ГОРШТАЦИМА ГОРКЕ БРАЗДЕ: Више од стотину живих од 1.500 придошлих сведочи о тешком животу у равници

ПОСЛЕДЊЕ суботе у новембру, по традицији, у Кули је обележена 76. годишњица досељавања колониста из Црне Горе, који су овамо стигли после Другог светског рата.

Фото М. Вуловић

Манифестацијом "Традиција као завештање" обновљено је сећање на породице које су 1946. године напустиле кршевити завичај и возом без возног реда стигле у "обећану, равну и благородну" Војводину.

Живот горштака у новој средини оживљен је изложбом фотографија, докумената и етнографских експоната, која је од 2017. године постављена у спомен-соби колониста, уређеној у фирми привредника Миомира Ђукића, потомка досељеника и коаутора монографије "Колонисти кроз време и простор". Други аутор је Жарко Поповић, који се као деветогодишњак, са сестром и два брата, оцем, мајком, дедом, бабом и двојицом стричева, у родним Петровићима, селу у никшићком срезу, укрцао у теретни воз за Бачку у јануару 1946. године.

- Ђед је сигурно размишљао зашто га у његовим поодмаклим годинама вечно исељавају из његових Бањана и његових Петровића, зашто напушта вишевековно огњиште, своје рођаке, гробља, цркве и највећу светињу - манастир Косијерево. Шта казати за старије колонисте, осим да су били велике жртве, претпостављајући да ће колонизација обезбедити просперитет и светлију будућност њиховим породицама. Старији људи су често говорили: "Ко се сели, тај се не весели" - рекао је Поповић.

Кула је после Другог светског рата била срез, а сад је општина, у чија су се четири насеља колонисти уселили махом у напуштене швапске куће. У Сивац су стигли из пљеваљског и бјелопољског среза, у Црвенку из даниловградског, у Крушчић из колашинског, а у Кулу из свих срезова, али највише из шавничког, никшићког и барског.

Од 1.500 колониста приспелих у Кулу, живих је више од стотину. Међу њима је и Радоман Рашо Цицмил (90), који помиње да је живот досељених Црногораца био врло тежак.

- Устајали смо рано и запрежним колима одлазили да до вечери радимо на пољима како би смо постигли што више трудодана, по којима смо били плаћени у новцу, натури или "тачкицама". Други су радили у фабрикама, јер је Кула била развијено индустријско место, са приходом већим него цела Црна Гора. Најтеже је било 1948. године, у време Информбироа, кад су многи отишли на Голи оток - испричао је Цицмил.

Фото М. Вуловић

Од пре четири године, на месту где су се колонисти у Кули искрцавали из воза, а сад се они и њихови потомци тамо састају, постављен је стари затворени вагон (фургон), који подсећа како су брђани стигли у равницу. Испред фургона је и oвог новембра колонизација обележена свечаним програмом, у којем су учествовали здравичар Божидар Миљанић и женска и мушка певачка група КУД "Дурмитор", гуслари из КУД "Марко Миљанов" и песник Угљеша Слијепчевић.

Фото М. Вуловић

ПРОСЛАВЕ ЧЕКАЛЕ СЕДАМ ДЕЦЕНИЈА

ОБЕЛЕЖАВАЊЕ годишњице колонизације у Кули почело је тек после седам деценија откад се догодила, а лане је основано Удружење колониста и потомака из ЦГ 1946.

- Упитасмо се како прође 70 година, а да никако дотле не прослависмо тај велики догађај, а имали смо могућности, посебно што смо били у локалној власти, јер изређаше се четири председника општине који потичу из поносне Црне Горе - поручили су из Удружења.

Препоручујемо

Србија

1 2

ПРИЈАВИО АКАДЕМИКА ДА ЈЕ КУПОВАО ГЛАСОВЕ: Преткривични поступак против одборника ЗС у СО Кула магистра Властимира Вујића за корупцију

02. 11. 2022. у 06:45

Друштво

0 4

ПОТРАГА ЗА ЦРНИМ ПАНТЕРОМ СЕ НАСТАВЉА: Дежурне службе и данас у потрази за великом црном животињом (ФОТО, ВИДЕО)

13. 11. 2022. у 08:30

Србија

0 0

МАГИЧНА ЛЕПОТА СРЕМСКЕ РАВНИЦЕ: Шид саткан од природних лепота и културних знаменитости

27. 11. 2022. у 06:17

Србија

3 4

ДО ДОМА, ШКОЛЕ И ПОСЛА БЕЗ ПАСОША: Општина Бачка Паланка изградњом моста прави директну везу са својим сремским селима

22. 11. 2022. у 07:21

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације