МИСТЕРИЈА НЕОЛИТСКЕ СЕКИРЕ ИЗ ПАРАЋИНА: Архео-геолошка збирка Завичајног музеја у граду на Црници бави се каменим алатима
ТОКОМ формирања Палеонтолошке, параћински Завичајни музеј осмислио је и упоредну, архео-геолошку збирку са неколико десетина узорака стена различитог порекла, које су сакупљане током испитивања терена и маркирања локалитета за ископавања на овој територији.
Фото: З. Рашић
- Протерозојске метаморфне стене из периода од 2,5 милијарде до 541 милион година, као што су амфиболити и кристаласти шкриљци планине Јухор, која је најстарија орогена формација овог подручја, биле су видљиве голим оком и употребом ручне лупе - објашњава др Весна Вучковић, музејски саветник. - Ту је и стена габро, са брда Чукар, удаљеног око два километра источно од Параћина, које је формирано вулканском активношћу током палеозоика... Имамо и разне врсте пешчара, међу којима су карактеристични пермски, црвени, са масива Бабе и Самањца који су, у време свог настанка, били усамљена острва Панонског мора.
Осим што сведочи о формирању терена на којем је "никао" Параћин, ова збирка ће "растумачити" и стенског материјала који касније буде доспео у музеј, јер је махом реч о сировинама које су коришћене за израду камених алата.
- Ови су били изузетно важни за људске заједнице пре употребе метала, јер су коришћене за обраде хране, дрвета, кости... али и за риболова, те израду керамичких посуда. Међутим, експерименталним путем установила сам да камене алатке направљене од стена локалног порекла нису биле довољно ефикасне, па су сировине доношене са удаљености од десет и више километара. Јер, домаћинства са бољим оруђима имала су већу производњу хране у односу на друге, што може да упути на неједнакост у оквиру те заједнице, мада је млађенеолитска култура била дефинисана као богато друштво, чији широки слојеви нису оскудевали у материјалним добрима. Посебну енигму још представља порекло сировина које су коришћене за израду камених секира, а у истраживање подручја које је обухватило и речне токове Левча и Темнића обављено је у сарадњи са професором Робертом Ришом, из Аутономног универзитетата у Барселони - закључује др Весна Вучковић.
Извор: Фотодокументација Завичајног музеја Параћин
Препоручујемо
ЗА СУБВЕНЦИЈЕ КОМУНАЛНИХ УСЛУГА У ПАРАЋИНУ: Подношење захтева почеће 12. јануара
10. 01. 2026. у 13:28
ЛЕПА ВЕСТ ЗА ВОЗАЧЕ: И данас бесплатно паркирање на отвореним паркиралиштима у Пожаревцу
10. 01. 2026. у 11:37
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
"ПРИПАДА НАМА - НЕ ДАНСКОЈ, НИ САД" С Гренланда послата јасна порука: "Нико нема право да одлучује уместо нас"
ЛИДЕРИ пет највећих политичких партија Гренланда објавили су заједничко писмо у којем наглашавају да Гренланд није део ни САД ни Данске, већ да припада Гренланђанима, и да захтевају од Сједињених Америчких Држава да немају никакву контролу над тим острвом.
10. 01. 2026. у 11:52
Коментари (0)