НОВЕ БАКТЕРИЈЕ УСЕВЕ ЧУВАЈУ ОД БОЛЕСТИ: Отркиће српских, француских и чешких научника у селима Ваљева и Мионице
У ЗЕМЉИШТУ у мионичком селу Паштрић, микробиолози су пронашли две до сада непознате врсте корисних бактерија које би, ако истраживања то потврде, могле да служе за производњу биопестицида. Бактерије назване Pseudomonas serbica и Pseudomonas serboccidentalis, како је до сада установљено, разним механизмима могу да штите биљке од патогена.
Ово јединствено откриће резултат је рада тима научника у оквиру међународне сарадње Катедре за еколошку микробиологију Пољопривредног факултета у Београду, Универзитета Клод Бернар у Лиону у Француској и Чешке академије наука. Истраживање микроорганизама у пољопиривредном земљишту обављено је у ваљевским и мионичким селима, у оквиру докторске дисертације коју Ирена Тодоровић обавља паралелно у Србији и Француској.
- Мој задатак је да први пут у Србији анализирам супресивна, односно земљишта у којима постоје еколошки погодни услови за развој патогена и болести, али су упркос томе биљке здраве – објашњава Ирена Тодоровић. - У науци је познато да су оваква земљишта богата корисним микроорганизмима који путем различитих механизама штите биљке од патогена. Током истраживања, радили смо са патогеном Fusarium graminearum, који изазива велике проблеме на пшеници, производи микотоксине који се задржавају на зрну и тако доспевају на нашу трпезу, у људску исхрану.
Могу да поспешују и раст?
- У геному новооткривених бактерија, утврдили смо, постоје гени задужени за производњу фитохормона – каже Ирена. - Ако ово буде потврђено и у лабораторијским условима, то би значило да ове две врсте бактерија могу да поспешују и раст биљке. У плану су огледи који треба да покажу како биљке реагују на присуство ових бактерија. Такође, како нове врсте бактерија преживљавају у земљишту при различитим еколошким условима. Латински назив бактерија које смо открили јасно указује да је њихово порекло из Србије, односно њеног западног дела.
Највише истраживања обављено је на имању породице Степановић, на Паштрићкој равни, надомак Мионице, где су остали верни традиционалној пољопривредној производњи, без примене хемијских средстава. Управо на газдинству Степановића пронашли су две нове бактерије. Иренина менторка др Јелена Јовичић Петровић предложила је да се истраживање обави управо у Паштрићу, на имању чији власници генерацијама показују како се исправно брине о земљишту. Сарадња са тимом Универзитета Клод Бернар у Лиону, где ради други ментор др Данијел Мулер, омогућила је примену савремених метода у истраживању, да би се дошло до вредних резултата, објављених у истакнутом међународном часопису Systematic and Applied Microbiology.
- Анализе су показале да те две бактерије могу да фосфор који се у земљишту налази у облику тешко доступном биљкама, преведу у онај који пољопривредне културе могу да користе – каже Ирена која је стипендиста Фонда за младе таленте Србије и Владе Француске. - Такође, две нове бактерије могу да помогну биљкама да боље усвајају гвожђе из земљишта. Уз то, Pseudomonas serboccidentalis може да производи цијановодоник, који помаже у спречавању раста патогена. У наставку истраживања треба да се утврди која својства новооткривених бактерија позитивно утичу на сузбијање патогена, али и на раст биљака. Ако се покаже да ове бактерије имају велики потенцијал, могле би да се користе за производњу биопестицида, који на биолошки прихватљив начин штите усеве од болести.
ДИГНУТИ НАТО АВИОНИ ПОСЛЕ НАПАДА НА УКРАЈИНУ: Хитно се огласио Зеленски, имао поруку за Путина (ФОТО/ВИДЕО)
РУСИЈА је покренула масовни ваздушни напад на Украјину на божићно јутро по грегоријанском календару.
25. 12. 2024. у 11:16
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Коментари (0)