Србија

ШЕЋЕРАНА ЗА - ПЛАКАЊЕ: Задружно организовање у Сивцу, 1924, било пионирски подухват, али су капиталисти били моћнији

Зоран Рајић

02. 02. 2025. у 07:22

ВИСОКИ димњак и зидови без крова, остаци некадашње Фабрике шећера у Сивцу симбол су економске пропасти овог, једног од највећих села у Србији, у којем нису успели да опстану ни млинови, ни циглане, ни кудељара... Али, само је због шећеране Сивац међу ратарима у Војводини остао синоним за - невољу.

ШЕЋЕРАНА ЗА - ПЛАКАЊЕ: Задружно организовање у Сивцу, 1924, било пионирски подухват, али су капиталисти били моћнији

Историја подсећа да је то била прва и једина фабрика којом је Удружење произвођача шећерне репе, формирано у Београду крајем 1924, покушало да се супротстави картелу од осам великих шећерана - две државне и шест приватних - које су слатки корен откупљивале по ниским, а финални производ продавале по високим ценама. Уз то, репарима су закидали и приликом мерења испорученог рода, великим одбијањима за наводну нечистоћу, а исплате су некад касниле и по две године...

Поклон

СИВАЧКА шећерана је 1947. демонтирана и, као знак "другарске помоћи", поклоњена Албанији. Приликом монтирања њених машина и опреме, у близини тамошњег града Корча, погинуо је бравар из Сивца Јанош Оченаш.

- Једино решење препознато је у подизању Задружне фабрике шећера, која ће бити у поседу првенствено малих и средњих произвођача. Удружење је од њих тражило да откупе по 10 деоница за сваки хектар засејан репом, а заузврат им је обећано да ће за испоручен род добијати двоструко већу цену него од картелисаних фабрика. Уверавани су и да ће на уделе добити толику камату да ће им се улог исплатити за две године - наводи хроничар Сивца Зоран О. Перуничић, објашњавајући да је Сивац изабран због близине железничке пруге и каменог пута, а посебно због пловног Великог бачког канала.

Фабрика је, уз велико славље, отворена 15. октобра 1927. Репа је, са свих страна, допремана железницом и бродовима, а мали произвођачи довозили су је запрежним колима...

- Међутим, агенти-диверзанти картела старих шећерана нису мировали, па је само две недеље од почетка рада, у ноћи између 29. и 30. октобра, нова фабрика изгорела. Одмах су навалили повериоци с потраживањима и фабрика је "пала" под стечај. У закуп ју је узео велепоседник из тадашњег Петрограда, данашњег Зрењанина, па је како-тако радила до 1937, а после је постала само топоним за оријентисање у селу - закључује Перуничић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације