ЉУБИЛИ ТРОБОЈКЕ, КЛИЦАЛИ СЛОБОДИ: Суботичани су уз сузе, радост, понос, пркос, дочекали ослобођење 1918. године и Дан примирја

Јелена Лемајић

10. 11. 2024. у 12:22

НЕДЕЉА, 10. новембра 1918. године, у Суботици је осванула хладна и магловита. Баш као данас.

ЉУБИЛИ ТРОБОЈКЕ, КЛИЦАЛИ  СЛОБОДИ: Суботичани су уз сузе, радост, понос, пркос, дочекали ослобођење 1918. године и Дан примирја

Фото Историјски архив Суботице

Посредством мађарских јавних гласила неколико дана раније до народа је стигла вест да ће бити потписано примирје, да Аустроугарске више нема. Вест је с једне стране згранула мађарске власти, а с друге осоколила буњевачке и српске народне прваке да, како се касније испоставило, историјски најважнији догађај, дочекају спремни.

Припреме су почеле недељу дана раније, тачније 5. новембра, када је на иницијативу католичког свештеника Блашка Рајића, у стану адвоката Владислава Манојловића одржан састанак на коме је одлучено да се оснује Буњевачко-српски народни одбор, који је по ослобођењу требало да преузме управљање градом. Одлука је спроведена у дело на данашњи дан на збору у дворишту хотела "Хунгарија".

- Хроничари бележе да се већ претходно вече град комешао. Момци Буњевачко-српске народне гарде одјахали су и до најудаљенијих салаша, да позову домаћине на скуп. У суботу су већ почели масовно да пристижу људи, од којих неки никад нису ни били у граду.

На улици су гласно говорили буњевачки и српски, што се раније чинило једино шапатом.

Фото Историјски архив Суботице

Вредне жене народних првака целу ноћ су шиле српске, савезничке и заставе Државе Словенаца, Хрвата и Срба. Власти су шириле гласине да ће доћи до масовне туче на најављеном скупу, али људи нису марили. Ту ноћ скоро нико није спавао - подсећа Сава Стамболић, члан УО Удружења "Арсеније Чарнојевић".

- Док се народ скупљао у Пучкој касини, у "Хунгарију" је унета велика застава Државе СХС (црвено-бело-плава тробојка).

Десетак омладинаца и гардиста са сузама у очима љубили су заставу, а затим је пронели до почетка Кошут Лајош улице (данашњи Корзо) уз усклике "Живела Југославија!". Окупљени су гласно клицали пароле слободи, једнакости, победи југословенске мисли. С друге стране, мађарска војска је немо, изненађено и беспомоћно гледала незаустављиву будућност Суботице како корача поносно улицама, на којим се до јуче није ни могло јавно говорити било којим словенским језиком.

Фото Историјски архив Суботице

Пред око десет хиљада одушевљених грађана Суботице основан је Буњевачко-српски народни одбор, за чијег председника је изабран Шиме Милодановић.

- Рат је свршен. Ко је добио а ко ли је изгубио у том рату? Изгубиле су рат средишње власти Немачка и бивша Аустроугарска. А ми? Ми смо добили! - поручио је окупљеном народу Блашко Рајић, жупник Цркве Светог Роке.

- Наш језик је југославенски, којим говоре нарочито Срби, Хрвати и Буњевци. Ми смо сви један народ, синци Мајке Југовића! Ми ћемо заједнички, јер смо ми Срби и Буњевци једно. Не сме да нас раставља начин како се ко крсти. Ко нас дили тај је непријатељ наш. Ако се пак ми сами дилимо, ми смо неразумни људи.

Занемарен после 1945. године

ЗНАЧАЈ 13. новембра у историји Суботице не може се пренагласити. Војно заузимање града спречило је етничке сукобе у граду, увело ред и мир после месеци хаоса и свакодневних разбојништава - наглашава Сава Стамболић.

- Без уласка војске не би било начина да се обезбеде услови за слободно изражавање воље већине Суботичана. Српска војска је својим поступањем потврдила своју величину. Такав став умањио је страх од будуће словенске државе међу мањинама у граду. Датум уласка војске у град слављен је све време трајања прве Југославије као Дан града, док је после Другог светског рата потпуно занемарен у корист дана ослобођења од фашистичке окупације. Данас се обележава врло сведено, уз потпуну доминацију 1. септембра, као дана добијања статуса "слободног краљевског града".

