару са Марицом Циндрак 1959.

У пару са Пјером Бартесом освојио је Отворено првенство САД 1970. године, победом над Ројем Леверсоном и Родом Лејвером са 3:1. Био је учесник још једног гренд слем финала у конкуренцији парова: на Вимблдону 1962. године њега и Бору Јовановића победили су Аустралијанци Боб Хјуит и Фред Стол. Најбољи резултат у синглу остварио је на Ролан Гаросу 1973. када је изгубио финале против Илије Настасеа. Престао је да игра 1978. године.

Отворио је касније чувену тениску академију у Минхену одакле су изашли неки од највећих светских играча. Као селектор освојио је три титуле Дејвис купа са Немачком (1988, 1989, 1993) и Хрватском (2005), а био је и саветник репрезентације Србије када је освојила титулу 2010. Златна медаља за заслуге Републике Србије додељена му је 2020.

Био је Хрват, али и велики Југословен. Презирао је националисте сваке врсте. Навијао је, са својом супругом, Новосађанком Мијом, свим срцем и за српске спортисте. Није правио разлику. Био је Европљанин, становник света, господин човек.

Умео је, када је већ дубоко зашао у девету деценију живота, са својом витком фигуром и даље да излази готово свакодневно на шљаку терена у Опатији. Елегантан, с белим спортским чарапама које би белину сачувале и после више сати проведених у црвеној прашини. Неколико малишана имали су част да их чувени Ники подучава тениској вештини. Долазили су неки чак из Аустралије. Имао је своје стандарде рада и талента сврстане у низ обавезних компонената од којих није одустајао при одабиру играча, за било које новце на свету. Његови тениски савети били су закон.

Пре само неколико месеци, успешно је руководио обновом спортског комплекса који је захватио пожар. Крајем августа блистао је од среће, јер су му у посети били унуци и кћерка Данијела и син Ники, који живе у Немачкој. Волео је, под старе дане, понекад, само о свечаним приликама, каква су била и ова породична окупљања, да попије чашу оног вина с врха овог текста, посебне сорте.

Горан ЧВОРОВИЋ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације