ПРОЈЕКАТ ЗА ОЧУВАЊЕ ГОТОВО НЕСТАЛЕ РАСЕ ОВАЦА КАРАКТЕРИСТИЧНЕ ЗА СТАРУ ПЛАНИНУ И Ваљевци чувају пиротску праменку
ПИРОТСКА праменка, овца надалеко чувена по млеку од којег се производи врхунски качкаваљ, месу, те квалитетној вуни од које се ткају у свету познати ћилими умало није нестала са српских пашњака! Струка, међутим, предузима хитне мере да се то не догоди.
FOTO: Privatna arhiva
У Србији је, наиме, остало само још око 300 ових оваца, што их сврстава у високо угрожене расе. Иначе, одвајкада се гаје на подручју Старе планине, односно Пирота, Димитровграда, Беле Паланке и Бабушнице. Мања њихова стада успешно обитавају и у Колубарском округу - у љишким селима Пољаница и Палежница - где три домаћинства тренутно узгајају око 60 пиротских праменки.
Одлике
РЕЧ је о малој, живахној и веома покретној овци, најчешће беле, а каткад црне и сиве вуне. Овце су шуте, а овнови рогати. Просечна тежина је до 55 за женке, до 80 килограма за мужјаке. Дају до два килограма вуне, те око 80 литара млека у лактацији од око 180 дана. За приплод стасавају тек са 16 до 18 месеци.
- Многи се чуде откуд оне у селу недалеко од Рајца, у подножју Сувобора који је у венцу чувених Ваљевских планина - каже домаћин Неша Стевановић из Палежнице, у чијем је тору тренутно 28 ових оваца. - За њих сам се определио јер не захтевају много концентроване хране и углавном су на пашњаку, на ливади. Пиротска праменка је веома отпорна, брижне су мајке, добро одгајају јагњад, па им нарочита помоћ човека није ни потребна. Почео сам са 12 оваца, женке остављам, а овнове продајем, па планирам да повећам стадо.
На подручју Пирота, Димитровграда, Љига, Ваљева и Крушевца, иначе, реализован је пројекат "Карактеризација пиротске праменке, најугроженије расе оваца у Србији, ради њеног опстанка". Циљ је генетичка анализа, а посао су обавили тимови београдских Института за сточарство и Института за биолошка истраживања "Синиша Станковић", уз подршку Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.
- Основа дугорочне стабилности пиротске праменке је увођење несродних оваца из других стада, едукација одгајивача и стратешко управљање генетичким ресурсима - нагласила је руководилац пројекта, др Драгана Ружић Муслић, научни саветник Института за сточарство у Београду. - Очување пиротске праменке је национални императив, због њене непроцењиве генетичке вредности и брендова које је дала.
Истраживања показују да су, иако је у питању веома угрожена раса, јединке пиротске праменке ипак у мањем сродству, што даје велики потенцијал за укрштање и унапређење њихових особина.
- Одгајивачи у ваљевском крају поштују препоруке стручњака, посебно када је у питању размножавање оваца - истиче др Марија Танасковић, генетичар института "Синиша Станковић". - Уз то, грађа пиротске праменке није се значајније мењала, што указује да је била најмање изложена утицају других раса, што је веома значајно за њено очување.
Препоручујемо
ОДЛАЗАК ДОКТОРА СВЕТЕ: Преминуо познати кикиндски педијатар Светозар Белеслин (ФОТО)
25. 02. 2026. у 21:33
ИЗЛОЖБА „БИТ“ ДУШАНКЕ МИК ГЛУМАЦ: Радови вршачке уметнице у Галерији Дома војске
25. 02. 2026. у 18:39
НИКАД ЈАЧИ УДАРАЦ ЗА РУСЕ ОД ПОЧЕТКА РАТА: Украјинске ракете летеле више од 1.300 км, погођена кључна фабрика (ВИДЕО)
УКРАЈИНА је у суботу увече погодила једно од стратешки најзначајнијих одбрамбених постројења Русије, напавши Воткински машински завод у удаљеном региону, скоро 1.300 километара од украјинске границе - што представља најдубљи удар икада изведен украјинским оружјем домаће производње.
25. 02. 2026. у 12:25
ЦЕО РЕГИОН ЈЕ ЗГРОЖЕН! Ево шта је урадила такмичарка лажне државе Косово када је видела Српкињу на победничком постољу
БРУКА и срамота на једном од европских такмичења у теквондоу за младе у Сарајеву!
25. 02. 2026. у 11:35
"НЕМА КО ДА НАСЕЧЕ ДРВА": Руско село изгубило скоро све мушкарце у рату у Украјини
У РИБАРСКОМ селу Седанка, на руском далеком истоку, свакодневни живот је био тежак и пре рата у Украјини. Већина кућа нема основну инфраструктуру, као што су вода, унутрашњи тоалети или централно грејање, иако зимске температуре често падну и на -10 степени Целзијуса.
24. 02. 2026. у 09:43
Коментари (0)