Говор свештеника Блашка Рајића више пута је прекидан одобравањем и клицањем Југославији. Потом се народу обратио вођа Срба Владислав Манојловић, који је пренео поздраве из Сомбора, и позвао скупштину да учини све на одржавању јавног реда и мира. У Народни одбор тада је изабрано 40 људи. Истог дана формирана је и Буњевачко-српско народна гарда - војна секција Народног одбора, која је до доласка српске војске бринула о миру у граду, који је био прилично пољуљан расулом мађарске војске.

Сутрадан, када је потписано примирје које данас празнујемо, у Великој већници Градске куће одржан је градски сенат на коме је, после пола века забране, Стипан Матијевић говорио буњевачким језиком. Само два дана касније, српска војска прешла је Дунав. Тачно у 10.15 други батаљон Осмог пешадијског пука Дунавске дивизије, предвођен потпуковником Антом Живуловићем и мајором Михајлом Бодијем, стигао је возом на Железничку станицу. Са одушевљењем дочекали су их представници Буњевачко-српског народног одбора.

- Драга браћо! Косовски јунаци! Косовски осветници! Овде у Суботици белој чека вас 70.000 Буњеваца и Срба раширених руку, да вас пригрле на топле, братске груди! И да нисте крв од наше крви и да нисте кост од наше кости, с поносом бисмо дочекали најславнију армију целог света, а камоли браћу рођену! Браћо! Ако је санак леп, леп је санак, свет нек му се диви. Али браћо драга није ово сан, није сан! Нек запева Равијојла вила "Сад је јава што сам досад снила" - стиховима Змајеве песме "Бранкова жеља" из 1877. војску је дочекао Јован Манојловић.

Потпуковник Анта Живуловић/ Мајор Михаило Боди, Фото Историјски архив Суботице

Док су се постројавали војници - мршави, озбиљни, у старим српским униформама и већина у опанцима - народ их је засипао цвећем и непрестаним покличима. Буњевачко-српска народна гарда се ставила на располагање и заједно са војском успоставила страже и патроле. Официри су организовали одлазак дела војске даље за Бају и Сомбор. Улице су биле пуне људи. Народ је спонтано грлио и љубио војнике на улицама. Буњевци и Срби су се такмичили ко ће боље да угости неког војника.

Док је наредних дана народ еуфорично славио, Буњевачко-српски народни одбор организовао је градску управу. Прва словенска градска управа формирана је 20. новембра а за градоначелника постављен је др Стипан Матијевић. Паралелно са тим, вршене су припреме за одржавање Велике народне скупштине у Новом Саду 25. новембра, на којој је требало да се прогласи отцепљење Војводине од Мађарске и присаједињење Бачке, Баната и Барање Краљевини Србији. У скупштини је било 757 посланика и то 578 Срба, 84 Буњевца, 62 Словака, 21 Русин, три Шокца, два Хрвата, шест Немаца и један Мађар. Суботичких 75 делегата, предвођених свештеником Блашком Рајићем, направили су тада и један значајан потез - подржали су резолуцију Јаше Томића да се Бачка, Банат и Барања прикључе директно Краљевини Србији.

Тако је новембар 1918. године отворио ново поглавље историје Суботице које се и данас исписује.

* * * * * * * * * * * *

На Дан примирја комеморација на Српском војничком гробљу у Битољу

Почаст нашим палим војницима

Обележавањем 106. годишњице oд Дана примирја у Првом светском рату, 11. новембра у 11 часова, најављена је централна церемонија полагања венаца и одавања почасти палим српским војницима на Српском војничком гробљу у Битољу.

Из Амбасаде Републике Србије у Скопљу саопштено је да ће у име Владе Републике Србије и Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије Владе Републике Србије, ловоров венац положити државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије господин Зоран Антић, амбасадор Републике Србије у Републици Северној Македонији Њ. е. Невена Јовановић и изасланик одбране пуковник Небојша Ђорђевић.

Фото М.С.

Истог дана планиране су церемоније полагања венаца и одавања почасти на српским војничким гробљима у местима Добровени, Живојно, Бач и Скочивир.

Дан примирја у Првом светском рату, како се истиче у саопштењу, обележава се у читавом свету државним манифестацијама које се одржавају 11. новембра у 11 часова у знак сећања исти дан 1918. године када је на снагу ступило примирје.

Република Србија се са поносом и пијететом сећа стотина хиљада цивила и ратника, невино и јуначки страдалих у борбама за слободу током четири ратне године (1914-1918). nМ. С.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.

20. 12. 2024. у 17:07

Коментари (0)

АЛБАНЦИ У ШОКУ: Не могу да верују уз коју песму је Србин ушао у ринг у Тирани (ВИДЕО)